Смиловци
Смиловци су насеље у Србији у општини Димитровград у Пиротском округу. Према попису из 2011. било је 104 становника (према попису из 2002. било је 163 становника).
Смиловци | |
|---|---|
 Манастир Св. Кирика и Јулите | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Пиротски |
| Општина | Димитровград |
| Становништво | |
| — 2011. |  104 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 05′ 04″ С; 22° 51′ 01″ И / 43.084333° С; 22.850166° ИКоординате: 43° 05′ 04″ С; 22° 51′ 01″ И / 43.084333° С; 22.850166° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 711 м |
.svg)  Смиловци Смиловци на мапи Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 18323 |
| Позивни број | 010 |
| Регистарска ознака | PI |
Овде се налазе Манастир Св. Кирика и Јулите у Смиловцима, Манастир Света Петка и Смиловска језера.
ИсторијаУреди
За време Источне кризе (1875-1878) место је као и већи део Височког среза, ослободила српска војска. Протерани су Турци, успостављена је српска власт али долази до дипломатске борбе између Србије и Бугарске. Руси су подржавали Бугаре у својим претензијама; међутим Срби у том срезу су се стално противили, организујући скупове и скупљајући петиције скретали европској јавности на себе. Тако су се састали Срби у Смиловцу 20. фебруара/4. марта 1878. године и састравили писмо српском кнезу Милану Обреновићу, које је потписало 71 особа.[1]
ДемографијаУреди
У насељу Смиловци живе 102 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 63,5 година (62,6 код мушкараца и 64,4 код жена). У насељу је 2002. године било 87 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству био је 1,87.
Ово насеље је углавном насељено Бугарима (према попису из 2002. године), а у последњих седам пописа примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 1 | ||
| 80+ | 10 | 8 | ||
| 75—79 | 10 | 16 | ||
| 70—74 | 4 | 13 | ||
| 65—69 | 4 | 8 | ||
| 60—64 | 9 | 8 | ||
| 55—59 | 5 | 8 | ||
| 50—54 | 5 | 4 | ||
| 45—49 | 6 | 3 | ||
| 40—44 | 2 | 1 | ||
| 35—39 | 8 | 3 | ||
| 30—34 | 3 | 0 | ||
| 25—29 | 6 | 4 | ||
| 20—24 | 1 | 2 | ||
| 15—19 | 0 | 3 | ||
| 10—14 | 1 | 0 | ||
| 5—9 | 2 | 0 | ||
| 0—4 | 2 | 3 | ||
| Просек : | 54,7 | 60,8 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 73 | 18 | 43 | 10 | 2 | 0 |
| Женски | 82 | 12 | 40 | 30 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 155 | 30 | 83 | 40 | 2 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 52 | 39 | 0 | 0 | 10 |
| Женски | 37 | 32 | 0 | 0 | 2 |
| УКУПНО | 89 | 71 | 0 | 0 | 12 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 1 | 0 | 0 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 1 | 0 | 0 | 1 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | 1 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 1 | 1 | 1 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 0 | |
РеференцеУреди
- ^ "Србија 1878. године", зборник докумената, Београд 1978.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
