Сомборски Венци

улице у Сомбору

Сомборски Венци су четири улице које чине "венац" у оквиру кога је смештено старо језгро Сомбора и улице у њему.

Историја уреди

Четири сомборска венца настала су током 18. века, правцем којим се протезао некадашњи турски шанац, ископан око 1684/85. године, у време надирања аустријске царске војске кроз Угарску.[1]

Како су аустијске трупе у лето 1687. године освојиле град без борбе, кроз турски шанац пуштена је вода, па су се у њега сливале воде скупљене у средишту града. Шанчеви су затрпани крајем 19. и почетком 20. века. Са обе стране шанца грађене су током 18. и 19. века куће и тако су формиране четири улице, назване у другој половини XIX века „венцима“.[2]

Половином седамдесетих година 19. века коловози сва четири сомборска венца су калдрмисана, а почетком шездесетих година 20. века су асфалтиране. Улице су широке и озелењене прво "киселим" дрвима а затим су 1903. године посађени дрвореди бођоша.

Имена Венаца уреди

Током последње четвртине 19. века четири венца добила су имена по истакнутим мађарским културним и јавним личностима:

- Венац Деак Ференца (данас Венац војводе Степе Степановића)

- Венац Етвеш Јожефа (данас Венац војводе Живојина Мишића)

- Венац Јелисаветин (данас Венац војводе Петра Бојовића)

- Венац Сечењи Иштвана (данас Венац војводе Радомира Путника)


Када је Сомбор, крајем 1918. године, припао новооснованој краљевини СХС, четири сомборска венца ускоро су добила имена по четворици српских војвода из Првог светског рата (Радомиру Путнику, Степи Степановићу, Живојину Мишићу и Петру Бојовићу) и ови називи одржали су се до данас.

За време мађарске окупације од (1941-1944) године, венцима су враћена некадашња имена, осим Венца Ержебет, односно Венац Војводе Петра Бојовића, који је добио име вође Рајха Адолфа Хитлера.

После Другог светског рата венци су носили називе Маркса, Енгелса, Лењина и Стаљина.

Већ до краја четрдесетих година 20. века венцима су враћена пређашња имена српских војвода.[3]

Венци у Сомбору уреди

Улице унатар четири сомборска Венца уреди

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ Степановић, Милан (2020). У том Сомбору...Град у призми столеће. Сомбор: Удружење грађана "Норма" : Градска библиотека "Карло Бијелицки". стр. 265—267. 
  2. ^ Степановић, Милан. „Четири сомборска венца”. Равноплов. Приступљено 24. 10. 2020. 
  3. ^ Степановић, Милан. „Стари називи сомборских улица”. Равноплов. Приступљено 24. 10. 2020. 

Спољашње везе уреди