Спиридон Палаузов

Спиридон Палаузов био је руски и бугарски историчар. Истраживач средњовековне и модерне историје Бугарске, Румуније, Чешке, Мађарске и Аустријског царства.

Спиридон Палаузов
Лични подаци
Датум рођења(1818-07-16)16. јул 1818.
Место рођењаОдеса, Руска Империја
Датум смрти17. август 1872.(1872-08-17) (54 год.)
Место смртиПавловск (Санкт Петербург), Руска Империја
ОбразовањеУниверзитет Лудвиг Максимилијан из Минхена
Научни рад
Пољеисторија
ИнституцијаМинистарство иностраних послова Руске Империје
Познат поЗлатно доба бугарске културе

Био је редовни члан Царског друштва за руску историју и старине у Москви (1846) као и експерт у азијском одељењу Министарства спољних послова у Санкт Петербургу и у Министарству просвете (као референт са посебним задацима).

Осниваао је критички правац у развоју историографије бугарског препорода.

Као члан Руске археолошке комисије, учествовао је у уређивању и објављивању монументалног корпуса средњовековних словенских текстова који је саставио руски митрополит Макарије (1542-1563), познат као „Велики Минеи“. [1]

Референце

уреди
  1. ^ „ПАЛАУ́ЗОВ Спиридон Николаевич”. Архивирано из оригинала 08. 09. 2021. г. Приступљено 09. 09. 2021.