Споменик Нишлијама обешеним од Турака 1821.
Споменик Нишлијама обешеним од Турака 1821. смештен је у центру Ниша испред тврђавског моста. Правоугаоног је облика, са нешто ширим и профилисаним постољем и пирамидалним завршетком, постављеним на четири нижа стуба. Својим архаичним обликом и димензијама подсећа на надгробне стеле.
Изглед
уредиСпоменик је изграђен од белог камена са високим квадратним постољем и профилисаним правоугаоним стубом са куполицом и крстом на врху. На све четири стране споменика налазе се натписи са дубоком на ционалном симболиком:
- На основу првог натписа сазнајемо да је:
- Споменик освећен у време краља Петра I Карађорђевића и митрополита Димитрија, 29. децембра 1913. године.
- Други натпис указује на то коме је посвећен овај споменик:
- 1821-1913. епископу нишком Милентију, проти Стојану, свештенику Ђорђу и грађанима нишким Младену, Голубу и Радосаву, који су на овом месту обешени, те мученички пострадали, трећег дана Св. Тројице 1821. За велику српску идеју - ослобођење, подиже овај споменик епископ ни-шки Доситеј са целокупним свештенствм града Ниша.
- Трећи натпис представља цитат из Горског вијенца, црногорског владике Његоша:
- Крст ности камо је суђено
- Страшне борбе водоти туђином
- Тежак вијенац да је
- Воће слатко
- Васкрсење не бива без смрти“
- Четврти натпис је цитат из Јеванђеља:
- Слава и част и мир сваком који добро чини (Римљ...)
Споменик је свечано откривен 29. децембра 1913. године на 35-ту годишњицу ослобођења Ниша од Турака и 1600 годишњицу Миланског едикта. Подигнут је на месту на којем су Турци обесили покретаче устанка - на левој обали Нишаве, код тврђавског моста. Пренет је 1959. године у Тврђаву због изградње кеја Животе Ђошића. Враћен је код тврђавског моста 1990. на дан ослобођења Ниша од Турака 11. јануара 1990.
Историја
уредиСпомеником је обележена делатност нишке револуционарне организације, створене 1821. године под утицајем грчког устанка против Турака — Хетерије. Користећи покрет грчког народа за ослобођење, нишка тајна организација припремала је устанак у Нишу и на југу Србије. Устанике је предводио нишки владика Милентије, који је контактирао и са нишким Али-пашом, заповедником града. Чланови покрета су били свештеници, трговци и занатлије. Успоставили су везу са Лесковцем, Врањем, Власотинцем и Пиротом. До устанка није дошло, јер је султан на време интервенисао, пославши у Ниш Хусеин пашу са 5.000 Турака. Хусеин паша је више од два месеца водио истрагу о припремама овог устанка. О резултатима истраге у писму београдском паши, од 28. јула 1821. године, наводи да „пошто је најревносније испитао ствар, погубљени су поменути паша (Али-паша), речени митрополит (митрополит нишки Милентије), двојица свештеника и два ћефира (неверника), који су били утицајни људи у вароши“. Обесивши ову шесторицу код тврђавског моста, 31. маја/12. јуна 1821, Хусеин-паша је угушио устанак у зачетку.
Поред Али-паше, обешене су следеће Нишлије и Нишављани:[1]
|
|
Обешени су били све „први људи и у Нишу и у округу и по имућству и по уважењу“. Поред тога тада је у Нишу ухапшено и затворено око две стотине Нишлија а постојале су и гласине о потајним турским егзекуцијама и нестанку многих људи.[2]
Бугарске окупационе власти у Нишу измениле су значења споменика додавањем плоче на којој је стајало да је споменик подигнут у славу „пет Бугарина из Ниша“. У једном историјском тренутку споменик је привремено добио ново значење и: постао симбол отпора бугарских хришћана против исламско-турске власти. По завршетку Првог светског рата, споменику је враћен првобитни изглед споменика, са иницијалним натписом.[3]
Значај
уредиСпоменик припада корпусу јавних националних споменика насталих током 19. и у првим деценијама 20. века на територији Србије који се посвећују важним историјским догађајима и херојима.
За Ниш и његову околину споменик је значајан документ борбе Нишлија против Турака, јер обележава почетак организованог отпора југа Србије за ослобођење и први је споменик у ослобођеном Нишу.
