Спредњача

Спредњача (енгл. Muzzleloader), војни термин за ватрено оружје које се пуни спреда, кроз уста цеви. До средине 19. века сво ватрено оружје било је овог типа, када је постепено замењено острагушама.^[1]^[2]

Ручно ватрено оружје уреди

Прве аркебузе (15. век) и мускете фитиљаче (16. век) пуњене су расутим барутом из рога и округлим куршумом кроз уста цеви, а брзина гађања била је мала - један метак за 1-2 минута. Мускете кремењаче (17-19. век) повећале су брзину гађања увођењем папирног фишека - унапред одмереног барутног пуњења са куршумом умотаним у хартију - на 1-2 метка у минуту. Пушке каписларе,^[б] конструисане средином 19. века, имале су брзину гађања од 2-3 метка у минуту. Од средине 19. века постепено су их замениле ефикасније спорометне острагуше (Драјзе модел 1841 и Шаспо модел 1867), са сједињеним метком и брзином гађања од 5-9 метака у минуту.^[1]^[2]

Напомене уреди

^ Број модела означава годину почетка производње.
^ Каписларе не називамо мускетама, и поред сасвим сличне конструкције, збој једне важне разлике: док су мускете имале глатку цев, пушке су од почетка 19. века имале жлебљену (нарезану) цев, што је знатно повећало њихову прецизност.

Референце уреди

^ ^а ^б Никола Гажевић, Војна енциклопедија 7, Војноиздавачки завод, Београд (1974), стр. 548-549
^ ^а ^б Никола Гажевић, Војна енциклопедија 10, Војноиздавачки завод, Београд (1976), стр. 334

[1] Број модела означава годину почетка производње.

[4] Каписларе не називамо мускетама, и поред сасвим сличне конструкције, збој једне важне разлике: док су мускете имале глатку цев, пушке су од почетка 19. века имале жлебљену (нарезану) цев, што је знатно повећало њихову прецизност.

[:0-2] а ^б Никола Гажевић, Војна енциклопедија 7, Војноиздавачки завод, Београд (1974), стр. 548-549

[:1-3] а ^б Никола Гажевић, Војна енциклопедија 10, Војноиздавачки завод, Београд (1976), стр. 334

[1]

[2]

[а]

[б]