Средоземни репаш
Tadarida teniotis (средоземни репаш) је једини представник породице Molossidae у Србији[1]. Ова врста се карактерише изузетно робусном грађом, великим ушима и изузетно дугашким и уским крилима. Крзно ове врсте је кратко, мекано, тамно до светло сиво и нешто светлије вентрално. Уши су велике, округласте, спојене при бази и видно дуже од њушке. Репна летна мембрана је уска, а сам реп се половином своје дужине пружа изван репне летне мембране.[2]
| Средоземни репаш | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Mammalia |
| Ред: | Chiroptera |
| Породица: | Molossidae |
| Род: | Tadarida |
| Врста: | T. teniotis
|
| Биномно име | |
| Tadarida teniotis (Rafinesque, 1814)
| |
| |
Распрострањење уреди
Врста је распрострањена по целом Медитерану, од Канарских острва све до мале Азије и Кавкаских планина, као и на блиском истоку. Њен ареал такође покрива целу Шпанију, Италију и Албанију, јужне делове Француске, Швајцарске и Хрватске и скоро читаву Грчку.[4] Појединачни налази забележени су на северу Швајцарске и југу Немачке. [2]
Станишта и склоништа уреди
Ова врста живи на свим надморским висина, чак и преко 2000m. Обично живи на планинским и обалским пределима са адекватним склоништима. Лови углавном изнад шума и маслињака, а ређе изнад агроекосистема, градова и водених површина.
Најчешћа склоништа ове врсте током зиме и лета су пукотине на високим, неприступачним литицама и падавинама планина, а такође се могу наћи и у пећинама и пукотинама старих дебала. Поред тога често насељавају и урбана станишта где се скривају у пукотинама у зградама и мостовима.[1]
Сезонске миграције ове врсте нису забележене. Склоништа мења у размаку и преко 30km.
Репродуктивно понашање врсте уреди
Формирају породиљске колоније које уобичајено броје 1-50 јединки, ређе и до 400. Женке су полно зреле након годину дана, а током једне сезоне могу изнети само једно младунче које сиса 6-7 недеља. Млади се рађају у периоду од краја јуна до почетка јула (дешава се и да се млади роде крајем августа). Удварање и формирање копулационих колонија се догађа на јесен и током априла[2]
Исхрана и лов уреди
T. teniotis је изузетно вешт и јак летач који може достићи брзину и до 65km/h. Лови у лету на висини од 10 до 300m и покрива широк спектар станишта током лова (у Португалу је забележено да њихова ловишта покривају површину и до 100ha). Главнину плена им чине крупни ноћни лептири (65-90%).
T. teniotis је изузетно вешт и јак летач који може достићи брзину и до 65km/h. Лови у лету на висини од 10 до 300m и покрива широк спектар станишта током лова (у Португалу је забележено да њихова ловишта покривају површину и до 100ha). Главнину плена им чине крупни ноћни лептири (65-90%).[2]
Референце уреди
- ^ а б Paunović, Milan; Пауновић, Милан (2020). Fauna slepih miševa (Mammalia, Chiroptera) Srbije : primljeno na VI skupu Odeljenja hemijskih i bioloških nauka, održanom 15. juna 2018. godine. Radmila Petanović, Радмила Петановић. Beograd. ISBN 978-86-7025-887-7. OCLC 1269000355.
- ^ а б в г Dietz, Christian, Dr (2016). Bats of Britain and Europe. Andreas Kiefer. London. ISBN 978-1-4729-2202-1. OCLC 936632149.
- ^ Benda, P.; Piraccini, R. (2016). „Tadarida teniotis”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T21311A22114995. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-2.RLTS.T21311A22114995.en
. Приступљено 11. 11. 2021.
- ^ „Tadarida teniotis”. BatsLife (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-08.
Спољашње везе уреди
Медији везани за чланак Tadarida teniotis на Викимедијиној остави
