Сретни умиру двапут
Сретни умиру двапут је југословенски филм први пут приказан 28. јула 1967 године. Режирао га је Гојко Шиповац а сценарио је написао Богдан Јовановић.[1]
Сретни умиру двапут | |
---|---|
Жанр | ратни |
Режија | Гојко Шиповац |
Сценарио | Богдан Јовановић |
Продуцент | Хидајет Чалкић |
Главне улоге | Никола Коле Ангеловски Павле Вуисић Снежана Никшић Александар Стојковић |
Музика | Бојан Адамич |
Сценограф | Владо Бранковић |
Сниматељ | Ђорђе Јолић |
Монтажа | Зора Бранковић |
Продуцентска кућа | Босна филм |
Година | 1966. |
Трајање | 93 минута |
Земља | Југославија. |
Језик | српскохрватски |
IMDb веза |
Радња
уредиПетнаестогодишњи партизан пролази кроз многе замке и опасности рата, у којима често посрће због дечачке неспретности. Али као особа сазрева и израста у правог борца.
Улоге
уредиГлумац | Улога |
---|---|
Никола Коле Ангеловски | Радојица, млади скојевац |
Павле Вуисић | Радован, четник (као Павле Вујисић) |
Снежана Никшић | Милица, млада скојевка |
Александар Стојковић | Капетан Станоје (као Аца Стојковић) |
Драгомир Фелба | Зоја, отац Радојицин |
Мија Алексић | Лепи Јоле |
Бранка Веселиновић | Јела |
Драгомир Бојанић Гидра | Четнички војвода Дача (као Драгомир Гидра Бојанић) |
Хусеин Чокић | Затвореник |
Милорад Маргетић | Затвореник |
Милош Кандић | Милош, четник |
Тихомир Плескоњић | Тома, четник |
Воја Мирић | Мајор |
Душан Јанићијевић | Заменик комесара |
Заим Музаферија | Стражар |
Остале улоге ▼
Глумац | Улога |
---|---|
Душан Тадић | Комесар |
Мирослав Алексић | |
Владимир Дивјак | (као Владо Дивљак) |
Недим Ђухерић | |
Урош Крављача | |
Влајко Шпаравало | |
Даринка Гвозденовић | |
Боро Милићевић | |
Фране Тадић | |
Александар Сибиновић | |
Ранко Гучевац | Војник |
Џемал Тутић | |
Славко Билић |
Референце
уреди- ^ „Sretni umiru dvaput”. BH Film. Архивирано из оригинала 19. 09. 2020. г. Приступљено 28. 1. 2021.
Спољашње везе
уреди- [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (24. фебруар 2018) - Sinopsis filma na sajtu UFR BIH
- Сретни умиру двапут на сајту IMDb (језик: енглески)