Сретни умиру двапут

Сретни умиру двапут је југословенски филм први пут приказан 28. јула 1967 године. Режирао га је Гојко Шиповац а сценарио је написао Богдан Јовановић.[1]

Сретни умиру двапут
Жанрратни
РежијаГојко Шиповац
СценариоБогдан Јовановић
ПродуцентХидајет Чалкић
Главне улогеНикола Коле Ангеловски
Павле Вуисић
Снежана Никшић
Александар Стојковић
МузикаБојан Адамич
СценографВладо Бранковић
СниматељЂорђе Јолић
МонтажаЗора Бранковић
Продуцентска
кућа
Босна филм
Година1966.
Трајање93 минута
Земља Југославија.
Језиксрпскохрватски
IMDb веза

Радња

уреди

Петнаестогодишњи партизан пролази кроз многе замке и опасности рата, у којима често посрће због дечачке неспретности. Али као особа сазрева и израста у правог борца.

Улоге

уреди
Глумац Улога
Никола Коле Ангеловски Радојица, млади скојевац
Павле Вуисић Радован, четник (као Павле Вујисић)
Снежана Никшић Милица, млада скојевка
Александар Стојковић Капетан Станоје (као Аца Стојковић)
Драгомир Фелба Зоја, отац Радојицин
Мија Алексић Лепи Јоле
Бранка Веселиновић Јела
Драгомир Бојанић Гидра Четнички војвода Дача (као Драгомир Гидра Бојанић)
Хусеин Чокић Затвореник
Милорад Маргетић Затвореник
Милош Кандић Милош, четник
Тихомир Плескоњић Тома, четник
Воја Мирић Мајор
Душан Јанићијевић Заменик комесара
Заим Музаферија Стражар

Остале улоге  ▼

Референце

уреди
  1. ^ „Sretni umiru dvaput”. BH Film. Архивирано из оригинала 19. 09. 2020. г. Приступљено 28. 1. 2021. 

Спољашње везе

уреди