Сродник
Сродник је једна од две или више особа које имају једног или оба иста родитеља. Потпуни сродник је сродник првог степена. Мушки сродник је брат, а женски сродник је сестра. У већини друштава широм света браћа и сестре често одрастају заједно, што олакшава развој снажних емоционалних веза. Емоционална веза између сродника је често сложена и на њу утичу фактори као што су родитељски третман, ред рођења, личност и лична искуства ван породице.[1]
Идентични близанци деле 100% свог ДНК. Пуна браћа и сестре су сродници првог степена и у просеку деле 50% својих гена од оних који варирају међу људима, под претпоставком да родитељи не деле ниједан од тих гена.[2] Полусродници су генетски сродници другог степена и просечно се преклапају за 25% у својој људској генетској варијацији.[3]
У медицинском смислу, пуно брат или сестра је сродник у првом степену, а полубрат и сестра је сродник у другом степену, јер су у сродству са 50% и 25% респективно.[4][5]
Дефиниције
уредиБраћа и сестре, и полубраћа | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Брајан и Бети су пуни брат и сестра, док је Сајрус њихов полубрат |
Термин брат и сестра (енгл. sibling — сиблинг) је поново уведен 1903. у чланку у часопису Biometrika, као превод за немачки Geschwister, након што се није користила од 1425. године.[6][7]
Браћа и сестре или пуна браћа и сестре деле исте биолошке родитеље. Пуна браћа и сестре су такође најчешћи тип браће и сестара. Близанци су браћа и сестре који се рађају у исто време. Често ће близанци са блиским односом развити језик близанаца од детињства, језик који само њих двоје деле и разумеју. Студије сугеришу да идентични близанци изгледа да испољавају више близаначког говора него двојајчани близанци. Са око 3 године, близаначки говор се обично окончава.[8] Близанци генерално имају снажнију везу због заједничког одрастања и истих година.
Полубраћа и полусестре (полу-сестре или полу-браћа) су људи који имају једног заједничког родитеља. Они могу имати исту мајку, али различите очеве (у том случају су познати као браћа и сестре по мајци или материнска полубраћа и полусестре), или могу имати истог оца, али различите мајке (у том случају су познати као браћа и сестре агнати или парентални полубраћа и полусестре. У праву се уместо агната користи израз сродник). У закону (а посебно закону о наслеђивању), полубраћи и сестрама се често приписује неједнак третман у односу на пуну браћу и сестре. Староенглеско обичајно право је својевремено укључивало те неједнакости у законе о наслеђивању без тестамента, при чему су полубраћа и полусестре узимали упола мање имовине од своје браће и сестара који су пунокрвна браћа и сестре. Неједнак третман овог типа је у потпуности укинут у Енглеској,[9] али и даље постоји у америчкој држави Флорида.[10]
Тро-четвртинска браће и сестара деле једног родитеља, док су различити родитељи једни с другима у сродству у првом степену, на пример ако мушкарац има децу са две жене које су сестре, или жена има децу са мушкарцем и његовим сином. У првом случају, деца су полубраћа и полусестре као и први рођаци; у другом, деца су полубраћа и полусестре као и авункуларни пар. Они су генетски ближи од полубраће и полусестара, али мање генетски сродни од пунокрвне браће и сестара,[11] што је степен генетске везе који је реткост код људи и стога је мало проучаван.[12]
Диблинзи, портманто од браће и сестара донора, или браће и сестара зачетих од донатора, или браће и сестара донора-сперме, биолошки су повезани преко донираних јајних ћелија или сперме.[13][14] Диблинзи су биолошки браћа и сестре, али не правно у смислу породичних права и наслеђа. Сматра се да анонимност донације додатно компликује процес удварања.
Некрвно сродство
уредиПовезано преко афинитета:
- Степбраћа и степсестре су деца нечијег очуха или маћехе из претходне везе.
- Усвојену браћу и сестре одгаја особа која је усвојилац једног, и усвојилац или биолошки родитељ другог.
- Шурак или шуракиња су брат и сестра нечијег супружника, или супружник нечијег брата или сестре.[15][16] Супружник супружниковог брата или сестре се такође може назвати субратом и сестром.[17][18]
Невезано:
- FosterХранитељска браћа и сестре су деца која су одгајана у истом хранитељском дому: хранитељска деца нечијег(их) родитеља, или деца или хранитељска деца нечијег хранитеља.[19][20][21]
- Кумова браћа и сестре су деца кума или куме или кумчад оца или мајке.
- Млечна браћа и сестре су деца коју је дојила иста жена. Овај однос постоји у културама са сродством по млеку и у исламском праву.
- Унакрсна браћа и сестре су појединци који деле једно или више полубраће и полусестара; ако једна особа има најмање једног полубрата по мајци и најмање једног полубрата по оцу, полубраћа и полусестре по мајци и оцу су унакрсни браћа и сестре.[22]
Крвно сродство и генетика
уредиКрвно сродство је мера у којој су људи блиско сродни.[23] Генетска сродност мери колико гена особа дели. Пошто сви људи деле преко 99% истих гена, крвно сродство је важно само за мали део гена који варира између различитих особа.[2] Наслеђивање гена има насумични елемент,[2] и ова два концепта су различита.[3] Крвни сродство се смањује за половину за сваку генерацију репродуктивног раздвајања до њиховог најскоријег заједничког претка. Браћа и сестре су 50% у сродству по крвном сродству, јер су одвојени једно од другог са две генерације (брат и сестра до родитеља) и деле два родитеља као заједничке претке ( ).
Двојајчани близанац је брат или сестра и стога је у сродству са 50% крвног сродства.[24] Двојајчани близанци нису генетски сличнији од обичне браће и сестара. Како идентични близанци потичу из истог зигота, њихов најскорији заједнички предак су они један другом. Они су генетски идентични и 100% сродни јер су раздвојени са нула генерација ( ).[2] Научници су спровели студије близанаца како би испитали улогу коју генетика и окружење играју у развоју различитих особина. Такве студије испитују колико често идентични близанци поседују исту особину понашања и упоређују то са колико често двојајчани близанци поседују исту особину. У другим студијама близанци се одгајају у одвојеним породицама, а студије упоређују преношење особине понашања од стране породичног окружења и поседовање заједничке особине између једнојајчаних близанаца. Ова врста студије је открила да за особине личности за које се зна да су наследне, генетика игра значајну улогу током живота и још већу улогу током раних година.[25]
Полубраћа и полусестре су 25% у повезани по крвном сродству, јер деле једног родитеља и одвојени су једно од другог са две генерације ( ). Врло је мала шанса да два полубрата или полусестре можда не деле ниједан ген јер нису наследили ниједан од истих хромозома од заједничког родитеља. Ово је могуће и за пуну браћу и сестре, иако је то још мање вероватно. Међутим због тога како хомологни хромозоми замењују гене (због хромозомског укрштања током мејозе) током развоја јајне ћелије или ћелије сперме, међутим, шансе да се то икада догоди практично не постоје.[3]
Особа може делити више од стандардног крвног сродства са својим братом или сестром ако су јој родитељи у сродству (коефицијент инбридинга је већи од нуле). Занимљиво је да полубраћа и сестре могу бити у сродству као „три четвртине браће и сестара”" (повезани са 3/8) ако њихови родитељи који нису заједнички имају крвно сродство од 50%. То значи да су различити родитељи или браћа и сестре, чинећи полубраћу и полусестре рођацима, или родитељ и дете, што их чини полу тетком-ујаком и нећаком-нећакињом.[26]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Mersky Leder, Jane (1993). „Adult Sibling Rivalry”. Psychology Today. Архивирано из оригинала 11. 12. 2012. г. Приступљено 28. 11. 2006.
- ^ а б в г Dr. Shafer, Aaron. „Understanding genetics”. The Tech. Stanford University. Архивирано из оригинала 20. 01. 2020. г. Приступљено 13. 12. 2013.
- ^ „First, Second and Third Degree Relative”. www.bcbst.com. BlueCross BlueShield of Tennessee, Inc.
- ^ „CONSANGUINITY / AFFINITY CHART” (PDF). University of Alabama at Birmingham.
- ^ Pearson, Karl; Lee, Alice (1903). „On the laws of inheritance in man”. Biometrika. 2 (4): 369. JSTOR 2331507. doi:10.2307/2331507. „These [calculations] will enable us... to predict the probable character in any individual from a knowledge of one or more parents or brethren (“siblings,” = brothers or sisters).”
- ^ Elizabeth Grace Wang. „Gone But Not Forgotten: Persistence and Revival in the History of English Word Loss” (PDF). стр. 35—36. „The primary word under consideration in this chapter is sibling, which during the Old English period referred simply to a relation, not necessarily to a brother or sister, as in the modern use of the term. The last recorded use in the Oxford English Dictionary in the relative sense is in 1425. There are no records at all of the word for the next 500 years, although its derivational base sib remained in use throughout those years. It was in fact the term sib which, when employed specifically in the fields of anthropology and genetics, gave rise to the readoption of sibling. Sibling, in the narrower modern sense of describing the relationship between two people sharing a common parent, filled a semantic gap in the English lexicon, as there previously was no term to describe the fraternal relationship that did not specify gender. It is clear from early uses of sibling in the 20th century that the writer did not expect the reader to be familiar with the word, as the translator’s note from a German eugenics book, Human Heredity explains, ‘The word “sib” or “sibling” is coming into use in genetics in the English-speaking world, as an equivalent of the convenient German term “Geschwister” and as a general name for all children born of the same parents, that is to say, to denote brothers and sisters without distinction of sex.’ (Baur 1931: 508 in sibling, OED). Likewise, an article in the journal Biometrika from 1903 contains the clarification, ‘“siblings”=brothers or sisters,’ when employing the term. Thus we observe an interesting phenomenon of a native English word being reintroduced to native English speakers, who clearly have no knowledge of it.”
- ^ Hayashi, C; Mikami, H; Nishihara, R; Maeda, C; Hayakawa, K (2014). „The relationship between twin language, twins' close ties, and social competence”. Twin Research and Human Genetics. 17 (1): 27—37. PMID 24330841. S2CID 31514697. doi:10.1017/thg.2013.83.
- ^ „Marriage: legitimacy and adoption”. UK Parliament. Приступљено 2015-08-03.
- ^ Fla. Stat. s. 732.105.
- ^ Graffelman, Jan; Galván Femenía, Iván; de Cid, Rafael; Barceló Vidal, Carles (2019). „A Log-Ratio Biplot Approach for Exploring Genetic Relatedness Based on Identity by State”. Frontiers in Genetics (на језику: енглески). 10: 341. ISSN 1664-8021. PMC 6491861 . PMID 31068965. doi:10.3389/fgene.2019.00341 .
- ^ Galván-Femenía, Iván; Barceló-Vidal, Carles; Sumoy, Lauro; Moreno, Victor; de Cid, Rafael; Graffelman, Jan (15. 1. 2021). „A likelihood ratio approach for identifying three-quarter siblings in genetic databases”. Heredity (на језику: енглески). 126 (3): 537—547. ISSN 1365-2540. doi:10.1038/s41437-020-00392-8 .
- ^ Jolly, Alice (21. 1. 2017). „Donor siblings: do the ties of blood matter?”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Приступљено 2019-08-02 — преко www.theguardian.com.
- ^ „What It's Like To... Find Out You Have 40 Brothers and Sisters”. Vancouver Magazine. 12. 4. 2019. Архивирано из оригинала 02. 08. 2019. г. Приступљено 2019-08-02.
- ^ „brother-in-law”. dictionary.cambridge.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-10.
- ^ „sister-in-law”. dictionary.cambridge.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-10.
- ^ „co-brother”. dictionary.cambridge.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-10.
- ^ „co-sister”. dictionary.cambridge.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-10.
- ^ „foster brother”. dictionary.cambridge.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-10.
- ^ „Foster sister definition and meaning | Collins English Dictionary”. www.collinsdictionary.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-10.
- ^ „Sibling Issues in Foster Care and Adoption” (PDF). Child Welfare Information Gateway. U.S. Department of Health and Human Services. јун 2019.
- ^ Butterfield, Janelle (2013-12-28). „She's my sister from another mister! | Janelle Butterfield”. the Guardian (на језику: енглески). Приступљено 2018-10-29.
- ^ nivens (2015-01-09). „Consanguinity”. Adoption Medicine Clinic – University of Minnesota (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 05. 03. 2021. г. Приступљено 2021-03-02.
- ^ „Coefficient of relationship – ISOGG Wiki”. isogg.org. Приступљено 2021-03-02.
- ^ Plomin, R; Pederson, N.L.; McClearn, G.E.; Nesselroade, J.R.; Bergeman, C.S. (1988). „EAS temperaments during the last half of the life span: Twins reared apart and twins reared together”. Psychology and Aging. 3 (1): 43—50. PMID 3268242. doi:10.1037/0882-7974.3.1.43.
- ^ „Understanding Genetics”. genetics.thetech.org. 22. 1. 2022. Архивирано из оригинала 20. 08. 2020. г. Приступљено 07. 04. 2023.
Литература
уреди- Kluger, Jeffrey (2012). The Sibling Effect: What the Bonds Among Brothers and Sisters Reveal About Us. ISBN 978-1594486111.
- Comer, Ronald; Gould, Elizabeth; Ogden, Nancy; Boyes, Michael (фебруар 2012). Psychology Around Us . Wiley.
- Alan, E.S. (2012). „Issues in Birth Order Research Methodology: Perspectives from Individual Psychology”. The Journal of Individual Psychology. 68 (1).
- Rohrer, Julia M.; Egloff, Boris; Schmukle, Stefan C. (2015-11-17). „Examining the effects of birth order on personality”. Proceedings of the National Academy of Sciences (на језику: енглески). 112 (46): 14224—14229. Bibcode:2015PNAS..11214224R. ISSN 0027-8424. PMC 4655522 . PMID 26483461. doi:10.1073/pnas.1506451112 .
- Isaacson, Clifford E (2002). The Birth Order Effect: How to Better Understand Yourself and Others . Adams Media Corporation. стр. 141. ISBN 978-1580625517. „fourthborn.”
- Bradshaw, John (1996). The Family: A New Way of Creating Solid Self-esteem . Health Communications. стр. 36–37. ISBN 978-1558744271. „fourth children.”
- Rohrer, Julia M.; Egloff, Boris; Schmukle, Stefan C. (2015-10-19). „Examining the effects of birth order on personality”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 112 (46): 14224—14229. Bibcode:2015PNAS..11214224R. ISSN 0027-8424. PMC 4655522 . PMID 26483461. doi:10.1073/pnas.1506451112 .
- Rohrer, Julia M.; Egloff, Boris; Schmukle, Stefan C. (2015-11-17). „Examining the effects of birth order on personality”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 112 (46): 14224—14229. Bibcode:2015PNAS..11214224R. ISSN 0027-8424. PMC 4655522 . PMID 26483461. doi:10.1073/pnas.1506451112 .
- Damian, Rodica Ioana; Roberts, Brent W. (2015-11-17). „Settling the debate on birth order and personality”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 112 (46): 14119—14120. Bibcode:2015PNAS..11214119D. ISSN 0027-8424. PMC 4655556 . PMID 26518507. doi:10.1073/pnas.1519064112 .
- Jefferson, T.; Herbst, J. H.; McCrae, R. R. (1998). „Associations between birth order and personality traits: Evidence from self-reports and observer ratings”. Journal of Research in Personality. 32 (4): 498—509. doi:10.1006/jrpe.1998.2233.
- Paulhus D.L.; Trapnell P.D.; Chen D. (1998). „Birth order effects on personality and achievement within families”. Psychological Science. 10 (6): 482—488. JSTOR 40063474. S2CID 29589929. doi:10.1111/1467-9280.00193.
- van der Leun, Justine (октобар 2009). „Does Birth Order Really Matter?”. AOL Health. Архивирано из оригинала 2010-02-06. г.
- Belmont, M.; Marolla, F.A. (1973). „Birth order, family size, and intelligence”. Science. 182 (4117): 1096—1101. Bibcode:1973Sci...182.1096B. PMID 4750607. S2CID 148641822. doi:10.1126/science.182.4117.1096.
- Polit D. F.; Falbo T. (1988). „The intellectual achievement of only children”. Journal of Biosocial Science. 20 (3): 275—285. PMID 3063715. S2CID 34618696. doi:10.1017/S0021932000006611.
- Rodgers, JL; Cleveland, HH; Van Den Oord, E; Rowe, DC (2000). „Resolving the debate over birth order, family size, and intelligence”. The American Psychologist. 55 (6): 599—612. PMID 10892201. doi:10.1037/0003-066X.55.6.599.
- Satoshi Kanazawa (2012). „Intelligence, Birth Order, and Family Size”. Personality and Social Psychology Bulletin. 38 (9): 1157—64. PMID 22581677. S2CID 14512411. doi:10.1177/0146167212445911.
- Blanchard R (2001). „Fraternal birth order and the maternal immune hypothesis of male homosexuality”. Hormones and Behavior. 40 (2): 105—114. PMID 11534970. S2CID 33261960. doi:10.1006/hbeh.2001.1681.
- Puts, D. A.; Jordan, C. L.; Breedlove, S. M. (2006). „O brother, where art thou? The fraternal birth-order effect on male sexual orientation” (PDF). Proceedings of the National Academy of Sciences. 103 (28): 10531—10532. Bibcode:2006PNAS..10310531P. PMC 1502267 . PMID 16815969. doi:10.1073/pnas.0604102103 .
- Ray Blanchard; Richard Lippa (2007). „Birth Order, Sibling Sex Ratio, Handedness, and Sexual Orientation of Male and Female Participants in a BBC Internet Research Project”. Archives of Sexual Behavior. 36 (2): 163—76. PMID 17345165. S2CID 18868548. doi:10.1007/s10508-006-9159-7.
- „BBC - Science & Nature - Sex ID - Study Results”.
- Miller EM (2000). „Homosexuality, Birth Order, and Evolution: Toward an Equilibrium Reproductive Economics of Homosexuality”. Archives of Sexual Behavior. 29 (1): 1—34. PMID 10763427. S2CID 28241162. doi:10.1023/A:1001836320541.
- B. P. Zietsch; et al. (2012). „Do shared etiological factors contribute to the relationship between sexual orientation and depression?”. Psychological Medicine. 42 (3): 521—532. PMC 3594769 . PMID 21867592. doi:10.1017/S0033291711001577.
- Mariana Kishida; Qazi Rahman (2015). „Fraternal Birth Order and Extreme Right-Handedness as Predictors of Sexual Orientation and Gender Nonconformity in Men”. Archives of Sexual Behavior. 44 (5): 1493—1501. PMID 25663238. S2CID 30678785. doi:10.1007/s10508-014-0474-0.
- Francis AM (2008). „Family and sexual orientation: the family-demographic correlates of homosexuality in men and women”. J. Sex Res. 45 (4): 371—7. PMID 18937128. S2CID 20471773. doi:10.1080/00224490802398357.
- {{cite journal|title=Childhood family correlates of heterosexual and homosexual marriages: a national cohort study of two million Danes|year=2006|journal=Archives of Sexual Behavior|volume=35|issue=5|pages=533–47|author1=Frisch M|author2=Hviid A|doi=10.1007/s10508-006-9062-2|pmid=17039403|s2cid=21908113}
Спољашње везе
уреди- Медији везани за чланак Сродник на Викимедијиној остави
- Chisholm, Hugh, ур. (1911). „sister”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.