Родитељ
Родитељ се стара о свом потомству. Код људи мајка и/или отац чине родитеље. Биолошки родитељ је жена (мајка) или мушкарац (отац), од чије јајне ћелије односно сперматозоида, је настало дете. Родитељом се такође може сматрати предак који је уклоњен за једну генерацију. Са недавним медицинским напретком, могуће је имати више од два биолошка родитеља.[1][2][3] Примери трећих биолошких родитеља обухватају случајеве који сурогатног мајчинства или трећу особу која је дала узорке ДНК током асистиране репродуктивне процедуре која је променила генетски материјал примаоца.[4]
Најчешћи типови родитеља су мајке, очеви, очух, деда и баба. Мајка је „жена у односу на дете или децу коју је родила.“[5] Међутим, степен у коме је друштвено прихватљиво да родитељ буде укључен у живот свог потомства варира од културе до културе. за онај који показује премало укључености понекад се каже да показује занемаривање деце,[6] док се за онај који је превише укључен понекад каже да је превише заштитнички настројен или наметљив.[7]
ТиповиУреди
Биолошки родитељиУреди
Биолошки родитељи су особе од којих појединац наслеђује своје гене. Термин се генерално користи само ако постоји потреба да се разликују нечији родитељи од њихових биолошких родитеља, на пример, особа чији се отац поново оженио може назвати очеву нову жену својом маћехом и наставити да се ословљава своју мајку нормално, иако неко ко има мало или нимало контакта са својом биолошком мајком, може ословљавати свог хранитеља као своју мајку, а своју билошку мајку као такву, или можда њеним именом.
МајкаУреди
Мајка је жена која има материнску везу са другом особом, било да је настала зачећем, рађањем или подизањем појединца у улози родитеља.[8] Више од једне жене може имати такве везе са појединцем. Због сложености и разлика у друштвеним, културним и религиозним дефиницијама и улогама мајке, тешко је дефинисати мајку тако да одговара универзално прихваћеној дефиницији. Коришћење сурогатне мајке може довести до објашњења да постоје две биолошке мајке.[9]
ОтацУреди
Отац је мушки родитељ било које врсте потомства.[10] То може бити особа која учествује у подизању детета или која је обезбедила биолошки материјал, сперму, што резултира рођењем детета.
Баба и дедаУреди
Баба и деда су родитељи родитеља дате особе, било да је то отац или мајка. Свако створење које се сексуално репродукује, а које није генетска химера, има највише четири генетска претка другог реда, осам генетских прабаба и прадеда, шеснаест генетских предака следећег реда и тако даље. Ретко, као у случају инцеста браће или сестара, ови бројеви су мањи.
Улоге и одговорностиУреди
РодитељствоУреди
Родитељство или васпитање деце је процес промовисања и подршке физичком, емоционалном, социјалном, финансијском и интелектуалном развоју детета од детињства до одраслог доба. Родитељство се односи на аспекте васпитања детета поред биолошке везе.[11]
Род и родна мешавинаУреди
Дете има најмање једног биолошког оца и најмање једну биолошку мајку, али није свака породица традиционална нуклеарна породица. Постоје многе варијанте, као што су усвајање, заједничко родитељство, пасторко и ЛГБТ родитељство, око којих је било контроверзи.
Литература о друштвеним наукама одбацује идеју да постоји оптимална родна мешавина родитеља или да деца и адолесценти са родитељима истог пола трпе било какве развојне недостатке у поређењу са онима са два родитеља супротног пола.[12] Стручњаци и главна удружења сада се слажу да постоји добро утврђен и прихваћен консензус у овој области да не постоји оптимална родна комбинација родитеља.[13] Литература о породичним студијама указује да су породични процеси (као што су квалитет родитељства и односи у породици) ти који доприносе одређивању благостања и „исхода“ деце, а не породичне структуре, саме по себи, као што су број, пол, сексуалност и ванбрачни статус родитеља.[12]
ГенетикаУреди
Сукоб родитеља и потомакаУреди
Потомство које мрзи свог оца назива се мисопатер, онај који мрзи своју мајку је мисоматер, док је родитељ који мрзи своје потомство мисопедиста.[14][15] Конфликт између родитеља и потомака описује еволутивни сукоб који произлази из разлика у оптималној способности родитеља и њихових потомака. Док родитељи имају тенденцију да максимизирају број потомака, потомци могу повећати своју кондицију тако што ће добити већи удео родитељског улагања често такмичећи се са својом браћом и сестрама. Теорију је предложио Роберт Триверс 1974. године и проширује општију теорију себичних гена и она је коришћена за објашњење многих уочених биолошких феномена.[16] На пример, код неких врста птица, иако родитељи често полажу два јајета и покушавају да одгајају двоје или више младих, најјачи младици узимају већи део хране коју доносе родитељи и често ће убити слабијег брата или сестру, што је чин познато као сиблицид.
ЕмпатијаУреди
Дејвид Хејг је тврдио да ће људски фетални гени бити одабрани да извуку више ресурса од мајке него што би било оптимално да мајка да, што је хипотеза која је добила емпиријску подршку. Плацента, на пример, лучи алокрине хормоне који смањују осетљивост мајке на инсулин и на тај начин омогућавају фетусу веће количине шећера у крви. Мајка реагује повећањем нивоа инсулина у крвотоку, плацента има инсулинске рецепторе који стимулишу производњу ензима који разграђују инсулин који се супротстављају овом ефекту.[17]
Имати децу и срећуУреди
У Европи су родитељи генерално срећнији од неродитеља. Код жена се срећа повећава након првог детета, али рађање деце вишег реда није повезано са даљим повећањем благостања. Чини се да се срећа највише повећава у години пре и после првог порођаја.[18]
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Gallagher, James (2013-06-28). „UK government backs three-person IVF”. BBC News. Приступљено 30. 6. 2013.
- ^ Nadine Taub; Beth Anne Wolfson; Carla M. Palumbo. The Law of Sex Discrimination. стр. 374.
- ^ Browne C. Lewis (2012). Papa's Baby: Paternity and Artificial Insemination. стр. 136.
- ^ Louise I. Gerdes (2009). Reproductive Technologies. стр. 25.
- ^ „mother definition”. www.oxforddictionaries.com. Oxford Dictionaries. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 15. 01. 2022.
- ^ Marian S Harris (2014). Racial Disproportionality in Child Welfare. стр. 2.
- ^ Bernard Roberts (2005). Evidence in the Psychological Therapies: A Critical Guidance for Practitioners. стр. 149.
- ^ „Definition from”. Allwords.com. 2007-09-14. Приступљено 2011-11-04.
- ^ Bromham, David (1990). Philosophical Ethics in Reproductive Medicine. стр. 57.
- ^ „TheFreeDictionary”. Приступљено 2014-10-07.
- ^ Davies, Martin (2000). The Blackwell encyclopedia of social work. Wiley-Blackwell. стр. 245. ISBN 978-0-631-21451-9.
- ^ а б Short, Elizabeth; Riggs, Damien W.; Perlesz, Amaryll; Brown, Rhonda; Kane, Graeme. „Lesbian, Gay, Bisexual and Transgender (LGBT) Parented Families – A Literature Review prepared for The Australian Psychological Society” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2011-03-04. г. Приступљено 2011-11-04.
- ^ „In The Supreme Court of Iowa No. 07–1499” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2009-12-29. г. Приступљено 2011-11-04.
- ^ Francis, Darryl. "Iatrologs and Iatronyms." Word Ways 4.2 (1971): 8.
- ^ Davies, Jon. "Imagining intergenerationality: Representation and rhetoric in the pedophile movie." GLQ: A Journal of Lesbian and Gay Studies 13.2 (2007): 369-385.
- ^ Trivers, R.L. (1974). „Parent–offspring conflict”. Integrative and Comparative Biology. 14 (1): 249—264. JSTOR 3881986. doi:10.1093/icb/14.1.249
.
- ^ Haig, D. (1993). „Genetic conflicts in human pregnancy” (PDF). The Quarterly Review of Biology. 68 (4): 495—532. JSTOR 3037249. PMID 8115596. S2CID 38641716. doi:10.1086/418300. Архивирано из оригинала (PDF) 2013-07-19. г.
- ^ Nicoletta Balbo; Francesco C. Billari; Melinda Mills (2013). „Fertility in Advanced Societies: A Review of Research”. European Journal of Population. 29 (1): 1—38. PMC 3576563 . PMID 23440941. doi:10.1007/s10680-012-9277-y.
ЛитератураУреди
- Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
- Jane B. Brooks (28. 9. 2012). The Process of Parenting: Ninth Edition. McGraw-Hill Higher Education. ISBN 978-0-07-746918-4.
- Bernstein, Robert (20. 2. 2008). „Majority of Children Live With Two Biological Parents”. Архивирано из оригинала 20. 4. 2008. г. Приступљено 26. 3. 2009.
- Johri, Ashish (2. 3. 2014). „6 Steps for Parents So Your Child is Successful”. humanenrich.com. Приступљено 2. 3. 2014.
- JON., WITT (2017). SOC 2018. (5TH изд.). [S.l.]: McGraw-Hill. ISBN 978-1-259-70272-3. OCLC 968304061.
- Schechter, D.S., & Willheim, E. (2009). Disturbances of attachment and parental psychopathology in early childhood. Infant and Early Childhood Mental Health Issue. Child and Adolescent Psychiatry Clinics of North America, 18(3), 665-87.
- Grienenberger, J., Kelly, K. & Slade, A. (2005). Maternal Reflective Functioning, Mother-Infant Affective Communication and Infant Attachment: Exploring The Link Between Mental States and Observed Caregiving. Attachment and Human Development, 7, 299-311.
- Lieberman, A.F.; Padrón, E.; Van Horn, P.; Harris, W.W. (2005). „Angels in the nursery: The intergenerational transmission of benevolent parental influences”. Infant Ment. Health J. 26 (6): 504—20. CiteSeerX 10.1.1.964.1341 . PMID 28682485. doi:10.1002/imhj.20071.
- Lareau, Annette (2002). „Invisible Inequality: Social Class and Child Rearing in Black Families and White Families”. American Sociological Review. 67 (5): 747—76. JSTOR 3088916. doi:10.2307/3088916.
- Shizuka, P. (2019). Social Class, Gender, and Contemporary Parenting Standards in the United States: Evidence from a National Survey Experiment. Social Forces, 98(1), 31–58. https://doi.org/10.1093/sf/soy107
- „20th Century Evolution of American Parenting Styles”. Архивирано из оригинала 2016-03-22. г. Приступљено 11. 5. 2015.
- Weiten, W.; McCann, D. (2007). Themes and Variations
. Nelson Education Ltd: Thomson Wadsworth. ISBN 978-0-17-647273-3. - „Role of Social class in parenting”. Budingstar. 7. 1. 2020.
- Doob, Christopher (2013) (in English). Social Inequality and Social Stratification (1st ed. ed.). Boston: Pearson. p. 165.
- Spera, C (2005). „A review of the relationship among parenting practices, parenting styles, and adolescent school achievement” (PDF). Educational Psychology Review. 17 (2): 125—46. CiteSeerX 10.1.1.596.237 . S2CID 11050947. doi:10.1007/s10648-005-3950-1.
- Baumrind, D. (1967). Child care practices anteceding three patterns of preschool behavior. Genetic Psychology Monographs, 75, 43–88.
- Baumrind, D. (1971). Current patterns of parental authority" Developmental Psychology 4 (1, Pt. 2), 1–103.
- Baumrind, D. (1978). „Parental disciplinary patterns and social competence in children”. Youth & Society. 9 (3): 238—76. S2CID 140984313. doi:10.1177/0044118X7800900302.
- McKay M (2006). Parenting Practices in Emerging Adulthood: Development of a New Measure. Thesis, Brigham Young University. Retrieved 9 February 2016.
- Santrock, J.W. (2007). A topical approach to life-span development, third Ed. New York: McGraw-Hill.
- Rubin, Mark (2015). „Social Class Differences in Mental Health: Do Parenting Style and Friendship Play a Role?”. Mark Rubin Social Psychology Research. Архивирано из оригинала 2016-02-02. г. Приступљено 29. 8. 2017.
- Rubin, M.; Kelly, B M. (2015). „A cross-sectional investigation of parenting style and friendship as mediators of the relation between social class and mental health in a university community”. International Journal for Equity in Health. 14 (87): 1—11. PMC 4595251 . PMID 26438013. doi:10.1186/s12939-015-0227-2.
- Robinson, Clyde C.; Mandleco, Barbara; Olsen, Susanne Frost; Hart, Craig H. (децембар 1995). „Authoritative, Authoritarian, and Permissive Parenting Practices: Development of a New Measure”. Psychological Reports. 77 (3): 819—830. ISSN 0033-2941. S2CID 145062379. doi:10.2466/pr0.1995.77.3.819.
- Smetana, Judith G (2017-06-01). „Current research on parenting styles, dimensions, and beliefs”. Current Opinion in Psychology. Parenting (на језику: енглески). 15: 19—25. ISSN 2352-250X. PMID 28813261. doi:10.1016/j.copsyc.2017.02.012.
- Kohn, Alfie (2006-03-28). Unconditional Parenting: Moving from Rewards and Punishments to Love and Reason (на језику: енглески). Simon and Schuster. ISBN 978-0-7434-8748-1.
- Lewis, Catherine C. (1981). „The effects of parental firm control: A reinterpretation of findings.”. Psychological Bulletin (на језику: енглески). 90 (3): 547—563. ISSN 1939-1455. doi:10.1037/0033-2909.90.3.547.
- Hedstrom, Ellen (2016). Parenting Style as a Predictor of Internal and External Behavioural Symptoms in Children: The Child's Perspective.
- Turel, Ofir; Liu, Peng; Bart, Chris (2017-01-31). „Board-Level Information Technology Governance Effects on Organizational Performance: The Roles of Strategic Alignment and Authoritarian Governance Style”. Information Systems Management. 34 (2): 117—136. ISSN 1058-0530. S2CID 39501061. doi:10.1080/10580530.2017.1288523.
- Joseph M. V., John J. (2008). Global Academic Society Journal: Social Science Insight, Vol. 1, No. 5, pp. 16-25. ISSN 2029-0365
- „Impact of Parenting Styles on Child Development”.
- Armstrong, Kathleen Hague; Ogg, Julia A.; Sundman-Wheat, Ashley N.; Walsh, Audra St. John (2013-05-20), „Early Childhood Development Theories”, Evidence-Based Interventions for Children with Challenging Behavior, New York, NY: Springer New York, стр. 21—30, ISBN 978-1-4614-7806-5, doi:10.1007/978-1-4614-7807-2_2, Приступљено 2022-03-27
- Grolnick, Wendy S. (2012). „The Relations among Parental Power Assertion, Control, and Structure: Commentary on Baumrind”. Human Development. 55 (2): 57—64. ISSN 0018-716X. JSTOR 26764606. S2CID 144535005. doi:10.1159/000338533.
Спољашње везеУреди
- Биолошки родитељи у енциклопедији усвојења
- National Educational Network, Inc. (NENI) – free online resources for parent education, curriculum. They also have a parent blog with information about child care, after-school, trends in education, tutoring, college, grants, etc.
Herbermann, Charles, ур. (1913). „Parents”. Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company. – A Roman Catholic view of the position of parents.
