Фетус
Фетус (заметак) је нерођено младунче било којег кичмењака, нарочито сисара, после појављивања свих главних карактеристика потпуно развијене јединке.[1] Код човека, овај стадијум почиње око осам недеља по зачећу. Стадијум фетуса, који карактерише убрзани раст и потпуни развој свих органа, завршава се рођењем.[2]
Активност фетусаУреди
Растућа сложеност организма током феталног периода, повезана је са променама у нивоу његове активности. Фетус почиње да покреће главу и руке. У 10. недељи, на стимулацију длана фетус ће скупити прсте, а на додир табана савити ножне прсте. Током неколико наредних недеља, покрети тела постају све разноврснији и без запињања. Спонтани трзаји и ударци удова сада су праћени споријим савијањем трупа. До краја четвртог месеца, фетус је довољно велики да мајка може осетити његове покрете.[3]
У 17. или 18. недељи након зачећа, покрети фетуса се значајно смањују. Ова промена у складу је са развојем виших региона мозга, који омогућава сложенију контролу активности.[4] Како ови делови мозга сазревају, почињу да инхибирају примитивније активности централног нервног сиситема које карактеришу мање зрео фетус. Ударци и савијање фетуса јењавају, и он постаје мање респонзиван на стимулацију. Овај период инхибиране активности наставља се до шестог месеца, када поново почиње тренд повећања феталне активности.
Како се приближава тренутак рођења, фетус постаје посебно активан, покречући удове, мењајући положај, чак и сиса палац. У неким случајевима, активност фетуса је ендогена; тј. произлази директно из сазревања ткива организма. То је случај са покретима срчаног мишића. У другим случајевима, покрети су јасно егзогени; активност настаје као одговор на стимулацију из средине, као када се фетус нагло помери реагујући на јак звук.[3]
Функције феталне активностиУреди
До недавно, многи ембриолози су веровали да активност фетуса нема никакву улогу у његовом развоју. На пример, ембриолог Хамбургер тврдио је да су структура нервног система и обрасци понашања „резултат ауто-генеративних процеса раста и сазревања који су у потпуности детерминисани наслеђеним, унутрашњим факторима“. Према овом гледишту, активност фетуса нема адаптивну вредност за организам у развоју; она је просто споредни производ физичког раста.[5]
Међутим, подаци откривени у последњим деценијама, неке од њих дао је сам Хамбургер,[5] указују да је активност фетуса важна за његов развој. На пример, експерименти са ембрионима пилића, указују да је њихова активност кључна за нормалан развој удова. Под нормалним условима, кичмена мождина шаље много више неурона – нервних ћелија – за повезивање удова са мозгом, него што ће животињи бити потребно када успостави пуну координацију. Многи од ових неурона одумиру, док се остали успешно повезују са мишићима (Еделман, 1987, говори о овом процесу као о „неуралном дарвинизму“).[6] Међутим, ако је ембрион пилета имобилисан уз помоћ лекова који паралишу његове мишиће, неће доћи до елиминације вишка неурона која прати неуро-мишићни развој. Резултати су катастрофални. У току само 1 или 2 дана, зглобови ембриона пилета бивају фиксирани у ригидну структуру, што говори о томе да су покрети неопходни за развој веза међу костима.
Остаје много нејасноћа у вези са улогом феталне активности током пренаталног периода. Подаци указују да активност има значајну улогу код неких врста, али не код свих, а није било могуће прикупити директне податке од врста блиских Хомо сапиенс-у, јер је њихове ембрионе тешко, или немогуће, одржати у животу када им је поремећен развој. Међутим, јасно је да је људски фетус активан и осетљив на средину знатно пре рођења.
Раст и развој фетусаУреди
| Период развоја фетуса | Опис развоја у датом периоду |
|---|---|
| Десета недеља | Глава је подигнута. Унутрашњи органи налазе се на својим карактеристичним позицијама у организму. Кичмена мождина чини унутрашњу структуру. |
| Дванаеста недеља | Мушки и женски пол могуће је споља разликовати. Почиње формирање крви у коштаној сржи. Очи добијају коначан облик. |
| Крај четвртог месеца | Фетус личи на људско биће. Коса почиње да расте. Тело је израсло веће, у односу на главу. Код женског пола је могуће препознати материцу и вагину. Код мушког пола, тестиси су на позицији за касније спуштање у скротуме. Појавила се већина костију и настају зглобови. Постаје видљива подела између две половине мозга. Већина рефлекса је функционална, укључујући гутање и сисање. |
| Крај петог месеца | Почиње да се формира масно ткиво, које ће одржавати топлоту новорођенчета. У мозгу долази до даљих диференцијација. Настале су све нервне ћелије које ће особа имати. Почиње омотавање нервних влакана, али неће бити готово до неколико година након рођења. |
| Крај шестог месеца | Плућа почињу да стварају сурфацин, хемијски састојак који спречава њихов колапс. Линија између две мождане хемисфере је врло упадљива. |
| Крај седмог месеца | Плућа су способна за дисање ваздуха, а нервни систем је довољно развијен да управља ритмичним покретима дисања. Формира се значајна количина масног ткива, изравнавајући наборе на кожи. Очи, које су до сада биле затворене, отварају се и реагују на светло. |
| Крај осмог месеца | Кожа фетуса је глатка, а ноге и руке имају буцмаст изглед. Многи режњеви мозга су формирани, мада ће неки настати након рођења. |
| Девети месец | Фетус постаје буцмаст, добијајући 50 процената своје тежине у последњем месецу. Како се рођење приближава, раст се успорава. Мозак постаје значајно више извијуган. Иако је фетус активан и има пуно рефлекса, нема доказа да кора великог мозга има утицај на његово понашање. |
Чулне способности фетусаУреди
Користећи модерне технике мерења и снимања, истраживачи су почели да стварају детаљну слику о развоју сензорних капацитета људског фетуса. Ове информације суштинске су за одређивање начина на које средина утиче на фетус.
ПокретУреди
Вестибуларни систем средњег уха, који контролише осећај равнотеже, почиње да функционише код људског фетуса око 4 месеца након зачећа, и потпуно је зрео при рођењу. Ово рано сазревање значи да је фетус способан да осети промене у положају мајке док плута унутар, течношћу испуњене, амнионове кесе.
ВидУреди
Анатомске студије показују да се систем за вид само делимично развија током пренаталног периода. Мало се засигурно зна о обиму визуелног искуства фетуса. Међутим, бебе рођене 7 месеци након зачећа, показују промене у обрасцима можданих таласа када се упери светло, што указује да могу бити способне да реагују на светло још у утроби. Мекферлан указује да, крајем трудноће, фетус постаје способан да види светло које продире кроз стомачни зид мајке. Он упоређује визуелно искуство фетуса са сјајем који се види када се дланом покрије батеријска лампа.
СлухУреди
Материца је бучно место. Студије у којима је мали микрофон убациван у материцу у близини главе фетуса, откривају да је просечни ниво звука око 75 децибела, што је, отприлике, једнако нивоу који доживљавамо када се возимо у колима. У ову позадинску буку изнова се укључује звук проласка ваздуха кроз мајчин стомак, и скоро сваке секунде, још интензивнији звук откуцаја мајчиног срца.
Пошто су звуци спољашњег света пригушени проласком кроз мајчино тело и амнионску течност, нејасне звуке је тешко разликовати од нормалне позадинске буке у материци. Међутим, мајке некада говоре о повећаној активности фетуса када слушају музику или када се залупе врата, и истраживања показују да су у праву. Гримвејд и његове колеге, код 14 трудних жена, причврстили су генератор звука за стомак, заједно са сензором који ће мерити реакције фетуса када се звук огласи. Мајке су носиле слушалице на којима је пуштана константна музика, да би се спречило да чују или осете високо-фреквентне звуке генератора на њиховим стомацима. Експериментатори су установили да се активност фетуса повећавала неколико секунди након пуштања звука, потврђујући чињеницу да фетус директно опажа звук.
ОдрживостУреди
Вијабилност фетуса се односи на тачку у развоју фетуса у којој фетус може преживети ван материце. Доња граница одрживости је приближно 5+3⁄4 месеца гестацијске старости и обично је касније.[7]
Не постоји оштра граница развоја, старости или тежине на којој фетус аутоматски постаје одржив.[8] Према подацима од 2003. до 2005. године, стопе преживљавања су 20–35% за бебе рођене у 23 недеље гестације (5+3⁄4 месеца); 50–70% на 24–25 недеља (6 – 6+1⁄4 месеца); и >90% у 26–27 недеља (6+1⁄2 – 6+3⁄4 месеци) и више.[9] Ретко је да беба тешка мање од 0,50 кг преживи.[8]
Када се такве превремено рођене бебе роде, главни узроци смртности су то што респираторни и централни нервни систем нису потпуно диференцирани. Ако им се пружи стручна постнатална нега, неке превремено рођене бебе тежине мање од 0,50 кг могу преживети и називају се изузетно ниском порођајном тежином или незрелом одојчадом.[8]
Превремени порођај је најчешћи узрок смртности новорођенчади, узрокујући скоро 30 процената неонаталних смрти.[9] Са стопом појављивања од 5% до 18% свих порођаја,[9] такође је чешћи од постзрелог порођаја, који се јавља у 3% до 12% трудноћа.[10]
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Ghosh, Shampa; Raghunath, Manchala; Sinha, Jitendra Kumar (2017), „Fetus”, Encyclopedia of Animal Cognition and Behavior (на језику: енглески), Springer International Publishing, стр. 1—5, ISBN 9783319478296, doi:10.1007/978-3-319-47829-6_62-1
- ^ „First Trimester - American Pregnancy Association”. americanpregnancy.org. 1. 5. 2012. Архивирано из оригинала на датум 23. 4. 2009.
- ^ а б Cole, M. & Cole, S., (1993): The Development of Children. Scientific American Books, New York.
- ^ Hofer, Myron A. (2005). „The psychobiology of early attachment”. Clinical Neuroscience Research (на језику: енглески). 4 (5-6): 291—300. doi:10.1016/j.cnr.2005.03.007.
- ^ а б Hamburger, Viktor (1975-04-15). „Cell death in the development of the lateral motor column of the chick embryo”. The Journal of Comparative Neurology (на језику: енглески). 160 (4): 535—546. ISSN 0021-9967. doi:10.1002/cne.901600408.
- ^ Calvin, William H. (1988-06-24). „A Global Brain Theory: Neural Darwinism. The Theory of Neuronal Group Selection. Gerald M. Edelman. Basic Books, New York, 1987. xxii, 371 pp., illus. $29.95.”. Science. 240 (4860): 1802—1802. doi:10.1126/science.240.4860.1802.
- ^ „Prenatal Consultation at the Limits of Viability -- Halamek 4 (6): 153 -- NeoReviews”. web.archive.org. 2009-06-08. Архивирано из оригинала на датум 08. 06. 2009. Приступљено 2021-11-08.
- ^ а б в Moore, Keith L.; Persaud, T. V. N. (1998). The Developing Human: Clinically Oriented Embryology (на језику: енглески). Saunders. ISBN 978-0-7216-6974-8.
- ^ а б в „Neonatal death | March of Dimes”. web.archive.org. 2014-10-24. Архивирано из оригинала на датум 24. 10. 2014. Приступљено 2021-11-08.
- ^ Health (NIH), Statistics Germaine M. Buck Louis Director and Senior Investigator of the Division of Epidemiology, and Prevention Research (DESPR) Eunice Kennedy Shriver National Institute of Child Health & Human Development (NICHD) National Institutes of; University, Biostatistics Robert W. Platt Associate Professor Departments of Pediatrics and of Epidemiology, and Occupational Health McGill (2011-03-23). Reproductive and Perinatal Epidemiology (на језику: енглески). Oxford University Press, USA. ISBN 978-0-19-985774-6.
ЛитератураУреди
- Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
- MedlinePlus enciklopedia Fetal development
- Moore, Keith L. (1998). The Developing Human
(3rd изд.). Philadelphia PA: W.B. Saunders Company. - Wilcox AJ, Baird DD, Weinberg CR (јун 1999). „Time of implantation of the conceptus and loss of pregnancy”. N. Engl. J. Med. 340 (23): 1796—9. PMID 10362823. doi:10.1056/NEJM199906103402304.
- Ljunger E, Cnattingius S, Lundin C, Annerén G (новембар 2005). „Chromosomal anomalies in first-trimester miscarriages”. Acta Obstet Gynecol Scand. 84 (11): 1103—7. PMID 16232180. S2CID 40039636. doi:10.1111/j.0001-6349.2005.00882.x.
- Newman, Barbara; Newman, Philip (10. 3. 2008). „The Period of Pregnancy and Prenatal Development”. Development Through Life: A Psychosocial Approach. Cengage Learning. ISBN 978-0-495-55341-0.
- "Prenatal Development – Prenatal Environmental Influences – Mother, Birth, Fetus, and Pregnancy." Social Issues Reference. Version Child Development Vol. 6. N.p., n.d. Web. 19 Nov. 2012. <http://social.jrank.org/pages/515/Prenatal-Development-Prenatal-Environmental-Influences.html>.
- Niedziocha, Laura. "The Effects of Drugs And Alcohol on Fetal Development | LIVESTRONG.COM." LIVESTRONG.COM – Lose Weight & Get Fit with Diet, Nutrition & Fitness Tools | LIVESTRONG.COM. N.p., 4 Sept. 2011. Web. 19 Nov. 2012. <http://www.livestrong.com/article/535499-the-effects-of-drugs-and-alcohol-on-fetal-development/>.
- Jaakkola, JJ; Gissler, M (јануар 2004). „Maternal smoking in pregnancy, fetal development, and childhood asthma.”. American Journal of Public Health. 94 (1): 136—40. PMC 1449839
. PMID 14713711. doi:10.2105/ajph.94.1.136. - Gutbrod, T (1. 5. 2000). „Effects of gestation and birth weight on the growth and development of very low birthweight small for gestational age infants: a matched group comparison”. Archives of Disease in Childhood: Fetal and Neonatal Edition. 82 (3): 208F—214. PMC 1721075 . PMID 10794788. doi:10.1136/fn.82.3.F208.
- Brady, Joanne P., Marc Posner, and Cynthia Lang. "Risk and Reality: The Implications of Prenatal Exposure to Alcohol and Other Drugs ." ASPE. N.p., n.d. Web. 19 Nov. 2012. <http://aspe.hhs.gov/hsp/cyp/drugkids.htm>.
Спољашње везеУреди
- Prenatal Image Gallery Index at the Endowment for Human Development website, featuring numerous motion pictures of human fetal movement.
- "In the Womb" (National Geographic video).
- Fetal development: MedlinePlus Medical Encyclopedia