Стале Попов
Стале Попов (Прилеп, 25. мај 1902 — Скопље, 10. март 1965) био је македонски књижевник.[1][2] Написао је више прозних дела — романа и приповедака. У његову част Друштво македонских писаца установило је годишњу награду „Стале Попов“.
| Стале Попов | |
|---|---|
 Споменик Сталету Попову на Мосту уметности у Скопљу | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 25. мај 1902. |
| Место рођења | Прилеп,  Османско царство |
| Датум смрти | 10. март 1965. (62 год.) |
| Место смрти | Скопље, СФРЈ |
| Занимање | писац |
Биографија уреди
Рођен је у селу Мелница у сеоској породици. Велики број чланова његове породице и предака су, по традицији били пољопривредници, али је међу њима било и школованих. Још као дете био је свједок тешког живота својих суседа, који су живјели под Турцима. Основно образовање завршио је у селу Витолиште. Након тога, уписао је гимназију у Прилепу, а затим Теолошки факултет факултет у Београду.[1] Пре Другог светског рата радио је као земљорадник, дрвар, трговац и службеник у Народној скупштини. После ослобођења Стале Попов постао је председник Окружног народног одбора у Прилепу, а затим је радио и као управник Шумске дирекције. Касније се посветио педагошком раду и радио је као професор македонског језика у Прилепу и Скопљу. [2]
Књижевни рад уреди
Стале Попов је врло рано почео да пише, али се као писац развио по завршетку Другог светског рата. Прве приповетке „Мице Касапче” и „Петре Андов” објавио је у часопису „Современост”. Праву књижевну афирмацију доживео је првим романом „Крпани живот” (1953), чији је други део објављен 1954. године. Одмах након тога, написао је низ дела и постао један од најплоднијих романописаца и приповедача у македонској књижевности. Године 1953. постао је члан Друштва македонских писаца. Аутор је и следећих дела:
- Крпани живот (роман, 1953)
- Крпани живот 2 (роман, 1954)
- Итар Пејо (приче, 1955)
- Толе паша (роман, 1956)
- Опасна мурината (дужа проза, 1956)
- Калеш Анђа (роман, 1958)
- Дилбер Стана (роман, 1958)
- Маријев вашар (новела, 1961)
- Између неба и земље (приче, 1963)
- Шаћир војвода (романсирана биографија, 1966)
- Необично дете (роман, 1966)
- Доктор Орешкоски (роман, 1966)
Његова сабрана дела објављена су више пута: 1966. (у 12 томова), 1976. (у 12 томова) и 1987. (у 4 тома).[4]
Признања уреди
У знак сећања на његов рад, 1975. године установљена је годишња награда „Стале Попов“, коју додељује Друштво македонских писаца.[4][5]
Референце уреди
- ^ а б Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 645.
- ^ а б „СТАЛЕ ПОПОВ (25 мај 1902 – 10 март 1965) – раскажувач, романсиер”. itarpejo.org. Архивирано из оригинала 18. 01. 2023. г. Приступљено 18. 1. 2023.
- ^ „СТАЛЕ ПОПОВ (25 мај 1902 - 10 март 1965) – раскажувач, романсиер”. Архивирано из оригинала 27. 02. 2018. г. Приступљено 26. 02. 2018.
- ^ а б Попов, Стале (2017). „Биографија”. Калеш Анѓа. Скопје: Просветно дело. стр. 209.
- ^ „Награда „Стале Попов“ за „Боксера са Новог Маала“ Владимира Плавевског”. Слободен печат. 2020. Приступљено 10. 11. 2022.
Литература уреди
- Marian Jakóbiec, Literatury narodów Jugosławii, Dzieje literatur europejskich, t. 3, cz. 2, Warszawa 1991, s. 362.