Станимир Јаћимовић

Станимир Јаћимовић (?−?) био је драгачевски каменорезац из села Пухово. Један је од последњих мајстора који су ручно клесали камен. Активан половином 20. века.[1]

Станимир Јаћимовић
Лични подаци
Место рођењаПухово, Краљевина Србија
Место смртиПухово, СФР Југославија
Уметнички рад
ПољеКлесарство
ПравацКаменорезаштво западне Србије
Лапидаријум у Самаили код Краљева

Добар мајстор-занатлија. Споменике израђивао широм доњег Драгачева, Самаили код Краљева и селима између планине Јелице и Западне Мораве.[2]

У надгробнике и крајпуташе од пуховског пешчара, урезивао крстове и хришћанске симболе и лозу са голубовима који зобљу грожђе. Преминулим занатлијама приказивао је оруђа за рад и производе, земљоделцима и домаћицама алате и предмете који одређују њихов иметак и друштвени положај.[1]

Епитафи

уреди

Крајпуташ Александру Тричковићу (†1915) (Марковица)

Овај спомен
нашег доброг брата пок.
АЛЕКСАНДРА ТРИЧКОВИЋА
родом из Прокупља
Сре[з] Прокупачки
Округ топлички
Бившег војника I чете
2 Батаљона 2 пук кадровачки.
Поживио 21. год.
Учествовао у рату 14 и 15. г.
са Швабама немцима и бугарима
борећи се за своју добру отаџбину
и слава му.
Спомен му подиже брат Бошко
писо Станимир јаћимовић[3]


Споменик Вилиману Миливојевићу (†1951) (Дучаловићи, Пауновића гробље)

Под овим спомеником почива тело
часног и поштеног грђанина
пок[ојног] и никад не прежаљеног
ВИЛИМАНА Миливојевића
земљорадника из Дучаловића
Поживи 80 год.
а испусти своју душу
15 јула 1951. год.
Бог да му душу прости.
Овај спомен подигоше
његови унуци Славко Светомир
снахе Милена и Радмила
праунуци Радован Зоран
и Миломирка и Зорка.
Писа: Станимир јаћимовић
из Пухова.[3]

Извори

уреди
  1. ^ а б Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. стр. 51—52. 
  2. ^ Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4. 
  3. ^ а б Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 

Литература

уреди
  • Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир. 
  • Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  • Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4. 
  • Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.