Отворите главни мени

Становање је урбанистичка намена, која обухвата смештај људи у становима, односно стамбеним грађевинама (кућама, стамбеним зградама). Становање је просторно најзаступљенија намена у насељеном месту.[1] Поред тога, становање је и најсложенија урбанистичка намена, пошто је стан истовремено и људска потреба и роба, тј. становање имају изражену и социјалну и економску страну.[2]

Значај становања по људско друштвоУреди

Становање је једина урбанистичка намена која је дата као људско право. У Универзалној декларацији о људским правима Уједињених нација, у члану 25 одређено је опште људско право на стан:

Свако има право на животни стандард који обезбеђује здрављe и благостање, његово и његове породице, укључујући храну, одећу, стан и лекарску негу и потребне социјалне службе, као и право на осигурање у случају незапослености, болести, инвалидности, удовиштва, старости, или других случајева губљења средстава за издржавање услед околности независних од његове вољe.[3]

ИзвориУреди

  1. ^ Бјеликов, В. (1983). Начин становања у граду: урбано програмирање. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
  2. ^ Петровић, М. (2004). Социологија становања. Београд: ИСИ ФФ
  3. ^ Уједињене нације - УН (1948). Универзална декларација о људским правима. Њујорк: УН