Стари надгробни споменици у Брезни
Стари надгробни споменици у Брезни (Општина Горњи Милановац) груписани су у неколико споменичких целина и представљају незаобилазан извор података за проучавање генезе становништва овог места.
Стари надгробни споменици у Брезни | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Брезна |
Општина | Општина Горњи Милановац |
Држава | Србија |
Брезна
уредиСело Брезна налази се у средишњем делу општине Горњи Милановац, више на његовој западној половини. Граничи се са атарима села Срезојевци, Бершићи, Озрем, Лозањ, Теочин и Леушићи. Село је разбијеног типа, са десет засеока. Овуда пролази пут Горњи Милановац-Прањани-Пожега.[1]
Насеље је основано у средњем веку. У 18. веку ови простори су већим делом били под густим шумама. До значајнијих досељавања из Црне Горе и Старог Влаха дошло је након Свиштовског мира и српских устанака, када су се у земљи побољшале опште прилике.[2] Крајем 18. века у Брезни је подигнута црква брвнара, док је Црква Светог Димитрија подигнута 1837. године.[2]
Сеоска слава је Друге Тројице.[1]
Сеоска гробља
уредиУ Брезни постоје двa активнa сеоскa гробља - Ражина и Ковачевића гробље. У старој варошици, са југозападне стране Цркве Светог Димитрија, видљиви су остаци старог сеоског гробља.[2]
Гробље Ражина
уредиОсновано је око 1880. године измештањем сеоског гробља на оближњу падину.[2] Од релативно великог броја старих надгробника, само је мањи део у потпуности очуван. У највећој мери страдали су споменици од крупнозрног конгломерата услед оштре климе, али и неотпорности самог материјала.[3] Бројчано доминирају нижи стубови различитих форми и димензија са равним или "двоводним" завршетком и стубови четвртастог пресека са покривком у виду шире плоче.[3]
Ковачевића гробље
уредиСачуван је релативно велики број старих надгробника који у великој мери одсликавају генезу споменичког наслеђа овог краја.[4] Међу најстарије спадају крстолики споменици и омање вертикалне плоче са геометријским урезима. У неколико случајева и овде се јавља антропоморфна представа "човека насмејаног лика".[5] Бројчано доминирају стубови различитих димензија и форми, споменици са покривком и вертикалне плоче узвишене крстом. По лепоти и квалитету обраде нарочито се истиче споменик Миљке, девојке од 18 година, рад каменоресца Јосифа Симића Теочинца.[3]
Старо гробље
уредиСа југозападне стране Цркве Светог Димитрија, у некадашњој варошици, видљиви су остаци старог сеоског гробља.[2] Ту је и неколико крајпуташа.[2] У црквеној порти такође има споменика у виду хоризонталних надгробних плоча. На олтарском делу фасаде Цркве Светог Димитрија уграђена је надгробна плоча где су у положени посмртни остаци кнеза Василија Васе Поповића, управника Пожешке нахије.[2] Поред ње је мањи споменик у облику крста његовог десетогодишњег сина Јована.[2]
Референце
уреди- ^ а б Вучићевић, др Слободан (2016). Горњи Милановац и његова села. Београд: Културно-просветна заједница Србије. ISBN 978-86-7596-190-1.
- ^ а б в г д ђ е ж Вујовић, Бранко (1981). „Брезна: скица за културно-историјску монографију насеља”. Зборник Радова Народног музеја Чачак XI.
- ^ а б в Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир.
- ^ Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- ^ Крстановић, Божидар; Радоњић Живков, Естела; Кесић-Ристић, Сања (2012). Народно градитељство општине Горњи Милановац. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе - Београд. ISBN 978-86-6299-006-8.
Литература
уреди- Вујовић, Бранко (1981). „Брезна: скица за културно-историјску монографију насеља”. Зборник Радова Народног музеја Чачак XI.
- Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир.
- Вучићевић, Др Слободан (2016). Горњи Милановац и његова села. Београд: Културно-просветна заједница Србије. ISBN 978-86-7596-190-1.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.