Стармлади
Стармлади је хумористично-сатирични лист, излазио у периоду од 1907. до 1911. године у Новом Саду.[1] Стармлади је лист који је немилосрдно, али праведно шибао по манама српског јавног живота, водио борбу са радикалима, либералима и демократама, и до краја излажења остао веран самосталцима.[2]
 Стармлади | |
| Тип | илустровани лист (новина) |
|---|---|
| Формат | 29 cm |
| Власник | М. Крстоношић |
| Издавач | Штампарија Деоничарског друштва "Браник" |
| Уредник | Петар Крстоношић |
| Оснивање | 1907 |
| Језик | српски |
| Укидање | 1911. |
| Седиште | Нови Сад |
| ISSN | 2334-6809 |
| Веб-сајт | Стармлади |
О новинама
уредиПрема "Историји српске штампе у Угарској", Василија Ђ. Крестића - Погођени политичком сатиром "Врача погађача", самосталци и либерали подстакли су Петра Крстоношића да у Новом Саду покрене хумористичко-сатирични лист са задатком да немилосрдно али праведно шиба по манама и свима рђавим странама српског јавног живота, односно да се ухвати у коштац са својим радикалским супарником. Крстоношић је имао двадесетогодишње искуство у раду на политичко-сатиричним листовима па су његови патрони веровали да ће се он успешно носити са Врачом погађачом. Први број Крстоношићевог листа под именом Стармлади појавио се 5. маја 1907. у неколико хиљада примерака, топло поздрављен од "Браника", кикиндског "Српског гласа", Суботићевих "Новосадских новина", сомборске "Слоге" и других листова противрадикалске оријентације.[3]
Тематика
уредиИзлазећи два пута месечно, Стармлади је од првог броја почео борбу против радикала, чак и оних са Пашићем на челу. Иако су му главна места напада били радикалски прваци, пре свега Јаша Томић и Ђорђе Красојевић, које је називао свакаквим именима, па их чак и вређао, шибао је и по Павлу Рауху, Николи Томашићу, Куену Хедерварију, грофу Еренталу, Стјепану Радићу и многим другим.[4] Стармлади је, иначе, пружао свесрдну подршку Српско-хрватској коалицији и залагао се за сарадњу и слогу Срба и Хрвата. У почетку веома похвално је писао о либералима, нарочито о Полит-Десанчићу. Касније, од средине 1908, односи између Крстоношића и либерала били су из темеља поремећени па је Стармлади писао о Политу и његовој странци као о политичким мртвацима. Оставши веран једино самосталцима, Крстоношић је ударао и по кикиндским демократама, који су се у међувремену разишли са самосталцима.[4]
Издања
уредиЛист је излазио од 1907. до 1911. године, нередовно, углавном сваког 1. и 16. у месецу, или с прекидима у Новом Саду. Први број Стармладог штампан је 22. априла 1907. године. Услед слабе претплате лист је престао да излази од 23. априла до 24. јуна 1911. године. А надаље излази неуредно до 1. новембра 1911, када је изашао задњи број 12 (1. новембра 1911). У последњем броју уредник обавештава да лист престаје са изласцима.
Штампа
уредиТоком своје кратке историје излазака, Стармлади је променио две штампарије. Од бр. 11 (1908. године) штампала га је Штампарија Учитељског д.д. "Натошевић", а од бр. 9 (1911. године) Српска штампарија др. Св. Милетића.
Референце
уреди- ^ Стармлади(COBISS)[мртва веза]
- ^ Српска штампа : 1768-1995. : историјско-библиографски преглед / Милица Кисић, Бранка Булатовић. Штампа и српско друштво 19. и 20. века / Милош Мишовић. - Београд : Медија центар, 1996 (Београд : Стандард 2). - 513 стр. : факс. ; 24 cm. - (Библиотека Press документи ; 1)(COBISS)[мртва веза]
- ^ Крестић 1980.
- ^ а б Стармлади : хумористично-сатиричан лист / власник и издавалац М. Крстоношић ; одговорни уредник Петар Крстоношић. - Год. 1, бр. 1 (22. април 1907)-год. 5, бр. 12 (19. окт. 1911). - Нови Сад : М. Крстоношић, 1907-1911 (Нови Сад : Штампарија Деоничарског друштва "Браник"). - 29 cm. - Илустр.(COBISS)[мртва веза]
Литература
уреди- Крестић, Василије (1980). Историја српске штампе у Угарској 1791-1914. Нови Сад: Матица српска.