Стваралаштво или креативност је способност стварања нечег новог вештином маште, било да је реч о новом решењу неког проблема, новом методу или направи, или новом уметничком предмету или форми. Овај термин обично се односи на богатство идеја и оригиналност размишљања, али и практичност рада.

Дефиниција

уреди

У резимеу научног истраживања о стваралаштву, Мајкл Мамфорд сугерише: „У току последње деценије, међутим, изгледа да смо постигли општи договор да креативност укључује производњу нових, корисних производа” (Mumford, 2003, pp. 110),[1] или, према речима Роберта Стернберга, продукција „нечег оригиналног и вредног”[2] Аутори су се драматично разишли у својим прецизним дефиницијама изван ових општих истоветности: Питер Меусбергер сматра да у литератури може бити пронађено преко сто различитих анализа.[3] Илустрацијије ради, једна дефиниција коју је дао Е. Пол Торанс описала је креативност као „процес постајања осетљив на проблеме, недостатке, празнине у знању, недостајуће елементе, дисхармоније и тако даље; идентификовање потешкоће; трагања за решењима, прављеса претпоставки или формулисања хипотеза о недостацима: тестирање и поновно тестирање тих хипотеза и евентуално њихово модификовање и поновно тестирање; и на крају саопштавање резултата.”[4]

Креативност се углавном разликује од иновације, нарочито када је нагласак на примени. На пример, Тереза Амабил и Прат (2016) креативност дефинишу као продукцију нових и корисних идеја а иновацију као примену креативних идеја,[5] док OECD и Eurostat наводе да је „иновација више од нове идеје или проналаска. Иновација захтева имплементацију, били стављањем у активну употребу или стављањем на располагање другим странама, фирмама, појединцима или организацијама.”[6]

Види још

уреди

Напомене

уреди
  1. ^ Mumford, M. D. (2003). „Where have we been, where are we going? Taking stock in creativity research”. Creativity Research Journal. 15 (2–3): 107—120. doi:10.1080/10400419.2003.9651403. 
  2. ^ Sternberg, Robert J. (2011). „Creativity”. Cognitive Psychology (6 изд.). Cengage Learning. стр. 479. ISBN 978-1-133-38701-5. 
  3. ^ Meusburger, Peter (2009). „Milieus of Creativity: The Role of Places, Environments and Spatial Contexts”. Ур.: Meusburger, P.; Funke, J.; Wunder, E. Milieus of Creativity: An Interdisciplinary Approach to Spatiality of Creativity. Springer. ISBN 978-1-4020-9876-5. 
  4. ^ Torrance, Paul. „Verbal Tests. Forms A and B-Figural Tests, Forms A and B.”. The Torrance Tests of Creative Thinking-Norms-Technical Manual Research Edition. Princeton, New Jersey: Personnel Press. стр. 6. 
  5. ^ Amabile, Teresa M.; Pratt, Michael G. (2016). „The dynamic componential model of creativity and innovation in organizations: Making progress, making meaning”. Research in Organizational Behavior. 36: 157—183. doi:10.1016/j.riob.2016.10.001. 
  6. ^ OECD/Eurostat (2018). Oslo Manual 2018: Guidelines for Collecting, Reporting and Using Data on Innovation (4th изд.). Paris/Luxembourg: OECD/Eurostat. стр. 44. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди