Оригинални нотни запис Ј. С. Баха: почетак Прелудијума из Свите за лауту у G молу BWV 995.
Почетна 32 такта оригиналног рукописа Шопенове Полонезе у Aс дуру, Op. 53, 1842.
Оркестарска партитура почетка првог става Моцартовог концерта за кларинет и оркестар у A дуру, K. 622, написаног 1791. године за кларинетисту Antonа Stadlerа.
Оригинални рукопис Октета у F дуру,
D. 803 Ф. Шуберта, компонованог марта 1824.
Скица рукописа Бетовене клавирске Сонате No 28, А дур, Оп. 101, Allegro, 1816.

Реч опус (франц. numéro, engl. opus number, итал. numero, нем. Opuszahl)[1]потиче из латинског језика и значи дело.

Овај термин може да се односи на књижевност, сликарство, позориште, балет, филм, музику и, уопште, све области уметничког стваралаштва.

Два значења опусаУреди

Опус може да има два значења:

1. Појединачно дело неке особе:

Рецимо: Бетовенов Трећи клавирски концерт, це мол, опус 37.

2. Целокупно стваралаштво неке особе:

Рецимо: "Опус архитекте Ћосића је огроман...", „Цели уметнички опус графичара је врло вредан...", „Његов књижевни опус обухвата комедије, приповетке, књижевну и позоришну критику."

У музици реч опус такође има двојако значење:[2]

1. музичко дело (композиција),
2. целокупно стваралаштво једног музичара.

Опис процеса нумерације музичких делаУреди

Композитори и музиколози (људи који студирају и пишу о музици) реч опус (или скраћено Оп.)[3] користе да би означили (ради лаког увида) хронолошки редослед настанка уметничких дела или однос радова у композиторовој целокупној колекцији, а некада се тако означава један период композиторовог стварања. Они уз наслов дела напишу и број опуса. На пример, када композитор компонује своју прву композуцију, да јој наслов и означи је као „Опус 1" (Оп. 1). Следећа композиција би била „Опус 2" (Оп. 2) и тд.

Који су разлози за вршење нумерације музичких делаУреди

Овакав начин организовне каталогизације музичких композиција једног уметника умногоме помажу и олакшавају увид у композиторов стваралачки опус и брзо и лако сналажење сваког музичара или интересента за његов рад или његов одрећени комад.

Бетовен је написао много клавирских соната. Сонату у А-дуру опус 26 написао је кад је био млад. Много година касније, написао је још једну клавирску сонату (такође у А-дуру), али она (да би се разликовала) има Опус 101 (види задњи нотни пример десно доле).

Историјски аспект нумерисања музичких делаУреди

Ознака Опус se кроз историју користила још од 17. века па све до данашњих дана. Познато је да је Лудвиг ван Бетовен био веома систематичан и ажуран у томе.

Другачије нумерације музичких делаУреди

Сем класичне ознаке Оп., музиколози су композицијама које нису имале ознаке давали и другачије нумерације (уочи различите нумерације дела исписане курзивом испод нотних примера у десној колони). Прикажимо само неке најпознатије:

  • KV или K (Köchel-Verzeichnis)[5] су ознаке за композиције Волфганга Амадеуса Моцарта које је приредио Ludwig von Köchel. Познато је да Моцартова музика није имала бројеве опуса. Музиколог Köchel направио је хронолошки попис свих Моцартових дела и дао им К нумерацију (К према Köchel). Köchelova нумерација иде до броја 622.
1. L (Alessandro Longo)[8] су биле до 1906. ознаке за композиције Доменика Скарлатија. Приредио их је Alessandro Longo.
2. К или Кк (Ralph Kirkpatrick)[9] је нова ознака за композиције Доменика Скарлатија која је заменила горњу каталогизацију L 1953. од стране Ralphа Kirkpatrickа.
3. P (Giorgio Pestelli)[10] је нове ознака за композиције Доменика Скарлатија начињена од стране Giorgio Pestellija 1967. године.

РеференцеУреди