Бит (рачунарство)
Бит (bit) је најмања јединица информације у рачунарству. Један бит представља количину информације потребну за разликовање два међусобна искључива стања, често представљана као један (1) и нула (0), да/не, тачно/нетачно, има/нема напона, итд.
| Умношци бита | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Одомаћена употреба и (ређе бинарно значење) |
Стандард за бинарне префиксе по IEC 60027-2 | ||||
| Назив | Ознака | Количина | Назив | Ознака | Количина |
| килобит | kb | 103 (210) | кибибит | Kibit | 210 |
| мегабит | Mb | 106 (220) | мебибит | Mibit | 220 |
| гигабит | Gb | 109 (230) | гибибит | Gibit | 230 |
| терабит | Tb | 1012 (240) | тебибит | Tibit | 240 |
| петабит | Pb | 1015 (250) | пебибит | Pibit | 250 |
| ексабит | Eb | 1018 (260) | ексбибит | Eibit | 260 |
| зетабит | Zb | 1021 (270) | зебибит | Zibit | 270 |
| јотабит | Yb | 1024 (280) | јобибит | Yibit | 280 |
| Види још: бајт, нибл, неодређеност умножака | |||||
Бит се такође користи као име цифре у бинарном бројном систему (систем са основом 2). Сама реч је први пут употребљена 1948. године у раду Клода Шенона и настала је склапањем почетка енглеске речи „бинарна“ и краја речи „цифра“ или „јединица“ на енглеском језику (binary digit или binary unit). Он је рекао да реч потиче од Џона Такија.
Груписање битоваУреди
Ради практичности баратања и коришћења информација, битови се групишу у физичке и логичке скупове. Најчешће су то:
- Нибл - група од 4 бита, физички скуп битова али не и адресибилни.
- Бајт - најмања адресабилна група битова. У почетку је број био врло променљив а касније је скоро потпуно стандардизован на 8.
- Октет је група од 8 битова и, за разлику од Француске, често се користи реч бајт уместо октет јер се подразумева да је то исто.
- Реч је већа група битова, обично 2 бајта, али није стандардизована (постоје архитектуре са речима од 4, 8 или више бајтова). Реч је најчешћа адресибилна меморијска јединица за податке и за програм. По дужини речи се разликују рачунарске архитектуре, па се говори о шеснаестобитној, тридесет двобитној или шездесет четворобитној архитектури.
- Префикси СИ система (k-кило, M-мега, G-гига, итд) су у почетку коришћени да означавају сличне али не исте умношке. Тако је килобит био 210=1024 бита, мегабит 1024 килобита, итд. јер декадна вредност 1000 није прилагођена бинарном бројном систему рачунара а 1024 је приближна вредност. Касније је, међутим дошло до забуне и стандардизовања нових префикса (киби-, меби-, итд) - погледајте табелу.
Брзина преносаУреди
Приликом преноса дигиталног сигнала кроз неки медијум као јединица мере се користи број бита у секунди тј. b/s. Обично су брзине веће па се користе веће јединице као kb/s, Mb/s итд.
 | Овај чланак везан за рачунарство је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |