Нибл (енгл. nibble — „зрно” или nybble) се користи као јединица мере података у рачунарству и састоји се од 4 бита, колико је довољно за једну цифру хексадецималног бројног система или једну цифру декадног броја забележеног у бинарно-кодираном декадном систему.[1]

Умношци бита
Одомаћена употреба и
(ређе бинарно значење)
Стандард за бинарне
префиксе по IEC 60027-2
Назив Ознака Количина Назив Ознака Количина
килобит kb 103 (210) кибибит Kibit 210
мегабит Mb 106 (220) мебибит Mibit 220
гигабит Gb 109 (230) гибибит Gibit 230
терабит Tb 1012 (240) тебибит Tibit 240
петабит Pb 1015 (250) пебибит Pibit 250
ексабит Eb 1018 (260) ексбибит Eibit 260
зетабит Zb 1021 (270) зебибит Zibit 270
јотабит Yb 1024 (280) јобибит Yibit 280
Види још: бајт, нибл, неодређеност умножака

Нибл је изузетно практичан у случају када се бајт састоји од 8 бита (што је данас скоро увек случај) јер се тада бајт може представити са два нибла по 4 бита. Тада се један бајт уместо 8 бинарних цифара може записати са 2 хексадецималне цифре:

010010102 = 4A16

што се веома често користи у ситуацијама када програмери баратају подацима на најнижем нивоу. Ово је поготово видљиво у ситуацијама када се манипулише основном речи већине данашњих процесора која је 32 бита односно 4 бајта. Тада је много практичније писати 8 цифара него 32, пример:

010110100101101001011010010110102 = 5A5A5A5A16.

Нибл није најнижа адресибилна јединица, само помоћна метода ради баратања непрактичним предугим низом нула и јединица.

Референце

уреди
  1. ^ Hall, D. V. (1980). Microprocessors and Digital Systems. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-025571-5. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди