Балет

Балет је театарски облик игре који је почео да се развија у западној Европи током ренесансе (1300—1600). Балетска техника се састоји од стилизованих покрета и ставова који су развијени током векова у тачно одређен, иако донекле променљив, систем назван академски балет (фр. danse d’école). Сама реч балет означава и музичко дело у којем се користи играчка техника као главни начин изражавања радње. Оваква дела су често, али не и увек, праћена сценографијом и костимима.

Сцена из балета „Дон Кихот”

Балерине на слици Едгара Дега

Балет

Иако се сматра да је балет музичко-сценско дело које се користи само покретом, све чешће је да се уз оркестарску музику користи и солистичко или хорско певање (нпр. балет Грк Зорба познатог грчког композитора Микиса Теодоракиса).

Врсте и форме балета

Као и остали плесови, балет може бити групни наступ или соло извођење. Постоје балети с радњом или без ње, те и музика програмска или апсолутна. Играчи каткад тумаче и апсолутну музику програмски. Садржај једног балета (нпр. Петрушка Стравинског) се може упоредити са опером. Радња се најрадије одвија тако да долази до смењивања солистичких партија, дуета (фр. pas de deux) и групних наступа. Као епизода, балет се јавља и у опери, било без икакве везе с радњом (као у Травијати Ђузепеа Вердија) било да је уткан у збивање (на пример Баханал у Вагнеровом Танхојзеру).

Балет као темељни плесни покрет

Балет је једна од најстаријих плесних техника која је темељ свим осталим плесним стиловима. Балет карактеришу строге форме тела и отворени положај стопала, што значи да је цела нога заротирана из кука према споља за 90 ступњева. Балетна техника не познаје употребу силе и наглих покрета. Сви покрети морају бити контролисани и не смеју се изводити са згрченим мишићима, већ истегнутим у даљину. Елементи који се увежбавају су велики и мали чучњеви, истезање и дизање ногу, рад стопала, различити нагиби и ротације тела, различите врсте окрета (пируете) и скокова који се могу изводити из великога или малог чучња, с обе или једне ноге и сл.

Балет није само за професионалце, већ је и изврсна активност за рекреативце. Разлика између рекреативног и професионалног бављења плесом је само у томе што рекреативци изводе мање компликоване елементе. Рекреативци такође не морају да имају степен отворености до пуних 90 степени, већ онолико колико то допуштају индивидуалне природне предиспозиције тела.

Развој балета

Балетне ципеле En pointe.

Први почеци савременог балета јављају се у Италији у 15. веку одакле средином 16. века прелазе у Француску. Балет се усавршио у Француској, одакле се проширио и у друге земље. У почетку развоја, плесне сцене изводили су маскирани играчи, а касније се развио дворски балет као јединство игре, вокалне и инструменталне музике и говорног текста.

Оснивањем балетских школа, од 1661. године почиње историја класичног професионалног балета у коме се инсистира на чистоти покрета и виртуозитету, изражајности, пантомими и лирској осећајности. То је заменило дотадашње строго конвенционалне геометријске покрете и немотивисан ток играчке радње. Романтични балет, инспирисан бајкама и легендама, интерпретиран је класичном балетском техником у коју све више улазе елементи темпераментних народних игара.

До 1720-их година балет је почео да се приказује у операма широм Европе.

Женски костими су постали лакши од тешких дворских костима, и ципеле са високим потпетицама су замењене нежним ципелицама које су дозвољавале слободније покрете. Подсукња, претеча хеланки, је постала саставни део костима како су сукње постајале све краће да би се показале ноге. У току времена сукње су се подизале колико су могле, да би на крају кулминирале у облику пачке. Увођење шпиц-патика у балет, које су давале потпору ногама и стопалима, дозволило је балеринама да се подигну на врхове прстију, што је помогло да се створи илузија одупирања гравитацији.

Свако време ствара своју уметност. Тако се у наше доба уз класичан балет, који се и даље негује, развио модеран балет. Он тражи слободније и богатије покрете тела, који могу изразити мноштво мисли, осећања и тежњи данашњег човека и његовог живота. Почетком 20. века Сергеј Дјагиљев окупља младе кореографе и музичаре стварајући модеран балет који тежи јединству покрета и музике. Користећи естетске компоненте класичне балетске технике, древних и модерних народних и друштвених игара, савремени балетски израз има широк одјек: од играчког егзибиционизма преко усавршавања класичног академизма до револуционарних балета са идеолошком садржином.

Звања балетских уметника

• Примабалерина асолута - највише звање за интерпретаторку класичног балета, додељено неколико пута у историји балетске уметности

Бојана Жегарац и Константин Костјуков

• Примабалерина (жене) / првак балета (мушкарци) - најквалитетнији солисти трупе, који играју улоге првог фаха
• Солиста - балетски уметник (уметница) који изводи прве и друге улоге у представама или солистичке деонице (нумере)
• Ансамбл (мушки и женски) - балетски играчи који играју заједничке сцене, без појединачних деоница

Термини у балету

• Кореографија - играчка уметност у целини коју изводи играч (балерина/балетан) или формација - група плесача.
• Дивертисман - концертни програм састављен од игара различитих по жанру и карактеру.

Техничке методе балетске наставе

Постоји шест широко коришћених, међународно признатих метода за подучавање или студирање балета. Ове методе су француска школа, Ваганова метода, Цекетијев метод, Бурнонвилов метод, метода Краљевске академије плеса (енглески стил) и Баланчинова метода (амерички стил). Много више школа технике постоји у разним земљама.

Иако су деца предшколског узраста уносан извор прихода за балетски студио, настава балета генерално није прикладна за малу децу. Почетна инструкција захтева да се стоји мирно и концентрише на држање, а не на плес. Због тога многи балетски програми историјски нису примали ученике до отприлике 8 година. Креативно кретање и незахтевни предбалетски часови се препоручују као алтернатива за децу.

Француски метод

Фестивал цвећа

Француски метод је основа сваке балетске обуке. Када је Луј XIV 1661. године створио Краљевску академију плеса, помогао је у стварању кодификоване технике коју и данас користе они који се баве овом професијом, без обзира на то које методе обуке се придржавају. Француска школа је посебно ревитализована под Рудолфом Нурејевом, током 1980-их. Његов утицај је ревитализовао и обновио поштовање према овом стилу, и драстично је обликовао балет у целини. Заправо, француска школа се сада понекад назива школа Нурејев. Француски метод често карактерише техничка прецизност, флуидност и грациозност, и елегантне, чисте линије. За овај стил се често користи брз рад ногу како би се оставио утисак да извођачи лагано лебде по сцени. Два важна заштитна знака ове технике су специфичан начин на који се изводе порт де брас и епаулемент, заокруженији него када се игра у руском стилу, али не тако заокружен као дански стил.

Најпознатији и најизвођенији класични балети

Сцена из балета „Лабудово језеро”

„Лабудово језеро”, „Успавана лепотица”, „Ромео и Јулија”, „Дон Кихот”, „Пепељуга”, „Петрушка”, „Охридска легенда” и многи други.

• Балетски композитори
  • Петар Иљич Чајковски
    • Лабудово језеро
    • Крцко Орашчић
    • Успавана лепотица
  • Адолф Адам
    • Жизела
  • Чезаре Пуњи
    • Есмералда
  • Лудвиг Минкус
    • Дон Кихот
    • Бајадера
  • Лео Делиб
    • Копелија
    • Силвија
  • Микис Теодоракис
    • Грк Зорба

Балет у Србији

• Стеван Христић
  • Охридска легенда
• Зоран Мулић
  • Вечити младожења
  • Избирачица

Литература

• Wulff, Helena (1998). Ballet Across Borders: Career and Culture in the World of Dancers. Oxford: Berg. ISBN 978-1-85973-998-3. 
• Anderson, Jack (1992). Ballet & Modern Dance: A Concise History (2nd изд.). Princeton, NJ: Princeton Book Company, Publishers. ISBN 978-0-87127-172-3. 
• Au, Susan (2002). Ballet & Modern Dance (2nd изд.). London: Thames & Hudson world of art. ISBN 978-0-500-20352-1. 
• Bland, Alexander (1976). A History of Ballet and Dance in the Western World. New York: Praeger Publishers. ISBN 978-0-275-53740-1. 
• Darius, Adam (2007). Arabesques Through Time. Harlequinade Books. ISBN 978-951-98232-4-9. . Helsinki.
• Gordon, Suzanne (1984). Off Balance: The Real World of Ballet. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-023770-4. 
• Kant, Marion (2007). Cambridge Companion to Ballet. Cambridge Companions to Music (1st изд.). Cambridge,UK: Cambridge University Press, Publishers. ISBN 978-0-521-53986-9. 
• Kirstein, Lincoln; Stuart, Muriel (1952). The Classic Ballet. New York: Alfred A Knopf. 
• Lee, Carol (2002). Ballet In Western Culture: A History of its Origins and Evolution. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-94256-0. 
• Andre, Paul; Arkadyev, V (1999). Great History of Russian Ballet: Its Art & Choreography. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза). (1999).
• Caddy, Davinia. (2012). The Ballets Russes and Beyond: Music and Dance in Belle-Epoque Paris. Cambridge: Cambridge University Press. .
• Cohen, Selma Jeanne, ур. (1998). International Encyclopedia of Dance. New York: Oxford University Press. 
• Cross, Samuel H. (1944). „The Russian Ballet Before Dyagilev”. Slavonic and East European Review. American Series. 3 (4): 19—49. JSTOR 3020187. doi:10.2307/3020187. 
• Ezrahi, Christina (2012). Swans of the Kremlin: Ballet and Power in Soviet Russia. . (University of Pittsburgh Press); examines the resilience of artistic creativity in a history of the Bolshoi and Marinsky/Kirov ballets
• Franko, Mark (1993). Dance as Text: Ideologies of the Baroque Body. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-43392-1. 
• Homans, Jennifer (2010). Apollo's Angels: A History of Ballet. New York: Random House. ISBN 978-1-4000-6060-3. .
• Johnson, Alfred Edwin (1913). The Russian Ballet. Houghton Mifflin. 
• Kassing, Gayle. (2007). History of dance: an interactive arts approach.. Champaign, IL: Human Kinetics. ISBN 9780736060356. 
• Lifar, Serge (1954). A history of Russian ballet from its origins to the present day. Hutchinson. 
• McGowan, Margaret M. (1978). L'art du ballet de cour en France, 1581–1643. Paris: Centre National de la Recherche Scientifique. 
• Propert, Walter Archibald (1972). The Russian Ballet in Western Europe, 1909-1920. B. Blom. .
• Roslavleva, Natalia (1966). Era of the Russian Ballet. New York: E. P. Dutton & Co., Inc. 
• Sadie, Stanley, ур. (1992). The new Grove dictionary of opera (4 volumes). London: Macmillan. ISBN 978-1-56159-228-9. 
• Surit͡s, E. I͡A, and E. I︠A︡ Surit︠s︡. (1990). Soviet Choreographers in the 1920s. Duke Univ Press. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• {{cite book|author=Wiley, Roland John|title=A century of Russian ballet: documents and accounts, 1810-1910 |location= |publisher=Oxford University Press |year=1990}
• Chantrell, Glynnis, ур. (2002). The Oxford Essential Dictionary of Word Histories. New York: Berkley Books. ISBN 0-425-19098-6. 

Спољашње везе

• Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Ballet”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.