Стефан Балшић

Стефан Балшић
Стефан Балшић
Породица
Родитељи	Константин Балшић; Јелена Топија

Стефан Балшић или Стефан де Марамонте је био српски племић из породице Балшића, који је највероватније био син Константина Балшића и унук Ђурђа I Балшића^[1].

Он је једно време помагао свом сроднику Балши III у вођењу Зете и њих двојица су заједно упућивали посланике у Венецију^[2], током Другог скадарског рата. Због тога су Млечани сматрали да ће тешо болесног Балшу наследити управо Стефан, због чега су одуговлачили преговоре, пошто су се надали да ће лакше доћи до повољнијег мира, када буду преговарали само са Стефаном. Међутим, Балша је на самрти (1421) државу предао свом ујаку, деспоту Стефану Лазаревићу који је наставио борбу са Млечанима.

Стефан Балшић је 1429. године покушао да поврати неке од породичних поседа око Скадра. Почетком године, он је преко Апулије стигао на источну обалу Јадрана и подигао побуну против власти деспота Ђурђа и Млечана, уз подршку неких локалних господара (Која Закарија и Тануш Дукађин) и војну помоћ Османлија^[2]. Његове снаге су успеле да овладају тргом Дривастом (у тврђави се одржала српска војна посада), али је његов покрет врло брзо пропао^[2].

Стефан је после тога прихватио млетачку службу и као заповедник најамника, ратовао је у Ломбардији и Фландрији, за интересе Републике светог Марка^[1]. Он је касније у толикој мери изневерио поверење Млечана, да они нису прихватали за њега ни гаранције појединих владара суседних земаља, укључујући и напуљског краља Алфонса^[2].