Историја српског народа (књига)

Историја српског народа у шест књига, са десет свезака: од досељавања Срба у Југоисточну Европу, до 1918. године, капитално је дело у издању Српске књижевне задруга, које обрађује и обједињава политичку историју српског народа са друштвеним, културним и економским развојем. Прва издања појединачних књига појавила су се у раздобљу од 1981. до 1993. године, а касније су приређивана и нова издања, друго (1994) и треће (2000). У оба накнадна издања задржан је исти штампарски прелом из првог издања.[1]

Историја српског народа
АуторГрупа аутора
Земља Србија
Језиксрпски
Садржај
ТемеИсторија Срба
Издавање
ИздавачСрпска књижевна задруга
Датум
издавања

прво издање (1981—1993); друго издање (1994); треће издање (2000)
Тип медијаТврде корице
Класификација
ISBN?978-86-379-0476-2

Дело је конципирано као вишетомна монографска публикација, заснована на унутрашњој подели томова и свезака на тематска поглавља, чија је израда поверена водећим стручњацима за поједине периоде, док је уклапање свих поглавља у јединствену целину било поверено уређивачком одбору. Међу уредницима и ауторима су били највећи српски стручњаци у областима историје, уметности, књижевнсти, социологије и језика: Драгослав Срејовић, Мирослава Мирковић, Јован И. Ковачевић, Павле Ивић, Сима Ћирковић, Димитрије Богдановић, Војислав Ј. Ђурић, Љубомир Максимовић, Јованка Калић, Божидар Ферјанчић, Милош Благојевић, Гордана Бабић-Ђорђевић, Раде Михаљчић, Андреј Митровић, Драгиша Живковић, Предраг Палавестра, Дејан Медаковић, Радован Самарџић, Владета Тешић, Чедомир Попов, Милорад Екмечић, Милорад Павић, Рајко Веселиновић, Мирослав Пантић, Никола Гавриловић, Александар Младеновић, Сретен Петковић, Тома Поповић, Радован Самарџић и други.

Историја српског народа представља важно научно дело у коме је на прегледан начин приказано десет векова историје српског народа. Иако је појавом овог обимног и значајног дела био учињен велики допринос развоју српске научне историографије, извесни аспекти уређивачке концепције су упоредо са појавом првих издања појединих томова и свезака (1981-1993) наишли на критике у делу стручне јавности, што се у првом реду односило на пристанак уређивачког одбора да се у оквиру средњовековних томова изврши знатна редукција излагања о западним српским областима (Босна, Травунија, Хумска земља, Неретљанска област), на шта су се у потоњим томовима надовезале и неке сличне појаве, као што је редукција приказа старе Дубровачке књижевности у склопу излагања о историји српске књижевности.[2]

Као уредник првог тома, који је претрпео знатне критике, академик Сима Ћирковић је 1997. године признао да су током израде концепта за припрему овог дела постојали озбиљни притисци, усмерени ка изостављању садржаја који су се односили на историју српског народа на просторима Црне Горе и Босне и Херцеговине.[3]

Прва издањаУреди

  • Историја српског народа, књ. I, Београд 1981.
  • Историја српског народа, књ. II, Београд 1982.
  • Историја српског народа, књ. III-1, Београд 1993.
  • Историја српског народа, књ. III-2, Београд 1993.
  • Историја српског народа, књ. IV-1, Београд 1986.
  • Историја српског народа, књ. IV-2, Београд 1986.
  • Историја српског народа, књ. V-1, Београд 1981.
  • Историја српског народа, књ. V-2, Београд 1981.
  • Историја српског народа, књ. VI-1, Београд 1983.
  • Историја српског народа, књ. VI-2, Београд 1983.

Избор из садржајаУреди

Књ. I

Књ. II

Књ. III-1

Књ. III-2

Књ. IV-1

Књ. IV-2

Књ. V-1

Књ. V-2

Књ. VI-1

Књ. VI-2

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Ћирковић 1997, стр. 13-15.
  2. ^ Милосављевић 1996, стр. 50.
  3. ^ Ћирковић 1997, стр. 14.

ЛитератураУреди