Петар Милосављевић

српски филолог, педагог, филозоф и књижевни

Петар Милосављевић (Доње Сварче, Топлица, Краљевина Југославија, 6. септембар 1937) српски је филолог, педагог, филозоф и књижевник.[1] Иницијатор је Покрета за обнову србистике и коаутор Слова о српском језику (1998).[2][3]

Петар Милосављевић
Лични подаци
Датум рођења(1937-09-06)6. септембар 1937.(87 год.)
Место рођењаДоње Сварче, Краљевина Југославија

Биографија

уреди

Гимназију је учио у Прокупљу и Новом Саду. Студирао је филозофију у Београду (1957—58).[3]

Дипломирао је на Катедри за југословенску књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду (1964). Боравио је 1969. на студијама у Паризу као стипендиста француске владе. Докторирао је на Филозофском факултету у Новом Саду са тезом Поетика Момчила Настасијевића (1974).[3]

Радио је као новинар у новосадском Дневнику (1958—59) и Сремским новинама (1960—62). Био је један од уредника књижевног часописа Поља (од 1958. до 1964, с прекидима) и главни и одговорни уредник Поља (1965—1968). Био је један од уредника Летописа Матице српске (1969—1979). Од 1998. је главни и одговорни уредник часописа Србистика који је почео да излази у Приштини.[3]

На Филозофском факултету у Новом Саду радио је од 1971. као асистент, затим као доцент (1975), ванредни професор (1983) и редовни професор (1988). Био је директор Института за југословенске књижевности и Шеф Катедре за југословенске књижевности и општу књижевност (1976—1979). На свом Факултету предавао је Методологију проучавања књижевности од 1973. Предавао је и Теорију књижевности (1986—1990). Одржао је и више курсева студентима постдипломских студија.[3] Од 2003. је у пензији.

Држао је курсеве из методологије проучавања књижевности на постдипломским студијама на Филолошком факултету у Приштини, на Филозофском факултету у Никшићу и на Филозофском факултету у Бањој Луци. На Филозофском факултету Универзитета у Српском Сарајеву (Пале) држао је наставу из предмета Историја српске културе и Теорија књижевности. Од године 2002. држи и наставу на постдипломским студијама на истом факултету.[3]

Дело

уреди

Књиге Петра Милосављевића посвећене науци о књижевности: Традиција и авангардизам (1968), Поетика Момчила Настасијевића (1978), Методологија проучавања књижевности (1985), Триптих о Лази Костићу (1990), Теоријска мисао о књижевности (1991), Теорија белетристике (1993) и Теорија књижевности (1997, 2006, 2009).[3]

Милосављевић је иницијатор Покрета за обнову србистике и један је од значајнијих књижевних теоретичара.[4] Објавио је више књига посвећених повратку српској филолошкој традицији прекинутој у периоду сербокроатистике: Систем српске књижевности (1996, 2001), Срби и њихов језик (1997, 2001), Српски филолошки програм (2000), Увод у србистику (2002, 2003), Српска писма (2006, 2009), Идеје југословенства и српска мисао (2007), Српско питање и србистика (2007).[5] БИГЗ и СКЗ почеле су 2004. да издају Антологију српске поезије у осам књига Петра Милосављевића. Поводом Новосадског скупа 2007. у организацији Покрета за обнову србистике, који је анулирао Новосадски договор из 1954. објављена је књига разговора са Петром Милосављевићем (Бојан Радић: О Новосадском скупу „Српско питање и србистика“ - Разговори са Петром Милосављевићем, 2008).[3]

Објавио је и две књиге филозофске природе: Логос и парадигма (2000) и Обнова логоцентризма (2009).[3]

Милосављевић се бавио и књижевним стваралаштвом, објавио је збирку песама Блокада (1967, 2009), роман Нови Сад на ватри (1989) и Драме (1991).[3]

Избор из библиографије

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 506. 
  2. ^ „Петар Милосављевић”. dkv.org.rs. Приступљено 15. 1. 2023. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и „Петар Милосављевић”. Друштво књижевника Војводине. Приступљено 5. 2. 2024. 
  4. ^ Бечејски, Мирјана (2005). „(Мета)теоретичар Петар Милосављевић”. Баштина. 19: 73-95. 
  5. ^ Милосављевић, Петар. Обнова логоцентризма. Ваљево : Књиготворница Логос ; Никшић ; Београд : Јасен, 2009. стр. 271. ISBN 978-86-86433-04-6. 

Спољашње везе

уреди