Стонски трибут

(преусмерено са Стонски доходак)

Стонски трибут, познат и као Стонски доходак, био је трибут који је Дубровачка република плаћала владарима Босне и Србије, а касније српским манастирима.

Српски краљ Стефан Душан и босански бан Стефан II су 1333. године водили рат за контролу над Захумљем, одлучили су да одустану од Стона и полуострва Пељешац у замјену за годишњу исплату од 500 перпера и једном и другом владару.[1]

Српски краљ Душан је 1350. године уступио приход манастиру Светог архангела Михаила и Гаврила, који су водили Срби у Јерусалиму. Трибут су наставили плаћати босанским бановима и краљевима све до османског освајања 1463; краљица Катарина је у егзилу потражила плаћање, али је то одбила дубровачка влада. Јерусалимски манастир је убрзо био затворен, а српска принцеза Мара успјела је прењети доходак на светогорске манастире Хиландар и Свети Павле уз подршку њеног пасторка Мехмеда Освајача. Марина нећакиња и насљедница Марија оспоравала је право манастира и тражила је да се доходак плаћа њој све до своје смрти око 1500. године. Након тога, интервенцијм Ахмед-паше Херцеговића поријеклом из Босне, доходак је редовно исплаћиван манастирима све док Дубровачку републику није анектирало Прво француско царство 1808. године.[2]

РеференцеУреди

  1. ^ Rad Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti. Yugoslav Academy of Sciences and Arts. 23: 103. 1951.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)Шаблон:Author missingШаблон:Title missing
  2. ^ Mihaljević, Rade (1999), „Tributi”, Leksikon srpskog srednjeg veka, Yugoslav Academy of Sciences and Arts, 23, стр. 746—748