Стопића пећина је једна од најзнаменитијих пећина у Србији. Налази се између села Трнава и Рожанства, око 250 km од Београда, 30 km од Ужица и 19 km од регионалног пута Ужице–Јадранско море, на подручју Златибора. Изнад пећине прелази пут Ужице–Сирогојно.

Стопића пећина
Стопића пећина
Бигрене каде
Положај
Место
(планина, река)
Трнава
(Златибор, Трнавски поток)
Одлике
Геологија (тип) речна
Дужина 1,691,5 m
Надм. висина 711 m

Стопића пећина је речна пећина, јер кроз њу протиче Трнавски поток. Пећина има импресивни улазни отвор 35 метара широк и 18 метара висок. Стопића пећина је, без свог најмлађег система, дугачка 1.691,5 метара, површине је око 7.911,5 m² и има запремину од преко 120.000 m³. Улаз у пећину се налази на 711,18 метара надморске висине.

Историјат уреди

Стручна јавност се за златиборску пећину заинтересовала још почетком двадесетог века. Прве писане податке о пећини могу се наћи у Записнику Српског геолошког друштва из 1901. године, док је прва спелеолошка истраживања обавио истраживач и творац научне спелеологије, Јован Цвијић од 1909. до 1913. године.[1]

Порекло имена уреди

Стопића пећина је добила назив по засеоку Стопићи. Постојећа пешачка стаза се спаја са старом прилазном стазом, којом се некада долазило до пећине.[1]

Карактеристике уреди

Пећину чини пет целина:

  • Светла дворана,
  • Тамна дворана,
  • Велика сала са кадама,
  • Канал са кадама
  • Речни канал

Иако није нарочито богата пећинским украсима има бигрене пећинске каде, које се својом величином и дубином (неке и до седам метара) издвајају од других у Србији. На зидовима ове пећине постоје облици који личе на разне животиње (слона) и различите предмете.

Споменик природе уреди

Године 2005. уредбом Владе Републике Србије Стопића пећина је стављена под заштиту државе као споменик природе, заштићено природно добро од изузетног значаја. Спомеником природе управља Туристичка организација Златибор. За туритичке обиласке и пећина је уређена и за отворена за посетиоце 2009. године.[1]Туристички део пећине има неколико елемената, као што су: пространи улаз, отвори на таваници (дугуре), сипарска купа „Псеће гробље“, водопад „Извор живота“ као и низ бигрених када.[2]

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в „Stopića pećina”. zlatibor.org.rs. Приступљено 10. 5. 2024. 
  2. ^ „Stopića pećina”. turizaminfo.com. Приступљено 10. 5. 2024. 

Спољашње везе уреди