Стримон (тема)

Тема Стримон (грчки:θέμα Στρυμόνος) је била византијска провинција (тема) у данашњој Егејској Македонији са центром у граду Серу. Створена је половином 9. века. Постојала је до средине 14. века. Често се јављала у склопу других византијских тема као што су Солун и Болерон.

θέμα Στρυμόνος
9. век—средина 14. века
Byzantine Greece ca 900 AD.svg
Византијска Грчка око 900. године
Земља Грчка
Владавина
 • Обликтема
Историја 
• Успостављено
9. век
• Укинуто
средина 14. века

ИсторијаУреди

Тема Стримон обухвата подручје између река Стримон и Месте и између Родопа и Егејског мора. Ово подручје је стратешки веома важно. Тема не само да контролише излазе на планинске превоје у унутрашњости Балкана којима доминирају Словени већ преко ње пролази и значајан балкански Игњатијев пут (Via Egnatia) који повезује византијске делове Тракије са Солуном, другим по величини градом у Царству[1][2]. Регион је од краја 7. века па надаље претежно насељен Словенима[3]. Словени су чинили велики део становништва све до 11. века. Највећи градови теме Стримон су Сер, Филипи, Христопољ и Хрисопољ. Такође, у почетку су, могуће, били укључени и градови Ксанти и Месинополис[3][4].

У 8. веку Стримон је била клисура Македоније[5][6]. Тачна година оснивања независне теме Стримон је непозната, али је тема вероватно основана у првој половини 9. века што се види из хронике Теофана Исповедника који описује Византијско-бугарске ратове 809. године[7]. Стратег Стримона не помиње се у Тактикону Успенског из 842. године. Први пут се појављује у Клиторологиону из 899. године, тактикону писаном током владавине цара Лава Мудрог (886-912). Бројни печати стратега Стримона из друге половине 9. века су пронађени. Бискуп Сера је уздигнут на ранг надбискупа отприлике у исто време што је могући показатељ успостављања теме. Француски византолози, попут Паула Лемерла, сматрају да је тема основана крајем 840-тих година током Теоктистове анти-словенске кампање[8], али историчар Ворен Тераголд сматра да је Стримон постао тема тек око 896. године услед опасности од Бугара под Симеоном I (893-927)[9].

Крајем 10. века тема Стримон подељена је на два дела. Први је познат као Хрисевба или Хрисаба (грчки: Χρυσεύβα/Χρυσάβα). Према грчком научнику Николасу Оикономиду, овај назив потиче од хеленизованог облика имена града Крушева. Други део носио је назив Нови Стримон (Νεος Στρυμων). Нови Стримон помиње се само у Ескоријалском тактикону из 975. године. Оикономид га идентификује са делом старије теме која се простирала источно од Месте, а која ће касније бити позната као тема Болерон (грчки:Βολερον) или са северним током Стримона. Византинци је вероватно оснивају током ратова Јована I Цимискија (969-976) и освајањем Бугарске 971. године. Крајем 10. века је тема Стримон изгледа уједињена са темом у Солуну, а можда и са словенским племеном Драгувита. У 11. веку је, изгледа, била сједињена са Болероном[3].

Тема Стримон наставила је да постоји све до пада Цариграда у Четвртом крсташком рату (1204), када је постала део краткотрајног Солунског краљевства. Никејски цар Јован III Ватац (1221-1254) је 1246. године освојио Македонију. Поново је успостављена тема Стримон као посебна покрајина. У 14. веку се, међутим, поново јавља у склопу других покрајина као што су теме Болерон и Солун или као тема "Сер и Стримон"[10]. Византинци трајно губе овај простор током експанзије Српског царства под Душаном Силним средином 14. века.

РеференцеУреди

  1. ^ Fine 1991, стр. 83.
  2. ^ Obolensky 1971, стр. 77–78
  3. 3,0 3,1 3,2 Kazhdan 1991, стр. 1968.
  4. ^ Obolensky 1971, стр. 78.
  5. ^ Pertusi 1952, стр. 166–167
  6. ^ Treadgold 1995, стр. 33, 76
  7. ^ Nesbitt & Oikonomides 1991, стр. 104
  8. ^ Pertusi 1952, стр. 166.
  9. ^ Treadgold 1995, стр. 33, 36, 67
  10. ^ Bartusis 1997, стр. 68.

ИзвориУреди