Отворите главни мени

Драгувити (Драговити, Драговићи) су били јужнословенско племе, које је живело западно од Солуна.

Садржај

Опсада СолунаУреди

616. године савез словенских племена, на челу са драгувитским поглаваром Хацоном (могуће краћи облик имена Хотимир), безуспешно су опседале Солун.

Порекло ДрагувитаУреди

Источнословенско племе Дреговичи је живело на северној мочварној обали реке Припет, чији је назив изведен из словенске речи која је означавала мочвару, а и данас је сачувала то значење (дрэгва) у белоруском језику. Део Драговића (Драгувити) се доселио на Балканско полуострво почетком 7. века - једна група населила се у околини Солуна, а друга на реци Драговици, левој притоци Марице.[1]

Драговићка цркваУреди

У средњем веку је међу Драгувитима било доста раширено богумилско хришћанско учење, насупрот византијском православном хришћанству. Познато је у оквиру богумилства постојала Драговићка црква, која се помиње и на Сабору у Сен Феликсу 1167. године[2].

НапоменеУреди

  1. ^ Предраг Пипер, Увод у славистику 1
  2. ^ Drugi religii, Приступљено 2. 4. 2013.

Види јошУреди