Стјепан Писек

Стјепан Писек (Требиње, 17. јул 1892Дубровник, 3. новембар 1979) је био југословенски позоришни и филмски глумац.

Стјепан Писек
Датум рођења(1892-07-17)17. јул 1892.
Место рођењаТребиње
 Османско царство
Датум смрти3. новембар 1979.(1979-11-03) (86/87 год.)
Место смртиДубровник
Битна улогаГости из галаксије
IMDb веза

БиографијаУреди

Основну и средњу школу завршио је у Дубровнику, где се 1913. придружио путујућој дружини Петра Ћирића. После Првог светског рата обрео се у Вараждину, у чијем се казалишту запослио 1920.

1922. је прешао у ХНК у Загребу, где је био члан хора а истовремено се приватно музички образовао у Глазбеном заводу код професора Корнеста витеза Камарате.

Од 7. јуна 1924, после аудиције, радио је у НП у Ноном Саду као глумац али превасходно као певач до 1927, када је прешао у Вараждин, али се убрзо вратио и у Ноном Саду остао до почетка 1928.

Од пролећа 1928. наступао је у Београдској оперети, а затим у театрима у Скопљу, Сарајеву и Сплиту. Са Н. Архиповом, Н. Барановим и Б. Дубском, са којима је певао у новосадској Опери, и диригентима Светоликом Пашћаном и Јосипом Рајхенићем, учествовао је у покушају обнављања Опере у Ноном Саду, окупивши привремени ансамбл,

у сезони 1929/30. су по војвођанским местима давали представе Травијате и Мадам Батерфлај. После рата је био члан пулског па дубровачког казалишта; од 1. септембра 1955. до пензионисања био је запослен у НП у Суботици. Као члан НК у Пули награђен је на Републичком фестивалу Хрватске у Загребу јуна 1950. за улогу Прождора у Љубовницима непознатог аутора.

Тридесетогодишњицу уметничког рада прославио је 3. јуна 1954. насловном улогом у Молијеровом Грађанину племићу, у Дубровнику – у оквиру Љетних игара.[1]

Позоришне улогеУреди

  • Гроф Болеслав Барански (Пољачка крв)
  • Рене (Мадам Помпадур)
  • Кнез Иван од Коруге (Играчица Каћа)
  • Родерих (Холандска женица)
  • Трике (Евгеније Оњегин)
  • Алфред Жермон (Травијата)
  • Едвин Роналд (Кнегиња чардаша)
  • Витембург (Грофица Марица)
  • Арман Милбо (Фраскита)
  • Шандор Запоља (Шева)
  • Максим де ла Вале (Клокло)
  • Др Шеиква Омаи (Тајфун)
  • Стева Драгић (Сеоска лола)
  • Фердинанд од Шарплантреа (Мамзел Нитуш).

ФилмографијаУреди

1950 1960 1970 Укупно
Дугометражни филм 5 0 1 6
ТВ серија 0 0 1 1
Укупно 5 0 2 7
Год. Назив Улога
1950.-те
1951. Бакоња фра Брне Фра-Жвалоња
1955. Милијуни на отоку Барба (као С.Писек)
1956. Путници са Сплендида Шјор Бартол
1956. Зле паре Професор
1957. Вратићу се Човек у судници
1970.-те
1971. Мириси, злато и тамјан /
1970 1971. Наше мало мисто ТВ серија Парон Антоњо - Цимавица

ИзвориУреди

  • П. И., Оперско вече чланова Новосадске опере, Савремени Нови Сад, 1924, бр. 15, с. 6
  • Крит., Оперско вече, Застава, 14. IX 1924
  • А-м, Две премијере, Comoedia, 1924, бр. 4, с. 7
  • О. С(уботи)ћ, „Евгеније Оњегин“ (премијера), Застава, 10. X 1924
  • В. Спасић, Реприза „Madame Pompadour“, Јединство, 4. I 1925
  • А-м, A Hollandi menyecske, Délbácska, 5. IV 1925
  • А-м, „Холандска невеста“, оперета у три чина, Видовдан, НСад, 12. IV 1925
  • А-м, Премијера „Холандске женице“, Comoedia, 1925, бр. 11, с. 21
  • Б. Ј., „Фраскита“, Јединство, 21. VI 1925
  • A. Miklautz, Erstaufführung Operette „Polenblut“ von Nedbal, Deutsches Volksblatt, 25. IX 1925
  • С. Зубац, „Пољачка крв“, оперета од Недбала, Јединство, 27. IX 1925
  • О. С(уботи)ћ, „Играчица Каћа“, Застава, 15. XI 1925
  • О. С(уботи)ћ, Писек у „Травијати“, Застава, 17. I 1926
  • Р., Гостовање Новосадске оперете, Књижевни север, Суботица, 1926, св. 3, с. 34-35, св. 4, с. 168
  • А-м, Вечите жеље, вечити снови, Нови Сад, 1926, бр. 1, с. 6
  • О. С(уботи)ћ, „Шева“, Застава, 26. V 1926
  • О. С(уботи)ћ, „Кло-кло“, Застава, 27. III 1927
  • К. Николић, „Клокло“, опрета од Б. Јенбаха, Нови Сад, 1927, бр. 12, с. 3
  • Др М. Петровић, Оперска представа приказана од чланова бивше народне опере у Н. Саду, Стража, Бачка Паланка, 1929, бр. 24, с. 2
  • A. Miklautz, Madame Butterfly, Deutsches Volksblatt, 24. I 1930
  • А-м, 3. априла о. г. слави 30. годишњицу…, Позориште, Тузла, 1954, бр. 4-5, с. 33.

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди