Сузни живац
Сузни живац (лат. nervus lacrimalis) је најтања завршна грана офталмичног нерва. Он се пружа од горње орбиталне пукотине упоље и унапред испод крова очне дупље и одлази до сузне жлезде. На том путу живац се дели, а његове завршне гранчице се завршавају у жлезди и горњем очном капку. Осим тога, иза жлезде сузни живац даје тзв. спојничну грану са јабучним живцем (лат. ramus communicans cum nervi zygomatico), преко које у жлезду долазе парасимпатичка нерва влакна из фацијалног нерва.[1][2][3]
Основна улога сузног живца је инервација сузне жлезде, вежњаче ока и горњег очног капка.
Извори
уреди- ^ Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9.
- ^ Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.
- ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.
Литература
уреди- Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.
- Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9.
| Мождани живци |
|---|
| 0 крајњи живац | I мирисни живци | II видни живац | III живац покретач ока | IV трохлеарни живац | V трограни живац (офталмични, горњовилични, доњовилични живац) | VI живац одводилац | VII живац лица | VIII тремно-пужни живац | IX језично-ждрелни живац | X живац луталац | XI помоћни живац | XII подјезични живац |