Сукоби у Судану (2023)

Сукоби у Судану (2023)
	; Војно стање од 19. септембра 2023. Под контролом Оружаних снага Судана Под контролом Снага за брзу подршку
Време	15. април 2023. — данас (1 година и 2 седмице)
Место	Картум и остали стратешки градови у Судану
Статус	У току Спорна контрола кључних владиних организација; Снаге за брзу подршку заузимају Нyалу Генеину и Међународни аеродром у Картуму ;
Сукобљене стране
Снаге за брзу подршку; Подршка:; Либијска национална војска; Група Вагнер	Судан Оружане снаге Судана; ; Египат
Команданти и вође
Мухамед Хамдан Дагло	Абдел Фатах ел Бурхан
Јачина
~100.000	100.000 – 150.000
Жртве и губици
	Најмање 413 убијених и 3.551 рањених

Дана 15. априла 2023. године избили су сукоби широм Судана, посебно у главном граду Картуму између ривалских фракција владајуће војске земље. До 21. априла, бар 413 људи је убијено, а 3.551 рањено.^[5]

Сукоб је почео нападима паравојне Снаге за брзу подршку (RSF) на кључне владине локације. Широм Картума забележене су експлозије и пуцњава. И лидер RSF-а Мухамед Хамдан Дагло и де факто лидер Судана Абдел Фатах ел Бурхан тврде да контролишу кључне владине локације, укључујући седиште ТВ Судана, Председничку палату, Међународни аеродром у Картуму и званичну резиденцију начелника генералштаба.^[6]^[7]^[8]

Референце уреди

^ „Libyan Militia and Egypt’s Military Back Opposite Sides in Sudan Conflict”. WSJ. Приступљено 22. 4. 2023.
^ „Exclusive: Evidence emerges of Russia’s Wagner arming militia leader battling Sudan’s army”. CNN. Приступљено 22. 4. 2023.
^ „The Guardian”.
^ „Factbox: Who are Sudan's Rapid Support Forces?”. Reuters. 13. 4. 2023. Архивирано из оригинала 14. 4. 2023. г. Приступљено 15. 4. 2023. „Analysts estimate the force numbers about 100,000, with bases and deployments across the country.”
^ Siddiqui, Usaid. „More than 400 people killed in Sudan: WHO”. Al Jazeera (на језику: енглески). Приступљено 21. 4. 2023.
^ „Најмање 25 погинулих, 183 повређених у актуелним сукобима широм Судана док паравојна група полаже право на контролу над председничком палатом”. CNN. CNN. 15. 4. 2023. Архивирано из оригинала 17. 4. 2023. г. Приступљено 15. 4. 2023.
^ Mullany, Gerry (15. 4. 2023). „Sudan Erupts in Chaos: Who Is Battling for Control and Why It Matters”. The New York Times. Архивирано из оригинала 15. 4. 2023. г. Приступљено 15. 4. 2023.
^ Akinwotu, Emmanuel (15. 4. 2023). „Gunfire and explosions erupt across Sudan's capital as military rivals clash”. Lagos, Nigeria: NPR. Архивирано из оригинала 15. 4. 2023. г. Приступљено 15. 4. 2023.

[libyanmilitia-1] „Libyan Militia and Egypt’s Military Back Opposite Sides in Sudan Conflict”. WSJ. Приступљено 22. 4. 2023.

[wagner-2] „Exclusive: Evidence emerges of Russia’s Wagner arming militia leader battling Sudan’s army”. CNN. Приступљено 22. 4. 2023.

[3] „The Guardian”.

[Reuters-4] „Factbox: Who are Sudan's Rapid Support Forces?”. Reuters. 13. 4. 2023. Архивирано из оригинала 14. 4. 2023. г. Приступљено 15. 4. 2023. „Analysts estimate the force numbers about 100,000, with bases and deployments across the country.”

[5] Siddiqui, Usaid. „More than 400 people killed in Sudan: WHO”. Al Jazeera (на језику: енглески). Приступљено 21. 4. 2023.

[CNN-6] „Најмање 25 погинулих, 183 повређених у актуелним сукобима широм Судана док паравојна група полаже право на контролу над председничком палатом”. CNN. CNN. 15. 4. 2023. Архивирано из оригинала 17. 4. 2023. г. Приступљено 15. 4. 2023.

[New_York_Times-7] Mullany, Gerry (15. 4. 2023). „Sudan Erupts in Chaos: Who Is Battling for Control and Why It Matters”. The New York Times. Архивирано из оригинала 15. 4. 2023. г. Приступљено 15. 4. 2023.

[npr-8] Akinwotu, Emmanuel (15. 4. 2023). „Gunfire and explosions erupt across Sudan's capital as military rivals clash”. Lagos, Nigeria: NPR. Архивирано из оригинала 15. 4. 2023. г. Приступљено 15. 4. 2023.

[5]

[3]

[1]

[2]

[4]

[6]

[7]

[8]