Султанија Фатма (ћерка Селима I)

Фатма султанија (тур. Fatma Sultan; 1500, Трабзон — 1573, Истанбул) била је султанија Османског царства и ћерка султана Селима I и његове супруге Хафсе Хатун. Њен брат је био султан Сулејман. Била је позната под надимком: Султанија среће и забаве (тур. neşenin ve eğlencenin sultanı), јер како се причало није скидала осмех са лица, а волела је и често да приређује забаве. Њен први муж био је Мустафа-паша, али се од њега развела, због честих свађа. После тога се удала за Кара Ахмед-пашу (кара-црн), који је 1553. постао велики везир Османског царства. Међутим на његово место је убрзо дошао Дамат Рустем-паша Опуковић, који је и пре њега био велики везир већ 9 година. Многи сматрају да је као и своје сестре - Хатиџе султанија, Шахубан султанија и Бејхан султанија имала веома лош однос са Хасеки Хурем султанијом.

Фатма султанија
Лични подаци
Датум рођења	1500.
Место рођења	Трабзон, Османско царство
Датум смрти	1573 (старост 72–73)
Место смрти	Бурса, Османско царство
Породица
Супружник	Мустафа-паша (в. 1516 —  р. 1520) Кара Ахмед-паша (в. 1529 —  с. 1555) Хадим Ибрахим-паша (в. 1556 —  с. 1563)
Родитељи	Селим I Ајше Хафса
Династија	Османска династија
султанија Османског царства

Биографија

Фатма је рођена у Трабзону 1500. године као трећа (или четврта) ћерка Селима Грозног и Хафсе султаније. Удата је 1516. године за Мустафа-пашу, намесника Антакије, са којим је у Антакији и живела. Почетком 1520. године, Фатма је послала писмо своме оцу коме се пожалила на мучан живот са супругом, истичући да је он хомосексуалац и да није заинтересован за њу.

„Султану мој“, написала је у писму које је тајно достављено у палату, „драги оче, пристајем да облачим грубе вунене крпе, него да живим у дроњцима безобразлука, пристајем и да једем јечмени хлеб, само дај да живим у твојој сенци“. Након тога, султан је разрешио брак.

Удала се 1529. године за Кара Ахмед-пашу, који је до 1540. године био намесник Румелије. Брак је био срећан, и неки вреују да су у браку имали две ћерке, чија имена и постојање до данас нису утврђена. Верује се да је Фатма од 1545. године прешла да живи у Истанбулу са својим супругом.Верује се да је Фатма користила положај свог супруга и била укључена у интриге палате, а имала је лош однос са султанијом Хурем. Касније, Ахмед-паша је постао велики везир 1553. године. На функцији је остао две године и погубљен је 30. септембра 1555. године. Према једној верзији, разлог за погубљење је била завера Рустем-паше и његове таште Хурем султаније, где је Рустем-паша је оптужио Кара Ахмед-пашу за мито и убедио Сулејмана да га погуби,  како би повратио свој положај. Фатма је била озбиљно потрешена и повређена због пашиног смакнућа. Као удовица, остала је у Топкапију наредних пола године.

Након погубљења свог супруга, током марта или априла 1556. године, Фатма је ушла у свађу са султанијом Михримах. Михримах је хтела да на путу ка њеној џамији у Ускудару изради нову џамију, а Фатма се осетила увређено, јер је она наредила да се ту започне изградња џамије у сећање на њеног покојног супруга. Случај је завршио код султана, који није хтео да дозволи изградњу џамије паше којег је он погубио, већ је дозволио Михримах да настави своју замисао. Речено је да је Фатма због тога ушла у директан вербални конфликт са самим султаном Сулејманом, због чега ју је султан протерао из Топкапија и из Истанбула. Убрзо након сукоба, Сулејман је одлучио да Фатму уда за евнуха, Хадим Ибрахим-пашу, који је погубио принца Мехмета, сина принца Мустафе. Речено је да је Фатму брат присилно удао за њега 1556. године као казну због њених интрига. Према изворима, остало је упамћено да у време када се изградила џамија брата Рустем-паше Синана (1556), султанија Фатма се тада удала за Хадим Ибрахима.Брак је трајао до 30. јануара 1563. године, када је Ибрахим-паша преминуо.

Смрт

Говорило се да се Фатма након 1563. године настанила у павиљону старе Бурсе са својом пратњом, где је и умрла 1573. године (према неким изворима и 1570. године). Сахрањена је поред супруга у гробници Кара Ахмед-паше, која је и изграђена по њеном наређењу и отворена за богослужење 1560. године.

По наређењу Мурата III, саграђена је џамија у њену част 1575. године. Џамија је годинама касније током земљотреса, да би била обновљена 1971. године.