Супермен: Црвени Син
Супермeн: Црвени Син је троделна мини-серија стрипова коју је објавио Ди-Си комикс 2003. године у серији Елсворлдс.[1] Текст је написао Марк Милар, цртеж су радили Дејв Џонсон и Килијан Планкет. Милар је створио стрип из тезе „Шта ако је Супермен одгојен у Совјетском Савезу?“ Црвени Син је добио позитивне критике и био је номинован за Ајзнерову награду (пандан Оскару у свету стрипа) 2004. године за најбољу ограничену серију.
| Супермен: Црвени Син | |
|---|---|
 Насловна корица стрипа на ћириличком писму у издању Дарквуда | |
| Изворни назив | „Superman: Red Son” |
| Прича | Марк Милар |
| Цртеж | Дејв Џонсон Килијан Планкет |
| Јунак | Супермен Бетмен Чудесна Жена Лекс Лутор |
| Бр. страна | 168 |
Прича меша алтернативне верзије суперјунака Ди-Сија с верзијама алтернативне стварности стварних политичких личности као што су Јосиф Стаљин и Џон Кенеди. Радња приче се дешава 1953—2001 године.
У Црвеном Сину, Суперменов ракетни брод слеће на украјински колхоз, а не у америчку савезну државу Канзас.[2] Разлог тог слетања је кашњење брода за неколико часова у односу на оригиналну верзију, а самим тим Земљина ротација баца Кал-Ела у Украјинску ССР, а не у Канзас. Уместо да се бори за „истину, правду и амерички пут“, Супермен се у совјетском телевизијском програму појављује „као херој социјалистичког рада, (који се) неуморно бори за Стаљина, комунизам и проширење Варшаваског пакта“[3]. Његов „тајни идентитет“ (тј. име које су му дали усвојитељи) је државна тајна.
Године 2018. издавачка кућа Дарквуд је издала овај стрип. Поред стандардног латиничког издања, у продају су избацили и посебну едицију на ћириличком писму.
Истоимени анимирани филм, који је рађен по овом графичком роману, изашао је 2020. године у продукцији Ворнер броса.[4]
Извори уреди
- ^ „SquabbleBox.co.uk – Entertainment Under Attack THE COMIC COMPENDIUM #3: Superman: Red Son (2003) - SquabbleBox.co.uk - Entertainment Under Attack”. www.squabblebox.co.uk. Архивирано из оригинала 23. 03. 2016. г. Приступљено 18. 05. 2020.
- ^ Симић, Милош (28. 3. 2019). „Супермен: Црвени Син — Прича која никада не досади”. Стрип блог. Приступљено 18. 5. 2020.
- ^ Милар, Марк; Џонсон, Дејв; Планкет, Килијан (2018). Јовић, Слободан; Тадић, Владимир, ур. Супермен: Црвени Син (PDF). Превод: Станојевић, Игор. Београд: Дарквуд. стр. 6. ISBN 978-86-6163-506-9.[мртва веза]
- ^ „Warner Bros. снима филм „Супермeн: Црвени син“. Ево што можемо очекивати”. Russia Beyond. 1. 8. 2020. Приступљено 18. 5. 2020.