Супкортикална васкуларна деменција
Супкортикална васкуларна деменција (скраћено СКВаД) један је од најбоље дефинисаних медицинских ентитета из области васкуларне деменције.[1] Главни патофизиолшки механизми су исхемијско оштећења мозга, макроваскуларна тромбоемболија, хипоперфузиона хипоксија и микроваскуларна артериосклероза са лакунама и екстензивним променама беле масе или леукоарајозом.
Супкортикална васкуларна деменција | |
---|---|
Етиопатогенеза
уредиНастаје као последица болести малих крвних судова (БМКС), са оклузијом најмањих крвних судова – артериола, величине до 400–500 микрона,[2]и стенозе и оклузије дубоких медуларних артерија, крвних судова који међусобно не формирају анастомозе и стање продужене хипоперфузије можданог ткива, која доводе до настанка лакунарних инфаркта и/или исхемијских лезија беле масе (ЛБМ) у виду изолованих или спојених плажа исхемијских поља, смештених у дубокој белој маси великог мозга, уз мождане коморе или у можданом стаблу, доминантно понсу.[3][4]
Као последица наведених оштећења односно исхемијских лезија, настаје прекид у паралелним везама од пре фронталног кортекса до базалних ганглија, односно таламокортикалне везе.[5]
Фактори ризика
уредиГлавни фактори ризика су:
- узнапредовала старост,
- хипертензија,
- шећерна болест,
- пушење дувана,
- хиперхомоцистеинемија,
- хиперфибриногенаемија,
- друга стања која могу изазвати хипоперфузију мозга су — опструктивна апнеја у сну, конгестивна срчана инсуфицијенција, срчане аритмије и ортостатска хипотензија.
Генетска основа болести су:
- церебрална аутосомално доминантна артериопатија са субкортикалним инфарктима,
- леукоенцефалопатијом,
- неки облици церебралне амилоидне ангиопатије.
Клиничка слика
уредиКлиничка слика супкортикалне васкуларне деменција укључује следеће знаке и симптоме:
- моторно и когнитивно успоравање,
- дисегзекутивни синдром,
- заборавност,
- дизартрију,
- измене расположења,
- ургентну микцију и инконтиненцију мокраће,
- ходање ситним корацима.[2]
Дијагноза
уредиДијагноза се поставља на основу:
- анамнезе и историје болести,
- клиничке слике,
- неуролошког преглед и
- сликовних тестова пре свега магнетне резонантна ангиографије (која је најчешће пресудна за постављање дијагнозе).[6][7]
Терапија и превенција
уредиЛечење је симптоматско а превенција захтева контролу фактора ризика који се могу доста успешно лечити.[8] Вазоактивне и неуропротективне терапије су и даље прилично контроверзне. Користе се ницерголин, винпоцетин, пентоксифилин и пропентофилин. Остали лекови из ове групе нису показали никакву ефикасност.
Инхибитори холинестеразе, донепезил, ривастигмин и галантамин, показали су се ефикасним код ВаД. Мемантин је неконкурентни антагонист глутаматергичних рецептора и користи се у неколико врста деменције.
Стандардизовани препарат Гинкго билоба ЕГб 761 показао је позитивне ефекте на ВаД.
Као антиоксидативна терапија дају се витамин Е, ЕГб 761, ликопен, гилињи, витамин Ц, коензим К10.
У лечењу психозе код пацијената са ВаД користе се атипични неуролептици: рисперидон у малим дозама, оланзапин и други. Венлафаксин, сертралин, есциталопрам и флуоксетин се користе у лечењу васкуларне деменције са депресијом и васкуларном депресијом.
- Примарна превенција
Примарна превенција се састоји од лечења артеријске хипертензије, примене статина и контроле других фактора ризика.
- Секундарна превенција
Секундарна превенција укључује примену лекова као што су антихипертензиви, статини, ацетилсалицилна киселина, комбинација ацетилсалицилне киселине и дипиридамола, клопидогрел, антикоагулантна терапија, њихове комбинације, каротидна ендартеректомија, стентирање сужених фактора ризика церебралне артерије.
Прогноза
уредиВаД је делимично излечива деменција, због чега је потребно добро познавање њене превенције и терапије.
Исхемијска лезија беле мождане масе повећава ризик за настанак спонтаног интрацеребралног крварења, на исти начин као и уколико је болесник на антикоагулантној терапији или прима тромболитичку терапију због акутног исхемијског можданог удара (МУ).[9][10]
Извори
уреди- ^ Brun A The neuropathology of vascular dementia. in: Chiu E Gustafson L Ames D Folstein MF Cerebrovascular disease and dementia. Martin Dunitz, London; 2000: 69-76
- ^ а б Román GC, Erkinjuntti T, Wallin A, Pantoni L, Chui HC. Subcortical ischaemic vascular dementia. Lancet Neurol. 1: 426—36. 2002. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ). - ^ Супкортикална васкуларна деменција У: Александра Павловић, Драган Павловић, Вук Алексић, Надежда Штернић, Васкуларна деменција: истине и контроверзе Srp Arh Celok Lek. 2013 Mar-Apr;141(3-4):247-255 р. 252
- ^ Pantoni L. Cerebral small vessel disease: from pathogenesis and clinical characteristics to therapeutic challenges. Lancet Neurol. 9 (7): 689—701. 2010. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ). - ^ Pavlović AM. Patologija bele mase. In: Niške sveske. II Jugoslovenski simpozijum o moždanom udaru. Niš: Klinika za neurologiju, Klinički centar Niš; 2001. p.64-71
- ^ Longstreth Jr, WT Manolio T Arnold A et al. Clinical correlates of white matter findings on cranial magnetic resonance imaging of 3301 elderly people: the Cardiovascular Health Study..Stroke. 27 1274–1282
- ^ Ylikoski A Erkinjuntti T Raininko R Sarna S Sulkava R Tilvis R White matter hyperintensities on the MRI in the neurologically non-demented elderly: analysis of cohorts of consecutive subjects aged 65 to 85 years living at home..Stroke. 26 11781–11787
- ^ Chui H. Dementia due to subcortical ischaemic vascular disease. Clin Cornerstone. 3: 40—51. 2001. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - ^ Smith EE, Rosand J, Knudsen KA, Hylek EM, Greenberg SM. Leukoaraiosis is associated with warfarin-related hemorrhage following ischemic stroke. Neurology. 59 (2): 193—7. 2002. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ). - ^ Ariës MJ, Uyttenboogaart M, Vroomen PC, De Keyser J, Luijckx GJ. tPA treatment for acute ischaemic stroke in patients with leukoaraiosis. Eur J Neurol. 17 (6): 866—70. 2010. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ).
Спољашње везе
уредиМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |