Суспирија
Суспирија (итал. Suspiria) је италијански хорор филм из 1977. године, режисера Дарија Арђента, први у трилогији Три мајке са Џесиком Харпер, Стефанијом Казини и Џоун Бенет у главним улогама.
Суспирија | |
---|---|
Изворни наслов | Suspiria ИМДБ 7,5/10 (56 386 гласова) |
Жанр | хорор |
Творац | Дарио Арђенто |
Режија | Дарио Арђенто |
Сценарио | Дарио Арђенто Дарија Николоди |
Продуцент | Клаудио Арђенто |
Темељи се на | Suspiria de Profundis Томаса де Квинсија |
Главне улоге | Џесика Харпер Стефанија Казини Флавио Бучи Џоун Бенет Алида Вали Мигел Босе Барбара Магнолфи Сузана Јавиколи Ева Аксен |
Наратор | Дарио Арђенто Вилијам Кил (енг) |
Музика | Дарио Арђенто Гоблин |
Директор фотографије | Луциано Товоли |
Монтажа | Франко Фратичели |
Продуцентска кућа | Seda Spettacoli |
Дистрибутер | Produzioni Atlas Consorziate |
Година | 1977. |
Трајање | 98 минута [1] |
Земља | Италија |
Језик | италијански руски енглески немачки латински |
Буџет | 1,8 милиона долара |
Зарада | 1,43 милијарде ₤ (ИТА) 1,8 милиона долара(САД)[2] |
Награде | 3 номинације за Сатурн награду |
Следећи | |
IMDb веза |
Филм је добио 2 наставка под називима Инферно и Мајка суза, који су употпунили хорор трилогију о три зле сестре вештице. Суспириорум (рођена као Хелена Маркос) позната и као Мајка патње била је најстарија и најмоћнија од 3 вештице и њој је посвећен овај филм, док су њеним сестрама, Тенебрарум и Лахримарум, посвећена наредна 2.
Суспирија је постала Арђентово најзначајније остварење и добила је прегршт позитивних критика због визуелних и стилских детаља. Постала је култни класик и веома је утицајна у хорор жанру. Номинована је за 3 Награде Сатурн, од којих је једна била за глумицу Џоун Бенет.
2018. године, снимљен је римејк под истим именом и Џесика Харпер ће се поново појавити, али ће имати споредну улогу.
Радња
уредиСузи Банион долази из Њујорка на Танс Плесну Академију у Фрајбургу, Немачка. Напољу је страшна олуја и док Сузи покушава да дозове неког из школе да јој отвори врата угледа девојку како бежи и непрестано понавља речи тајна и три ириса. Из непознатог разлога, особа која јој се јавила не жели да јој отвори, те Сузи проводи ноћ у хотелу.
Наредног јутра она одлази у школу и сазнаје да је девојка коју је видела претходно вече монструозно убијена. Ствари се још више закомпликују када слепог пијанисту који свира у школи убије његов сопствени пас водич, а убрзо затим нестане и Сузина најбоља пријатељица, Сара. И док покушава да открије шта се то дешава око ње, Сузи ни не слути да се све више уваљује у велику невољу.
Улоге
уредиГлумац | Улога |
---|---|
Џесика Харпер | Сузи Бенион |
Стефанија Казини | Сара |
Флавио Бучи | Данијел |
Мигел Босе | Марк |
Алида Вали | гђа Танер |
Џоун Бенет | Мадам Бланк |
Удо Кир | др Френк Мендел |
Барбара Магнолфи | Олга |
Ева Аксен | Пет Хингл |
Рудолф Шундлер | проф. Милијус |
Сузана Јавиколи | Соња |
Франка Скагнети | куварица |
Ђузепе Трансочи | Павло |
Јакопо Маријани | Алберт |
Ренато Скарпа | проф. Бердегаст |
Маргарита Хорович | наставница |
Тед Русоф | полицијски инспектор |
Лела Сваста | Мајка Суспириорум (Хелена Маркос) |
Дарио Арђенто | наратор |
Дарија Николоди | жена на аеродрому |
Награде
уредиГодина | Фестивал | Категорија | Резултат |
---|---|---|---|
1978 | Академија научне фантастике, фантастике и хорор филмова | Награда Сатурн за најбољу споредну женску улогу - Џоан Бенет | Номинација |
2002 | Академија научне фантастике, фантастике и хорор филмова | Награда Сатурн за најбољи класик | Номинација |
2018 |
|
Победа |
Римејк
уредиУ септембру 2015. Гвадањино је на 72. Венецијанском филмском фестивалу најавио да ће режирати нову верзију Суспирије, са намером да искористи глумачку екипу свог филма А Биггер Спласх (Тилда Свинтон, Матијас Шонертс, Рејф Фајнс и Дакота Џонсон). Уочи подношења захтева, Џонсонова је изјавила да је похађала балетску обуку да би се припремила.[3] Дана 23. новембра 2015. Гвадањино је открио да ће снимање почети у августу 2016. године.[4] У октобру 2016. објављено је да ће Клои Грејс Морец играти заједно са Џонсон и Свинтон.[5] Снимање филма је завршено 10. марта 2017. у Берлину.[6] Гвадањино је филм описао као „омаж“ филму из 1977, а не као директан римејк.[7] Гвадањинова верзија смештена је у Берлин око 1977. (година у којој је Арђентов филм објављен), са тематским фокусом на „бескомпромисну снагу мајчинства.“
Референце
уреди- ^ „Suspiria (18) (CUT)”. British Board of Film Classification. 28. 7. 1977. Приступљено 4. 7. 2013.
- ^ Solomon, Aubrey (1989). Twentieth Century Fox: A Corporate and Financial History. The Scarecrow Filmmakers Series. Lanham, Maryland: Scarecrow Press. стр. 233. ISBN 978-0-8108-4244-1. Please note figures are rentals accruing to distributors and not total gross.
- ^ AnOther (2015-09-10). „The Full Story: Dakota Johnson for AnOther Magazine A/W15”. AnOther (на језику: енглески). Приступљено 2022-07-23.
- ^ „A bigger splash - Abbiamo incontrato il regista Luca Guadagnino | Daruma View”. web.archive.org. 2016-03-04. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 2022-07-23.
- ^ Kroll, Justin; Kroll, Justin (2016-10-03). „Chloe Moretz Joins Dakota Johnson and Tilda Swinton in Luca Guadagnino’s ‘Suspiria’ Remake (EXCLUSIVE)”. Variety (на језику: енглески). Приступљено 2022-07-23.
- ^ „Luca Guadagnino sets to work on Suspiria, an Amazon co-production”. Cineuropa - the best of european cinema (на језику: енглески). Приступљено 2022-07-23.
- ^ „Luca Guadagnino on Call Me By Your Name: ‘It’s a step inside my teenage dreams’”. the Guardian (на језику: енглески). 2017-12-22. Приступљено 2022-07-23.