Тамим ибн Хамад ел Тани
Шеик Тамим ибн Хамад ел Тани (арап. تميم بن حمد بن خليفة آل ثاني; Доха, 3. јун 1980) јесте емир Катара. Четврти је син претходног емира, Хамада ибн Халифе. Од 2013. је владар Катара, када је његов отац абдицирао са престола. Био је наследник од 2003. године када се његов старији брат шеик Џасим одрекао права на престо.
| Тамим ибн Хамад ел Тани | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
_(cropped).jpg) шеик Тамим 2020. године | |||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||
| Датум рођења | 3. јун 1980. | ||||||||||||||
| Место рођења | Доха, Катар | ||||||||||||||
| |||||||||||||||
| Званични веб-сајт | |||||||||||||||
| www | |||||||||||||||
Монарх је Катара, који је апсолутна монархија.[1][2] Учествовао је у подизању међународног профила државе кроз организовање спортских догађаја, а купио је и фудбалски клуб Париз Сен Жермен.
Детињство, младост и образовање уреди
Рођен је 3. јуна 1980. године у Дохи.[3] Четврти је син шеика Хамада ибн Халифе ел Тани и други син шеике Мозе ибнт Насер ел Миснед, Хамадове друге супруге.[4][5] Високо образовање је завршио у Енглеској.[3][4]
Личне особине и ставови уреди
Познаници га описују као пријатељског, самоувереног и отвореног. Такође је окарактерисан као паметан, опрезан и конзервативан човек. Сматра се да је прагматичар, те да има „одличне односе” и са источним и западним земљама.[5][6]
Политички аналитичари су очекивали да ће бити конзервативнији и склонији ризику у односу на свог оца. Због блискости са Муслиманским братством,[7] очување националног идентитета заснованог на исламским традиционалним вредностима је био један од његових првих приоритета.[6]
Референце уреди
- ^ „Qatar: Freedom in the World 2020 Country Report”. Freedom House (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-06.
- ^ „Qatar - The World Factbook”. www.cia.gov. Приступљено 2021-04-07.
- ^ а б „Sheikh Tamim's biography”. Qatar News Agency. Архивирано из оригинала 9. 5. 2013. г.
- ^ а б „Profile: Qatar Emir, Sheikh Tamim bin Khalifa Al Thani”. BBC. 25. 6. 2013. Архивирано из оригинала 27. 6. 2013. г. Приступљено 25. 6. 2013.
- ^ а б „Qatar's Sheikh Tamim: 33-year-old groomed for power”. AFP. 25. 6. 2013. Архивирано из оригинала 27. 2. 2014. г. Приступљено 25. 6. 2013.
- ^ а б Simeon Kerr. „New emir seen as savvy and affable but untested at the top”. Financial Times. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 4. 8. 2015.
- ^ „Qatar readies for leadership shuffle as PM prepares to step down”. The Daily Star. Doha. 11. 6. 2013. Архивирано из оригинала 28. 8. 2014. г. Приступљено 27. 6. 2013.