Танатоза или привидна смрт је вид антипредаторског механизма код животиња.[1] Улазак у стање тоничне непокретности животињи обезбеђује опстанак, али и погодну заштиту од нежељеног партнера за парење. Као феномен за изучавање појављује се у записима из 17. века, а до данас је предмет интересовања зоолога, физиолога и етолога. Бележи се у различитим животињским групама, од инсеката, гмизаваца до многих птица и сисара попут зечева. Претпоставља се да је танатоза присутна у далеко већем броју таксона него што је то тренутно описано.[2]

Подтипови танатозе уреди

Процес уласка у непокретно стање категорише се на различите начине, кроз сложеност (у зависности од сложености организма), редослед догађаја, али и кроз узрок[3]:

  • избегавање предатора, најчешћи тип танатозе, објашњава се показаном чињеницом да предатори избегавају угинули плен због могућих последица конзумације истог. Поједине животиње имају и могућност коришћења одбрамбених жлезди, те уз непокретност одашиљу и хемијске сигнале. Предатор након неког времена инспекције плена губи интересовање;
  • избегавање парења, које користе јединке које су се већ париле или које избегавају партнера који се показује као неадекватан путем визуелних и хемијских сигнала;
  • избегавање сексуалног канибализма, описано код богомољки, код којих женка прождире партнера након парења;
  • заваравање плена, тактита коју користе многе рибе које насељавају дна водених станишта, како би лакше дошле до плена који пролази поред њих не слутећи опасност.
  • избегавање агресивног понашања код врста које живе у уређеним заједницама, попут мрава који ову тактику користе уколико се нађу у колонији која није њихова.[4]

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ Ruxton, Graeme D.; Allen, William L.; Sherratt, Thomas N.; Speed, Michael P. (2018-09-20). „Thanatosis”. Oxford Scholarship Online. doi:10.1093/oso/9780199688678.003.0014. 
  2. ^ Humphreys, Rosalind K.; Ruxton, Graeme D. (фебруар 2018). „A review of thanatosis (death feigning) as an anti-predator behaviour”. Behavioral Ecology and Sociobiology (на језику: енглески). 72 (2): 22. ISSN 0340-5443. PMC 5769822 . PMID 29386702. doi:10.1007/s00265-017-2436-8. 
  3. ^ Hansen, Line Spinner; Gonzales, Sofia Fernandez; Toft, Søren; Bilde, Trine (2008). „Thanatosis as an adaptive male mating strategy in the nuptial gift–giving spider Pisaura mirabilis”. Behavioral Ecology. 19 (3): 546—551. ISSN 1465-7279. doi:10.1093/beheco/arm165. 
  4. ^ Depickère, Stéphanie; Fresneau, Dominique; Deneubourg, Jean-Louis (јануар 2004). „A Basis for Spatial and Social Patterns in Ant Species: Dynamics and Mechanisms of Aggregation”. Journal of Insect Behavior. 17 (1): 81—97. ISSN 0892-7553. S2CID 1111606. doi:10.1023/b:joir.0000025134.06111.be.