Тарим река је главна река Таримског басена, пустињског региона централне Азије и представља најдужу реку у кинеској регији Синкјанг.[1]

Тарим
Опште информације
Дужина2.030 километар km
Водоток
УшћеТаримска котлина
Географске карактеристике
Држава/еКина
ПритокеAksu River, Yarkand River, Konqi He, Hotan River, Muzat River
Река на Викимедијиној остави
Река Тарим

Хидрографија уреди

Река Тарим и већина њених притока потичу из Каракорума и планине Куенлуен. Тарим настаје на ушћу река Кашгар и Јарканд. Након 370 km у реку се уливају Аску и Хотан. Река Аску је главна притока реке Тарим и представља њен једини стални водоток. Тарим се једно време уливао у језеро Лоп Нур, на истоку покрајне Синкјанг. Средином 20. века долази до изградње великог броја акумулационих језера и система за наводњавање које су преусмериле ток реке према пољима, зато услед великог испаравања крајем 20. века долази до пресушивања доњег тока реке, а језеро Лоп Нур је постало исушен базен соли.

Значење речи Тарим је нестабилна пешчана обала, такав водоток је карактеристичан и за друге реке у подручју пустиње Такла Макан.[1]

Географија уреди

Укупна дужина реке Тарим је 2030 km, с обзиром да Тарим често мења свој канал, дужина реке се често мења током година.[1] Она је плитка, непогодна за пловидбу. Подручје слива реке Тарим је око 557000 km². Значајан део курса Тарима је необликован, без јасног дефинисања корита.[1]

Доњи таримски басен је сушно поље састављено од алувијалних и језерских седимената. Базен је најсуша регија Евроазије. Претежни део се налази у пустињи Такла Макан, чија пешчана површина прелази 270000 km².[1] Поред тога, постоји неколико релативно малих масива песка са површинама од 780 до 4400 km². Пешчане дине су преовладавајући рељеф.[1]

Падавине у сливу реке Тарим су изузетно ретке, а у неким годинама не постоје. У пустињи Такла Макан и у сливу Лоп Нур, просечна годишња количина падавина је око 12 милиметара.[1]

Флора и фауна уреди

Биљна вегетација заступљена је дуж речног корита и њених притока. На ободима реке расте жбуње и стабла пелина, а уз речно корито шуме топола и макија.

Река Тарим је богата рибом, а животињски живот на реци и околној пустињи је разнолик. Долина Тарима је станиште за многе птице селице.[1]

Историја уреди

Кинески народ је првобитно сматрао да је Тарим горњи ток Жуте реке, али у време бивше династије Хан, било је познато да се она улива у Лоп Нур.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж Tarim River (на језику: engleski). Encyclopedia Britannica. Приступљено 8. 4. 2019. 

Литература уреди

  • Hedin, Sven (1925): My Life as an Explorer. First published Boni & Liveright, New York.Republished: National Geographic Adventure Classics. Washington, D.C. 2003.
  • Hill, John E. 2004. The Peoples of the West from the Weilüe 魏略 by Yu Huan 魚豢: A Third Century Chinese Account Composed between 239 and 265 CE. Draft annotated English translation.
  • Stein, Aurel M. 1907. Ancient Khotan: Detailed report of archaeological explorations in Chinese Turkestan, 2 vols. Clarendon Press. Oxford.
  • Stein, Aurel M. 1921. Serindia: Detailed report of explorations in Central Asia and westernmost China, 5 vols. London & Oxford. Clarendon Press. Reprint: Delhi. Motilal Banarsidass. 1980.