Википедија

The Times

(преусмерено са Тајмс)

Тајмс (енгл. The Times) су дневне новине које се штампају у Лондону. Штампају се у Уједињеном Краљевству од 1785. године, тада под називом Универзални дневни регистар (енгл. The Daily Universal Register). Тренутни тираж је 618 160 примерака.[4] Једне су од најстаријих и најутицајнијих британских, и једне од најуваженијих дневних новина у свету.[5]

Тајмс
Тајмс, насловница.jpg
Насловна страна Тајмса од 17. октобра 2007.
Типдневне новине
Форматкомпакт
ВласникNews UK
ОснивачJohn Walter
УредникЏон Витеров[1]
Оснивање1. јануара 1785. (као The Daily Universal Register)
Језикенглески
СедиштеЛондон,
 Уједињено Краљевство
Тираж417.298 (јануар 2019)[2][3]
ISSN0140-0460
Веб-сајтwww.thetimes.co.uk

Тајмс и његов сестрински лист Сандеј тајмс (основан 1821. године) објављује Тајмс новинска група, која је од 1981. године подружница Њуз УК, предузећа у потпуном власништву Њуз Корп. Тајмс и Сандеј тајмс, који немају заједничко уредништво, основани су независно, и имају само заједничко власништво од 1966. године.[6] Уопштено говорећи, политичка позиција Тајмса се сматра десним центаром.[7][8]

Тајмс су прве новине које су носиле то име, позајмљивајући га касније бројним другим листовима широм света, као што су Тајмс Индије и Њујорк тајмс. У земљама у којима су ови други наслови популарни, новине се често називају Лондонски тајмс,[9][10] или Тајмс Лондона,[11] иако су новине националног обима и дистрибуције. Сматра се веродостојним новинама у Великој Британији.[12]

Тајмс је имао просечан дневни тираж од 417.298 у јануару 2019;[13] у истом периоду, Сандеј тајмс је имао просечан недељни тираж од 712.291.[13] Америчко издање Тајмса излази од 6. јуна 2006. године.[14] Научници и истраживачи су у великој мери користили Тајмс због његове широко распрострањене доступности у библиотекама и његовог детаљног индекса. Комплетна историјска датотека дигитализованих новина, до 2019, налази се на мрежи од Гејл Ценгејџ учења.[15][16]

ИсторијаУреди

Тајм је основао Џон Волтер 1. јануара 1785. под именом Дејли јуниверзал реџистер (The Daily Universal Register). Данашњи назив добија 1788. Објављивао је комерцијалне вести и обавештења о неким скандалозним догађајима.[5] Крајем 19. века тираж и популарност Тајмса су се смањили, али након куповине од стране Алфреда Хармсворта опорављају. Потпуну надмоћ у извештавању новине су стекле под уредништвом Вилијама Хејлија. Године 1981. Тајмс је Њуз корпорација. Америчко издање се штампа од 6. јуна 2006.[14]

1785 to 1890Уреди

 
Насловна страна Тајмса од 4. децембра 1788.

Тајмс је основао издавач Џон Волтер 1. јануара 1785. каоThe Daily Universal Register,[17] са Волтером у улози уредника.[18] Волтер је остао без посла до краја 1784. након што је осигуравајућа компанија за коју је радио банкротирала због губитака од урагана на Јамајци. Незапослен, Волтер је започео нови пословни подухват.[19][20] У то време, Хенри Џонсон је измислио логографију, нову типографију која је наводно била бржа и прецизнија (иако се три године касније показала мање ефикасном него што је рекламирана). Валтер је купио патент за логографију и са њим отворио штампарију за производњу књига.[20] Прва публикација новина The Daily Universal Register била је 1. јануара 1785. Волтер је променио наслов након 940 издања 1. јануара 1788. у The Times.[17][20] Године 1803. Валтер је предао власништво и уредништво свом истоименом сину.[20] Упркос шеснаестомесечном боравку Волтера старијег у затвору Њугејт због клевете објављене у Тајмсу,[20] његови пионирски напори у објављивању континенталних вести, посебно из Француске, допринели су порасту репутације листа међу креаторима политике и финансијерима.[21]

Тајмс је користио доприносе значајних личности из области политике, науке, књижевности и уметности за подизање своје репутације. Током већег дела свог почетног појављивања, профити Тајмса су били веома велики, а конкуренција минимална, тако да је могао да понуди већу новчану награду од својих ривала за информације или писце. Почевши од 1814. године, новине су штампане на новој цилиндричној преси са парним погоном коју је развио Фридрих Кениг.[22][23] Године 1815, Тајмс је имао тираж од 5.000.[24]

Томас Барнс је постављен за главног уредника 1817. Исте године, штампар листа Џејмс Лосон, умире и пребацује посао на свог сина Џона Џозефа Лосона (1802–1852). Под уредништвом Барнса и његовог наследника од 1841, Џона Тадеуса Дилејна, утицај Тајмса је порастао до великих висина, посебно у политици и у граду Лондону. Питер Фрејзер и Едвард Стерлинг били су два позната новинара, који су за Тајмс стекли помпезни/сатирични надимак „Громовник“ (из „Пре неки дан смо одгрмели чланак о друштвеним и политичким реформама“). Повећани тираж и утицај новина делимично су били засновани на њеховом раном усвајању ротационе машине за штампање на пару. Дистрибуција парним возовима до брзо растућих концентрација урбаног становништва помогла је да се осигура профитабилност листа и његов растући утицај.[25]

Тајмс је био један од првих листова који је слао ратне дописнике да извјештавају о сукобима с лица места. Вилијам Хауард Расел, који је као Тајмсов извештач пратио британску војску у Кримском рату, утицао је на јавно мњење у Енглеској дописима из Крима.[26][27]

РеференцеУреди

  1. ^ Katherine Rushton "John Witherow named acting editor of The Times as News International eyes merger", telegraph.co.uk, 18 January 2013
  2. ^ „The Times - Data”. Audit Bureau of Circulations. 
  3. ^ „The Times & The Sunday Times surpass 300,000 digital-only subscribers”. News UK. 
  4. ^ Tryhorn, Chris (9. 5. 2008). „April ABCS - Financial Times dips for second month”. Guardian.co.uk. Приступљено 24. 5. 2008. 
  5. ^ а б Енциклопедија Британика, књига 7. ISBN 978-86-331-2119-4.
  6. ^ „Full History of the Times Newspaper”. 13. 11. 2019. 
  7. ^ Christina Schaeffner, ур. (2009). Political Discourse, Media and Translation. Cambridge Scholars Publishing. стр. 35. ISBN 9781443817936. »With regard to political affiliation The Daily Telegraph is a right-wing paper, The Times centre-right, The Financial Times centre-right and liberal, and The Guardian centre-left.« 
  8. ^ David Wills, ур. (2014). Greece and Britain since 1945 Second Edition. Cambridge Scholars Publishing. стр. 198. ISBN 9781443857727. »... are observed in the coverage of the Greek crisis by the centre-right The Times and the centre-left The Guardian.« 
  9. ^ „London Times: "Caster Semenya and the middle sex" | OII Australia – Intersex Australia”. Oii.org.au. 20. 11. 2009. Приступљено 8. 4. 2014. 
  10. ^ „London Times posts digital subs rise”. AdNews. 4. 7. 2011. Приступљено 8. 4. 2014. 
  11. ^ „Times' editorial page calls for intervention to save Winehouse | Toronto Star”. Thestar.com. 26. 1. 2008. Приступљено 8. 4. 2014. 
  12. ^ „The UK's 'other paper of record'”. BBC News. 19. 1. 2004. 
  13. ^ а б „National newspaper ABCs”. Press Gazette. 14. 2. 2019. Приступљено 10. 3. 2019. 
  14. ^ а б Pfanner, Eric (2006-05-27). „Times of London to Print Daily U.S. Edition”. The New York Times. Приступљено 4. 11. 2008. 
  15. ^ „The Times Digital Archive”. Gale Cengage Learning. Приступљено 29. 11. 2021. 
  16. ^ Bingham, Adrian. "The Times Digital Archive, 1785–2006 (Gale Cengage)," English Historical Review (2013) 128#533 pp: 1037–1040. doi:10.1093/ehr/cet144
  17. ^ а б „The Times”. Encyclopædia Britannica Online. Приступљено 11. 9. 2016. 
  18. ^ Lewis, Leo (16. 7. 2011). „The Times Editors”. The Times. London. Архивирано из оригинала на датум 16. 7. 2011. Приступљено 2. 9. 2012. 
  19. ^ Simkin, John (септембар 1997). „John Walter”. Spartacus Educational. Приступљено 28. 12. 2019. 
  20. ^ а б в г д Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Walter, John”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press. 
  21. ^ „Times, The – Extracts from – Epsom & Ewell History Explorer”. eehe.org.uk. Приступљено 11. 10. 2021. 
  22. ^ Sloan, W. David; Parcell, Lisa Mullikin (2002). American Journalism: History, Principles, Practices: An Historical Reader for Students and Professionals . McFarland & Co. ISBN 0-7864-1371-9. »Koenig had plans to develop a double-feeding printing machine that would increase production, and the publisher of The Times in London ordered two of the double- feeder machines to be built.« 
  23. ^ Briggs, Asa; Burke, Peter (2009). A Social History of the Media: From Gutenberg to the Internet (на језику: енглески). Polity. стр. 106. ISBN 978-0-7456-4495-0. 
  24. ^ Bruckner, D. J. R. (20. 11. 1995). „How the Earlier Media Achieved Critical Mass”. The New York Times. »the circulation of The Times rose from 5,000 in 1815 to 50,000 in the 1850s.« 
  25. ^ Lomas, Claire. "The Steam Driven Rotary Press, The Times and the Empire Архивирано 17 март 2011 на сајту Wayback Machine"
  26. ^ Knightley, Phillip (5. 10. 2004). The First Casualty: The War Correspondent as Hero and Myth-Maker from the Crimea to Iraq (на језику: енглески). JHU Press. ISBN 978-0-8018-8030-8. 
  27. ^ „War Correspondents”. The Edinburgh Review. 183 (375): 129. јануар 1896. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=The_Times&oldid=25185584”