The Times of India (TOI) indijske su dnevne novine na engleskom jeziku i digitalni novinski medij u vlasništvu i pod upravom Tajms Grupe. Prema Revizorskom birou za tiraže, rangiran je na 9. mestu u svetu po tiražu i na 3. mestu u Indiji.[2][3][4][5][1][6] To su najstarije novine na engleskom jeziku u Indiji, i druge najstarije indijske novine koje su još uvek u opticaju od prvog izdanja objavljenog 1838. godine.[7] One nose nadimak „Stara dama Bori Bunder”,[8][9] i smatraju se autoritativnim indijskim novinama.[10][11]

The Times of India
The Times of India cover 03-22-10.jpg
Naslona strana Kolkatskog izdanja novina The Times of India dana 20. avgusta 2013.
TipDnevne novine
FormatCeli format
VlasnikTajms Grupa
IzdavačBenet, Koleman & Ko. Ltd.
Glavni urednikDžidip Bouz
Osnivanje3. novembar 1838. god.; pre 182 godine (1838-11-03)
JezikEngleski
SedišteMumbaj, Maharaštra, Indija
Tiraž2.880.144 dnevno[1]
ISSN0971-8257
OCLC broj23379369
Veb-sajttimesofindia.com

Početkom 20. veka Lord Kurzon, generalni guverner Indije, nazvao je The Times of India „vodećim novinama u Aziji”.[12][13] BBC je 1991. godine rangirao ove novine među šest najboljih svetskih novina.[14][15]

Ove novine su vlasništvu i pod upvavom preduzeća Benet, Koleman & Ko. Ltd. (B.C.C.L.), koje je u vlasništvu porodice Sahu Džin. U Izveštaju o poverenju brendova za 2012. godinu, novine The Times of India su zauzele 88. mesto među najpouzdanijim indijskim brendovima, dok su 2017. godine novine su zauzele 355. mesto.[16]

IstorijaУреди

 
Sedište novina Times of India oko 1898. godine

PočeciУреди

 
Dijamantski jubilej, novembar 1898.

Novine The Times of India su imale svoje prvo izdanje 3. novembra 1838. godine kao The Bombay Times and Journal of Commerce.[17][18] List je izlazio sredom i subotom pod upravom Raobahadura Narajana Dinanata Velkara, maharaštrijskog socijalnog reformatora, i sadržao je vesti iz Britanije i sveta, kao i sa Indijskog potkontinenta. J.E. Brenan je bio prvi urednik.[19][20] Godine 1850, počelo se objavljivanjem dnevnih izdanja.

Godine 1860, urednik Robert Najt (1825–1892) kupio je interese indijskih akcionara, spojio se sa rivalskim Bombajskim Standardom i pokrenuo prvu indijsku novinsku agenciju. Ona je prenosila Tajmsova novinska izdanja širom zemlje i postala indijski agent za Reutersovu novinsku službu. Godine 1861, on je promenio ime iz Bombajski Tajms i Standard u The Times of India. Najt se borio za štampu bez naloženog uzdržavanja ili zastrašivanja, često se opirući pokušajima vlada, poslovnih interesa i kulturnih javnih ličnosti, i izveo je list do nacionalne prominencije.[21][22] U 19. veku je ova novinska kompanija zapošljavala više od 800 ljudi i imala je značajan tiraž u Indiji i Evropi.

Vlasništvo DalmijeУреди

Ser Stenli Rid je uređivao The Times of India od 1907. do 1924. godine i dobivao je korespondenciju od glavnih ličnosti Indije poput Mahatme Gandija. Sve u svemu, pedeset godina je živeo u Indiji. U Ujedinjenom Kraljevstvu bio je poštovan kao stručnjak za indijske aktuelne događaje. On je nazvao Džajpur „ružičasti grad Indije”.

Benet Koleman & Ko. Ltd prodat je šećernom magnatu Ramkrišna Dalmiji iz tada poznate industrijske porodice Dalmije za ₹20 miliona (US$280,000) 1946. godine, kada je Indija postajala nezavisna, i britanski vlasnici odlazili.[23] Istražna komisija Vivijan Bouza je 1955. godine otkrila da je Ramkrišna Dalmija 1947. godine priredio akviziciju medijskog giganta Benet Koleman & Ko. transferom novca iz banke i osiguravajuće kompanije kojoj je bio predsednik. U sudskom slučaju koji je usledio, Ramkrišna Dalmija je osuđen je na dve godine zatvora u Tiharu nakon što je okrivljen za proneveru i prevaru.[5]

Ali veći deo zatvorske kazne uspeo je da provede u bolnici. Po oslobađanju, njegov zet Sahu Šanti Prasad Džin, kome je poverio vođenje kompanije Benet, Koleman & Ko. Ltd., odbio je njegove napore da ponovo rukovodi kompanijom.[5]

Džin familija (Šanti Prasad Džin)Уреди

Početkom 1960-ih Šanti Prasad Džin je uhapšen pod optužbom prodaje novinskog papira na crnom tržištu.[24] Na osnovu ranijeg izveštaja komisije Vivijana Bouza koji je razotkrio nezakonite radnje grupe Dalmija - Džin, koja je uključivala konkretne optužbe protiv Šanti Prasad Džina, vlada Indije je podnela peticiju za obuzdavanje i uklanjanje uprave Benet, Koleman end Kompani. Na osnovu iznesenih dokaza, Sud je naložio vladi da preuzme kontrolu nad novinama, što je rezultiralo smenom polovine direktora i imenovanjem sudije Bombajskog višeg suda za predsednika.[25]

Pod vlašću IndijeУреди

 
The Times of India na poštanskoj marki iz 1988.
 
The Times of India na poštanskoj marki iz 2013.

Nakon izveštaja komisije Vivijana Bouza koji ukazuje na ozbiljne prekršaje grupe Dalmija–Džin, 28. avgusta 1969. godine, Viši sud u Bombaju, pod sudijom JL Nain, doneo je privremenu naredbu o raspuštanju postojećeg odbora preduzeća Benet, Koleman & Ko i formiranju novog odbora pod upravom vlade. Sud je presudio da: „pod ovim okolnostima, bilo bi najbolje doneti takve naredbe na osnovu optužbi podnosioca peticije da se poslovi kompanije vode na način koji šteti javnom interesu ...“[26] Nakon te presude, Šanti Prasad Džin je prestao da obavlja dužnost direktora i kompanijom je upravljala nova grupa direktora, koje je imenovala vlada Indije, sa izuzetkom jednog stenografa iz Džainsa. Zanimljivo je da je sud imenovao D K Kantija za predsednika odbora. Kanti nije imao prethodno poslovno iskustvo, a takođe je bio opozicioni član Lok sabhe.

Povratak u Đin familijuУреди

Godine 1976, tokom vanredne situacije u Indiji, vlada je vratila vlasništvo nad novinama na Ašok Kumar Džinu, koji je bio sin Sahu Šanti Prasad Džina i unuk Ramkrišne Dalmija. On je otac sadašnjih vlasnika Samira Džin i Vinit Džin.[27] Ova porodica je prečesto bila zatečena u raznim prevarama u vidu pranja novca i Ašok Kumar Džin je morao da pobegne iz zemlje kada je Izvršna uprava odlučno sprovela sudski proces protiv njega 1998. godine zbog navodnih ilegalnih tranfera sredstava (u iznosu od 1,25 miliona američkih dolara) u inostrani bankarski nalog u Švajcarskoj.[28][29][30][31]

ReferenceУреди

  1. 1,0 1,1 „Highest Circulated Daily Newspapers (language wise)” (PDF). Audit Bureau of Circulations. Приступљено 5. 1. 2020. 
  2. ^ C. S. Natarajan (13. 2. 2018). National Words: A Solution to the National Language Problem of India. Notion Press. стр. 189—. ISBN 978-1-948147-14-9. 
  3. ^ Arnold P. Kaminsky; Roger D. Long, Ph.D. (23. 9. 2011). India Today: An Encyclopedia of Life in the Republic [2 volumes]: An Encyclopedia of Life in the Republic. ABC-CLIO. стр. 706—. ISBN 978-0-313-37463-0. Приступљено 20. 4. 2018. 
  4. ^ „It's the best of Times”. Rick Westhead. The Star. 5. 2. 2010. Приступљено 20. 4. 2018. 
  5. 5,0 5,1 5,2 „Citizens Jain Why India's newspaper industry is thriving.”. Ken Auletta. New Yorker. 8. 10. 2012. Приступљено 20. 4. 2018. 
  6. ^ „National Newspapers Total Circulation”. International Federation of Audit Bureaux of Circulations (IFABC). 2011. Приступљено 10. 11. 2014. 
  7. ^ S. B. Bhattacherje (1. 5. 2009). Encyclopaedia of Indian Events & Dates. Sterling Publishers Pvt. Ltd. стр. A126. ISBN 978-81-207-4074-7. Приступљено 23. 6. 2016. 
  8. ^ Ammu Joseph (1. 1. 2005). Making News: Women in Journalism. Penguin Books India. стр. 227. ISBN 978-0-14-400057-9. Приступљено 9. 3. 2020. 
  9. ^ „The old lady of Bori Bunder celebrates 175 yrs with panache”. Exchangefor4Media. 24. 4. 2013. Приступљено 9. 3. 2020. 
  10. ^ Corey Frost; Karen Weingarten; Doug Babington; Don LePan; Maureen Okun (30. 5. 2017). The Broadview Guide to Writing: A Handbook for Students (6th изд.). Broadview Press. стр. 27—. ISBN 978-1-55481-313-1. Приступљено 9. 3. 2020. 
  11. ^ Greg Barton; Paul Weller; Ihsan Yilmaz (18. 12. 2014). The Muslim World and Politics in Transition: Creative Contributions of the Gülen Movement. A&C Black. стр. 28—. ISBN 978-1-4411-5873-4. Приступљено 9. 3. 2020. 
  12. ^ Sangita P. Menon Malhan (25. 7. 2013). The TOI Story. HarperCollins Publishers India. стр. 1945—. ISBN 978-93-5029-664-6. Приступљено 22. 7. 2017. 
  13. ^ Jaideep Bose (23. 4. 2013). „A daily in the life of India”. Times of India. Приступљено 23. 7. 2017. 
  14. ^ C. V. Baxi; Ajit Prasad (2005). Corporate Social Responsibility: Concepts and Cases : the Indian Experience. Excel Books India. стр. 167—. ISBN 978-81-7446-449-1. Приступљено 26. 6. 2016. 
  15. ^ Vir Bala Aggarwal; V. S. Gupta (1. 1. 2001). Handbook of Journalism and Mass Communication. Concept Publishing Company. стр. 128—. ISBN 978-81-7022-880-6. Приступљено 26. 6. 2016. 
  16. ^ „The Brand Trust Report, India Study 2017”. Trust Research Advisory. Приступљено 8. 1. 2018. 
  17. ^ „The Times of India”. Encyclopædia Britannica. 15. 4. 2013. Приступљено 10. 11. 2014. 
  18. ^ The Times of India turns the Times of Colour”. Televisionpoint.com. 30. 4. 2006. Архивирано из оригинала на датум 12. 10. 2007. Приступљено 16. 10. 2007. 
  19. ^ Asima Ranjan Parhi (2008). Indian English Through Newspapers. Concept Publishing Company. стр. 32—. ISBN 978-81-8069-507-0. 
  20. ^ Rangaswami Parthasarathy (1989). Journalism in India: from the earliest times to the present day. Sterling Publishers. стр. 273. Приступљено 26. 6. 2016. 
  21. ^ Hirschmann, Edwin (2008). Robert Knight: Reforming Editor in Victorian India. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-569622-6. 
  22. ^ Kartar Lalvani (10. 3. 2016). The Making of India: The Untold Story of British Enterprise. Bloomsbury Publishing. стр. 383—. ISBN 978-1-4729-2484-1. Приступљено 26. 6. 2016. 
  23. ^ Asha Kasbekar (јануар 2006). Pop Culture India!: Media, Arts, and Lifestyle. ABC-CLIO. стр. 112—. ISBN 978-1-85109-636-7. Приступљено 27. 6. 2016. 
  24. ^ „Indian Millionaires arrested”. Reuters (The Herald (Glasgow)), 5 May 1964. Приступљено 6. 5. 2015. 
  25. ^ Khandekar, Vanita Kohli (9. 11. 2013). The Indian Media Business. Mumbai: SAGE Publications. ISBN 978-8132113560. 
  26. ^ P. Menon Malhan, Sangita (2. 8. 2013). THE TOI STORY: How A Newspaper Changed The Rules Of The Games. Noida: HarperCollins Publishers India. стр. 212. ISBN 9789350296646. Приступљено 3. 5. 2015. 
  27. ^ Subramanian, Samanth (1. 12. 2012). „Supreme Being: How Samir Jain created the modern Indian newspaper industry”. The Caravan. Приступљено 10. 11. 2014. 
  28. ^ „Trying times: Editorial changes in The Times of India raise disturbing questions”. India Today. 7. 7. 1997. Приступљено 10. 11. 2014. 
  29. ^ „Ashok Jain arrested”. The Indian Express. 4. 7. 1998. Приступљено 18. 5. 2013. 
  30. ^ Mahalingam, Sudha (18—31. 7. 1998). „Ashok Jain is arrested by the Enforcement Directorate”. Frontline. ISSN 0970-1710. Приступљено 10. 11. 2014. 
  31. ^ „A newspaper scandal: Editorial changes in The Times of India raise disturbing questions”. Frontline. 6—19. 6. 1998. Приступљено 10. 11. 2014. 

LiteraturaУреди

  • Auletta, Ken: "Citizens Jain – Why India's Newspaper Industry is Thriving". The New Yorker, 8 October 2012, Pages 52 to 61.
  • Hirschmann, Edwin. "An Editor Speaks for the Natives: Robert Knight in 19th Century India," Journalism Quarterly (1986) 63#2 pp. 260–267
  • Merrill, John C. and Harold A. Fisher. The world's great dailies: profiles of fifty newspapers (1980) pp. 330–33
  • Menon Malhan, Sangita P. The TOI Story: How a Newspaper Changed the Rules of the Game (2013) HarperCollins India

Spoljašnje vezeУреди