Џајпур
Џајпур (хин. जयपुर)[5][6][7] је главни град индијске државе Раџастан. Према подацима из 2011, град има популацију од 3,1 милиона, што га чини десетим градом по величини у земљи. Џајпур је такође познат као Рози град, због доминантне боје његових зграда.[8] Џајпур је удаљен 268 km (167 miles) од индијске престонице Њу Делхија.
| Џајпур хин. जयपुर | |
|---|---|
 Џал Махар, Џајпур | |
 Застава | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Индија |
| Савезна држава | Раџастан |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 3.073.350 [1][2] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 26° 55′ 20″ С; 75° 48′ 19″ И / 26.9223333333° С; 75.8053333333° ИКоординате: 26° 55′ 20″ С; 75° 48′ 19″ И / 26.9223333333° С; 75.8053333333° И |
| Апс. висина | 431 m |
| Површина | 645,425037[3] km2 |
  Џајпур Џајпур на мапи Индије | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Вишну Лата[4] |
| Поштански број | 302001 |
| Позивни број | 141 |
| Регистарска ознака | RJ-14 |
ГеографијаУреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
КлимаУреди
Џајпур има топлу полусушну климу (Bsh) према Кепеновој класификацији клима. Годишње добија преко 63 cm кишних падавина. Међутим, већина кише пада у монсунским месецима између јуна и септембра. Температуре остају релативно високе током лета од априла до почетка јула са просечном дневном температуром од око 27,6 °C (81,7 °F). Током монсуна, честе су обилне кише и олује, мада поплаве нису честе. Зимски месеци од новембра до фебруара су благи и пријатни, са просечном температуром од 18 °C (64 °F) и са високом влажношћу, али са повременим хладним таласима. Џајпур, као и многи други велики градови у свету, представља значајну урбану топлотну острвску зону са околним руралним температурама које повремено падају испод нуле током зима.[9]
| Клима Џајпура (Аеродром Џајпур) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 31,7 (89,1) |
36,7 (98,1) |
42,8 (109) |
44,9 (112,8) |
48,5 (119,3) |
47,2 (117) |
46,7 (116,1) |
41,7 (107,1) |
41,7 (107,1) |
40,0 (104) |
36,1 (97) |
31,3 (88,3) |
48,5 (119,3) |
| Максимум, °C (°F) | 22,4 (72,3) |
25,0 (77) |
31,0 (87,8) |
37,1 (98,8) |
40,3 (104,5) |
39,3 (102,7) |
34,1 (93,4) |
32,4 (90,3) |
33,8 (92,8) |
33,6 (92,5) |
29,2 (84,6) |
24,4 (75,9) |
31,9 (89,4) |
| Минимум, °C (°F) | 8,4 (47,1) |
10,8 (51,4) |
16,0 (60,8) |
21,8 (71,2) |
25,9 (78,6) |
27,4 (81,3) |
25,8 (78,4) |
24,7 (76,5) |
23,2 (73,8) |
19,4 (66,9) |
13,8 (56,8) |
9,2 (48,6) |
18,8 (65,8) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −2,2 (28) |
−2,2 (28) |
3,3 (37,9) |
9,4 (48,9) |
15,6 (60,1) |
19,1 (66,4) |
20,6 (69,1) |
18,9 (66) |
15,0 (59) |
11,1 (52) |
3,3 (37,9) |
0,0 (32) |
−2,2 (28) |
| Количина падавина, mm (in) | 7,0 (0,276) |
10,6 (0,417) |
3,1 (0,122) |
4,9 (0,193) |
17,9 (0,705) |
63,4 (2,496) |
223,3 (8,791) |
205,9 (8,106) |
66,3 (2,61) |
25,0 (0,984) |
3,9 (0,154) |
4,2 (0,165) |
635,4 (25,016) |
| Дани са кишом | 0,6 | 1,0 | 0,4 | 0,7 | 1,4 | 3,9 | 11,2 | 10,0 | 3,8 | 1,3 | 0,4 | 0,4 | 35,2 |
| Извор: India Meteorological Department (record high and low up to 2010)[10][11] | |||||||||||||
ИсторијаУреди
Град је основао 1728. махараџа Џај Синг II, владар Амбера. Налазио се у Џајпур држави, која је основана много раније око 1128. Главни град државе је био Дауса, па Рамгарт, Амбер, да би на крају био Џајпур. Међу урбанистима се сматра једним од најбоље планираних градова. Док је већина градова тога доба грађена хаотично, махараџа се придржавао принципа хинду теорије архитектуре. Град је грађен са широким улицама. Био је подељен у шест четврти. Четврти су даље биле раздељене правилном мрежом улица. Комплекс палата заузимао је читаву једну четврт, где се налази Хава Махал или палата ветрова, вртови, мало језеро. Током британске власти, Џајпур је био главни град Џајпур државе, која је постојала од 12. века до индијске независности 1947. Град се развијао у 19. веку тако да је 1900. имао око 160.000 становника. Главне индустрије су биле обрада метала и мермера које су настале захваљујући уметничкој школи. Џајпур је постао главни град индијске државе Раџастан.
СтановништвоУреди
| 1991. | 2001. | 2011. |
|---|---|---|
| 1.518.235[12] | 2.322.575[12] | 3.073.350[1] |
Према пописним подацима из 2011. године, број становника града Џајпура је 3.073.350.[13] Свеукупна стопа писмености града је 84,34%. 90,61% мушкараца и 77,41% жена су писмени.[13] Однос полова је 898 жена на 1.000 мушкараца. Однос броја девојчица према броју дечака у узрасту до 6 година износи 854:1000.[13] Према попису из 2011, Хиндуси чине већинску религиозну групу са 77,9% градске популације,[14] чему следе Муслимани (18,6%), Ђаини (2,4%) и други (1,2%).[15]
| Раст популације града Џајпур | |||
|---|---|---|---|
| Census | Populacija | %± | |
| 1881 | 142.600 | — | |
| 1891 | 158.900 | 11.4% | |
| 1901 | 160.000 | 0.7% | |
| 1911 | 137.100 | -14.3% | |
| 1921 | 120.200 | -12.3% | |
| 1931 | 144.200 | 20.0% | |
| 1941 | 175.800 | 21.9% | |
| 1951 | 291.000 | 65.5% | |
| 1961 | 403.400 | 38.6% | |
| 1971 | 636.800 | 57.9% | |
| 1981 | 1.004.700 | 57.8% | |
| 1991 | 1.518.200 | 51.1% | |
| 2001 | 2.322.575 | 53.0% | |
| 2011 | 3.073.350 | 32.3% | |
| Извор:Попис Индије[13][16][17] | |||
ПривредаУреди
Џајпур је центар и модерне и традиционалне индустрије. У граду је развијена прерада пластичних маса и текстилна индустрија. Традиционална индустрија прављења украса значајна је за извоз. Извозе се накити, обрађено драго камење, мермерни кипови, занатски производи, вунени и свилени ћилими, ручни текстилни производи.
Туристичке знаменитостиУреди
- Хава Махал или палата ветрова представља једну од најпознатијих туристичких атракција Џајпура
- Нахаргар тврђава налази се на брдима на северозападном делу старог града
- Амбер палата или Амбер тврђава, оригинално је саграђена као палата. Једно је од најпознатијих туристичких одредишта. Чувена је по мешавини хинду и исламске архитектуре
- Џајгар тврђава се налази на брду изнад Амбер палате. Има огромну колекцију средњовековних топова, од којих се један сматра највећим топом на свету на точковима
- Џал Махал се налази усред језера, које зна и пресушити
- Џантар Мантар -опсерваторија од Џај Синга
СаобраћајУреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Партнерски градовиУреди
РеференцеУреди
- ^ а б Census of India 2011: Provisional Population
- ^ „District Census Handbook - Jaipur” (PDF). Census of India. стр. 30. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 14. 11. 2015. Приступљено 10. 2. 2016.
- ^ „City Profile”. Jaipur Municipal Corporation. Архивирано из оригинала на датум 25. 04. 2018. Приступљено 24. 4. 2018.
- ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 23. 01. 2019. Приступљено 23. 1. 2019.
- ^ „Jaipur City (or Jainagar)”. The Imperial Gazetteer of India. 1909. стр. 399—402. Архивирано из оригинала на датум 26. 05. 2010. Приступљено 23. 4. 2010.
- ^ „Define Jaipur”. Dictionary.com. Архивирано из оригинала на датум 14. 7. 2014. Приступљено 26. 6. 2014.
- ^ „Definition of Jaipur”. The Free Dictionary. Архивирано из оригинала на датум 7. 7. 2014. Приступљено 26. 6. 2014.
- ^ „Why Jaipur is called pink city”. mapsofindia.com. Архивирано из оригинала на датум 19. 10. 2013. Приступљено 5. 11. 2015.
- ^ „World Weather Information Service”. Архивирано из оригинала на датум 28. 11. 2009. Приступљено 11. 12. 2009.
- ^ „Jaipur Climatological Table Period: 1971–2000”. India Meteorological Department. Архивирано из оригинала на датум 2. 4. 2015. Приступљено 25. 3. 2015.
- ^ „Ever recorded Maximum and minimum temperatures up to 2010” (PDF). India Meteorological Department. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 21. 5. 2013. Приступљено 25. 3. 2014.
- ^ а б World Gazetteer: Die wichtigsten Orte mit Statistiken zu ihrer Bevölkerung
- ^ а б в г „Provisional Population Totals, Census of India 2011; Cities having population 1 lakh and above” (PDF). Office of the Registrar General & Census Commissioner, India. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 7. 5. 2012. Приступљено 26. 3. 2012.
- ^ „52nd REPORT OF THE COMMISSIONER FOR LINGUISTIC MINORITIES IN INDIA” (PDF). nclm.nic.in. Ministry of Minority Affairs. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 25. 5. 2017. Приступљено 2. 5. 2019.
- ^ „Population By Religious Community - Rajasthan” (XLS). Office of The Registrar General and Census Commissioner, Ministry of Home Affairs, Government of India. 2011. Архивирано из оригинала на датум 13. 9. 2015. Приступљено 13. 9. 2015.
- ^ „Census of India”. mospi.gov.in. Архивирано из оригинала на датум 13. 8. 2008. Приступљено 23. 6. 2008.
- ^ „Historical Census of India”. Архивирано из оригинала на датум 17. 02. 2013. Приступљено 5. 11. 2015.
ЛитератураУреди
- Bhatt, Kavi Shiromani; Shastry, Mathuranath (1948). Jaipur Vaibhawam (History of Jaipur written in Sanskrit). Re-published in 2002 by Kalanath Shastry, Manjunath Smriti Sansthan, Jaipur.
- Khangarot, R.S., Nathawat, P.S. (1990) Jaigarh- The Invincible Fort of Amer. RBSA Publishers, Jaipur.
- Sachdev, Vibhuti; Tillotson, Giles Henry Rupert Building Jaipur: The Making of an Indian City. Reaktion Books. . London. 2002. ISBN 978-1-86189-137-2..
- Sarkar, Jadunath A History of Jaipur. Orient Longman Limited, New Delhi. 1984. ISBN 978-81-250-0333-5..
- Volwahsen, Andreas (2001). Cosmic Architecture in India: The Astronomical Monuments of Maharaja Jai Singh II, Prestel Mapin, Munich.
Спољашње везеУреди
- Jaipur- The Pink City of India (језик: енглески)
- Jaipur CityPedia- Comprehensive Jaipur guide (језик: енглески)
- Flickr photos tagged with Jaipur(језик: енглески)
- Jaipur/Amber Fort Photos(језик: енглески)
- Photographic Gallery by Steven Caudill(језик: енглески)
- Current time and weather in Jaipur(језик: енглески)