Тањир

Тањир је реч која означава кухињску посуду, специфичног конусног облика, за послуживање хране. Поред речи тањир користе се изрази: тањур, пладањ или плитица. Сама реч Тањир потиче од арапске речи tannur.

Тањир (дубоки) из Таковског дворца, порцелан, позлата, пречник 24,4 cm, крај 19. века

Тањири од кинеског плаво-белог порцелана (Chinese blue-and-white porcelain plate, on display in the Topkapi Palace in Istanbul, Turkey)

Тањири су се раније производили искључиво од керамике и метала. Касније су прављени и од порцелана да би се данас за њихову израду користило и стакло и разне врсте пластичних маса. Веома су цењени тањири од кинеског порцелана са украсним шарама које могу бити и позлаћене.

Тањири могу бити: плитки и дубоки. Плитки тањири се користе за чврсту храну (месо, пециво...). Плитки тањири мањих димензија називају се још и тацне и служе углавном за колаче или десерт. Дубоки тањири се користе углавном за течну храну (супе, чорбе, течна јела...).

Дизајн

Материјали

Тањири се обично праве од керамичких материјала као што су коштани порцулан, порцелан, глинено посуђе и камено посуђе, као и од других традиционалних материјала као што су стакло, дрво или метал; повремено је коришћен камен. Упркос низу пластичних и других савремених материјала, керамика и други традиционални материјали остају најчешћи, осим за специјализовану употребу као што су тањири за малу децу. Порцелан и коштани порцулан некада су били луксузни материјали, али данас њих може да приушти већина светске популације. Јефтине металне плоче, које су најтрајније, остају уобичајене у земљама у развоју. Плоче за једнократну употребу, које се често праве од пластике или папирне масе или композита (папир обложен пластиком), измишљене су 1904. године и дизајниране су да се користе само једном. Такође се може користити меламинска смола или каљено стакло као што је Корел.

Величина и тип

Како се повећавала доступност хране, повећавале су се и величине тањира. Повећање пречника типичног тањира за вечеру се процењује на 65% од 1000. године.

Тањири разних величина

Модерни тањири за послуживање хране долазе у различитим величинама и типовима, као што су:

• Тањир за вечеру (такође пун тањир, тањир за месо, тањир за јело): велики тањир пречника 9–13 инча, само су већи тањири за бифе/сервирање. Ово је главни (понекад једини) појединачни тањир, током његовог нестанка у Европи, до чега је дошло падом Римског царства, након чега су коришћене плоче за сечење обично направљене од дрвета. Регуларни тањири су се вратиле у моду на француском двору под Франсоом I од Француске око 1536;
• Тањир за салату може бити округао, пречника 7 - 8,5 in у пречнику, или је предвиђен да буде постављен десно од пуног тањира, овај потоњи обично има облик полумесеца (отуда и други назив, тањир полумесеца);
• Тацна за чај је мали тањир са удубљењем за шољу и пречником од 6 in (15 cm). Демитас тањир или тањир за кафу је пречника 4,5 in (11 cm)
• Тањир за супу има пречник од 9 in (23 cm), много је дубљи и има широк обод („усну“). Ако усна недостаје, као што се често виђа у савременом посуђу, то је „здела за супу“. Може се користити и за десерте.
• Тањир за ручак, типично пречника 9–9,5 инча, испао је из популарности крајем 19. века, заједно са ручковима за даме;
• Сервисни тањири (такође тањир за бифе, покровни тањир, називи су за различите употребе овех тањира у прошлости и садашњости)). Ови тањири се обично стављају испод посебног тањира која се користи за држање хране, те су највећи и стога најскупљи тањири у сету, пречника 11–14 инча са отвором од 8–9 инча. Старински тањири су били мањи, са величином од 9 in (23 cm) и удубином од 6–6,5 инча,. Због различите употребе модерни бонтон дозвољава употребу тањира за послуживање за главно јело у неформалном трпезаријиском распореду (стога и веће удубљење), док је у старим временима (и модерној свечаној трпези) сервисни тањир служио само као основа за предјело и супу.

Галерија

• 
  Колекционарска плоча из Француске из доба Првог светског рата, са портретима Поенкареа, Џорџа V, Николе II и Алберта I.
• 
  Тањир који је сувенир Марежадске фијеста, који је направило предузеће Жермер фини порцелани из Итажаја, Бразил.
• 
  Божићни тањир из 1937. произвођача Königliche Porzellan Manufaktur, Берлин
• 
  Гало-римски сребрни тањири у Гало-римском музеју Лион-Фурвјер (Лион, Француска)
• 
  Тањир за супу, порцелан из Мајсена из 19. века
• 
  Сподски тањир, Стоке-он-Трент, Енглеска око 1792-94
• 
  Стаклени емајл на металу
• 
  Челични тањир
• 
  Геометријски тањир Сеусо блага
• 
  Румунски украсни тањир са традиционалним моделом
• 
  Персијски тањир или јело са приказом краља у лову
• 
  Типични папирни тањир

Види још

• Шерпа
• Лонац
• Тигањ
• Тепсија
• Чаша
• Чинија

Литература

• Venable, Charles L.; et al. (2000). China and Glass in America, 1880-1980: From Table Top to TV Tray. New York: Harry N. Abrams. ISBN 0-8109-6692-1. 
• Wansink, B; Wansink, C S (23. 3. 2010). „The largest Last Supper: depictions of food portions and plate size increased over the millennium”. International Journal of Obesity. 34 (5): 943—944. ISSN 0307-0565. PMID 20308996. S2CID 25106530. doi:10.1038/ijo.2010.37. eISSN 1476-5497. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Condrasky, Marge; Ledikwe, Jenny H.; Flood, Julie E.; Rolls, Barbara J. (август 2007). „Chefs' Opinions of Restaurant Portion Sizes”. Obesity. 15 (8): 2086—2094. ISSN 1930-7381. PMID 17712127. S2CID 37977315. doi:10.1038/oby.2007.248 . eISSN 1930-739X. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Dias, Peter (1996). The Steward. Orient Blackswan. стр. 63—. ISBN 9788125003250. 
• Von Drachenfels, Suzanne (8. 11. 2000). „Plates: Piece by piece”. The Art of the Table: A Complete Guide to Table Setting, Table Manners, and Tableware. Simon and Schuster. стр. 81—95. ISBN 978-0-684-84732-0. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• The Bradford Book of Collector's Plates 1987, Brian J. Taylor, Chicago, IL
• Morse, Flo (1987). The Shakers and the World's People. UPNE. стр. 51. ISBN 0874514266. Приступљено 15. 8. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Albala, Ken (2011). Food Cultures of the World Encyclopedia: (Four Volumes). Greenwood. ISBN 9780313376276. Приступљено 19. 4. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Beard, James (1975). The Cooks' Catalogue. et al. Harper & Row. ISBN 978-0-06-011563-0. 
• Hoare, W.E. (1959). Hot Tinning (2nd изд.). Greenford, England: Tin Research Institute. 
• Tannahill, Reay (1988). Food in History. Penguin. ISBN 978-0-14-010206-2. 
• Williams, Chuck (1986). The Williams-Sonoma Cookbook and Guide to Kitchenware. Random House. ISBN 978-0-394-54411-3. 
• Bridge, Fred; Tibbetts, Jean F. (1991). The Well-Tooled Kitchen. William Morrow and Company. ISBN 978-0-688-08135-5. 
• „Kogei Japan”. 
• „The story of Japanese tea ceremony and Chasen (Tea whisk) has started in Nara I Voicecream Nara”. 17. 10. 2016. Архивирано из оригинала 10. 04. 2021. г. Приступљено 11. 05. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „The Way of Whisks | July 2016 | Highlighting Japan”. 
• Kennedy, Pagan (11. 10. 2012). „Who Made That Whisk?”. The New York Times. Приступљено 20. 9. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „A Julia Child lesson: The whisk”. Associated Press. Приступљено 15. 8. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Whisk”. The Reluctant Gourmet. Приступљено 15. 8. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Stokes, Richard (19. 4. 2011). „The Westmark potato peeler”. Dzho.co.uk. Архивирано из оригинала 29. 09. 2020. г. Приступљено 5. 10. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Beeton, Isabella Mary (1861). The Book of Household Management. Wordsworth Reference Series (republished by Wordsworth Editions, 2006 изд.). London: Samuel Orchart Beeton. ISBN 978-1-84022-268-5. 
• Breazeale, James Frank (1918). Economy in the Kitchen. Cooking in America (republished by Applewood Books, 2007 изд.). New York: Frye Publishing Co. ISBN 978-1-4290-1024-5. 
• Carlin, Martha; Rosenthal, Joel Thomas (1998). Food and eating in medieval Europe. Continuum International Publishing Group. ISBN 978-1-85285-148-4. 
• Kreidberg, Marjorie (1975). Food on the frontier: Minnesota cooking from 1850 to 1900, with selected recipes. Minnesota Historical Society Press. ISBN 978-0-87351-097-4. 
• Parloa, Maria (1908). Miss Parloa's New Cook Book and Marketing Guide. Cooking in America (republished by Applewood Books, 2008 изд.). Boston: Dana Estes & Co. ISBN 978-1-4290-1274-4. 
• Thompson, Benjamin (1969). „On the construction of Kitchen Fireplaces and Kitchen Utensils”. Ур.: Brown, Sanborn Conner. Collected Works of Count Rumford: Devices and techniques. 3. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-13953-4. 
• Quinzio, Jeri (2009). „Women's Work”. Of sugar and snow: a history of ice cream making. California studies in food and culture. 25. University of California Press. ISBN 978-0-520-24861-8. 
• Schwartz, Joshua J. (2006). „The Material Realities of Jewish Life in the Land of Israel c. 235–638”. Ур.: Davies, William David; Katz, Steven T.; Finkelstein, Louis. The Cambridge History of Judaism: The late Roman-Rabbinic period. 4. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-77248-8. 
• van Rensselaer, Martha; Rose, Flora; Canon, Helen (1919). „Kitchen Utensils”. A Manual of Home-Making. Cooking in America (republished by Applewood Books, 2008 изд.). New York: The Macmillan Co. ISBN 978-1-4290-1241-6. 
• Vargel, Christian (2004). Corrosion of aluminium. Elsevier. ISBN 978-0-08-044495-6. 
• Volo, James M.; Volo, Dorothy Denneen (2007). Family life in nineteenth-century America. Family life through history. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-33792-5. 
• Williams, Susan (2006). Food in the United States, 1820s–1890. Food in American history. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-33245-6. 
• Brooks, Phillips V. (2004). Kitchen Utensils: names, origins, and definitions through the ages. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-4039-6619-3. 
• Matranga, Victoria K. (1996). America at Home: A Celebration of Twentieth-century Housewares. International Housewares Association. ISBN 978-0-9655487-0-0. 
• Schuler, Stanley; Schuler, Elizabeth Meriwether (1975). „kitchen utensils”. The householders' encyclopedia. Galahad Books. ISBN 978-0-88365-301-2. 
• Byrne, David; Wheeler, Mike (1995). Kitchen Utensils. Science in the kitchen. Longman. ISBN 978-0-582-12457-8. 
• Studley, Vance (1981). The Woodworker's Book of Wooden Kitchen Utensils. Van Nostrand Reinhold Co. ISBN 978-0-442-24726-3. 
• Shrock, Joel (2004). The Gilded Age. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-32204-4. 
• Klippensteen, Kate (2006). Cool Tools: Cooking Utensils from the Japanese Kitchen. Kodansha International. ISBN 978-4-7700-3016-0. 
• McGee, Harold (2004). „Cooking Methods and Utensil Materials”. On Food and Cooking: The Science and lore of the Kitchen. Simon and Schuster. стр. 787–791. ISBN 978-0-684-80001-1. 
• Hancock, Ralph (2006). „metal utensils”. Ур.: Davidson, Alan; Jaine, Tom. The Oxford companion to food. Oxford Companions Series (2nd изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-280681-9. 
• Lifshey, Earl (1973). The Housewares Story: a history of the American housewares industry. Chicago: National Housewares Manufacturers Association. стр. 125–195. 
• Parkes, Frances Byerley (1828). Domestic Duties; or, Instructions to Young Married Ladies on the Management of their Household, and the Regulations of their conduct in the various Relations and Duties of Married Life. New York: JJ Harper. 
• Putnam, Elizabeth H. (1858). Mrs Putnam's Receipt Book and Young Housekeeper's Assistant. New York: Sheldon & Co. 
• Rorer, Sarah Tyson (1886). Philadelphia Cook Book: A Manual of Home Economies. Philadelphia: Arnold and Company. 
• Wilcox, Estelle Woods (1877). Buckeye Cookery & Practical Housekeeping: Tried and Approved, Compiled from Original Recipes (reprinted by Applewood Books, 2002 изд.). Minneapolis: Buckeye Publishing Company. стр. 364—365. ISBN 978-1-55709-515-2. 
• Ettlinger, Steve (2001). The Kitchenware Book. Barnes & Noble Books. ISBN 978-0-7607-2332-6. 
• Campbell, Susan (1980). The Cook's Companion. London: Macmillan. ISBN 0-333-28790-8. 
• Houlihan, Jane (мај 2003). „Canaries in the Kitchen: Teflon Toxicosis”. Environmental Working Group. Архивирано из оригинала 28. 7. 2012. г. Приступљено 21. 4. 2010. CS1 одржавање: Формат датума (веза)