Тањир је реч која означава кухињску посуду, специфичног конусног облика, за послуживање хране.[1] Поред речи тањир користе се изрази: тањур, пладањ или плитица. Сама реч Тањир потиче од арапске речи tannur.[2]

Тањир (дубоки) из Таковског дворца, порцелан, позлата, пречник 24,4 cm, крај 19. века
Тањири од кинеског плаво-белог порцелана (Chinese blue-and-white porcelain plate, on display in the Topkapi Palace in Istanbul, Turkey)

Тањири су се раније производили искључиво од керамике и метала. Касније су прављени и од порцелана да би се данас за њихову израду користило и стакло и разне врсте пластичних маса. Веома су цењени тањири од кинеског порцелана са украсним шарама које могу бити и позлаћене.

Тањири могу бити: плитки и дубоки. Плитки тањири се користе за чврсту храну (месо, пециво...). Плитки тањири мањих димензија називају се још и тацне и служе углавном за колаче или десерт. Дубоки тањири се користе углавном за течну храну (супе, чорбе, течна јела...).

Дизајн

уреди

Материјали

уреди

Тањири се обично праве од керамичких материјала као што су коштани порцулан, порцелан, глинено посуђе и камено посуђе, као и од других традиционалних материјала као што су стакло, дрво или метал; повремено је коришћен камен. Упркос низу пластичних и других савремених материјала, керамика и други традиционални материјали остају најчешћи, осим за специјализовану употребу као што су тањири за малу децу. Порцелан и коштани порцулан некада су били луксузни материјали, али данас њих може да приушти већина светске популације. Јефтине металне плоче, које су најтрајније, остају уобичајене у земљама у развоју. Плоче за једнократну употребу, које се често праве од пластике или папирне масе или композита (папир обложен пластиком), измишљене су 1904. године и дизајниране су да се користе само једном. Такође се може користити меламинска смола или каљено стакло као што је Корел.

Величина и тип

уреди

Како се повећавала доступност хране, повећавале су се и величине тањира. Повећање пречника типичног тањира за вечеру се процењује на 65% од 1000. године.[3]

 
Тањири разних величина

Модерни тањири за послуживање хране долазе у различитим величинама и типовима, као што су:[4]

  • Тањир за вечеру (такође пун тањир, тањир за месо, тањир за јело): велики тањир пречника 9–13 инча,[5] само су већи тањири за бифе/сервирање. Ово је главни (понекад једини) појединачни тањир, током његовог нестанка у Европи, до чега је дошло падом Римског царства, након чега су коришћене плоче за сечење обично направљене од дрвета. Регуларни тањири су се вратиле у моду на француском двору под Франсоом I од Француске око 1536;[6]
  • Тањир за салату може бити округао, пречника 7 - 8,5 in у пречнику,[7] или је предвиђен да буде постављен десно од пуног тањира, овај потоњи обично има облик полумесеца (отуда и други назив, тањир полумесеца); [7]
  • Тацна за чај је мали тањир са удубљењем за шољу и пречником од 6 in (15 cm). Демитас тањир или тањир за кафу је пречника 4,5 in (11 cm)
  • Тањир за супу има пречник од 9 in (23 cm),[8] много је дубљи и има широк обод („усну“). Ако усна недостаје, као што се често виђа у савременом посуђу, то је „здела за супу“. Може се користити и за десерте.
  • Тањир за ручак, типично пречника 9–9,5 инча, испао је из популарности крајем 19. века, заједно са ручковима за даме;[9]
  • Сервисни тањири (такође тањир за бифе, покровни тањир, називи су за различите употребе овех тањира у прошлости и садашњости)[10]). Ови тањири се обично стављају испод посебног тањира која се користи за држање хране, те су највећи и стога најскупљи тањири у сету, пречника 11–14 инча са отвором од 8–9 инча. Старински тањири су били мањи, са величином од 9 in (23 cm) и удубином од 6–6,5 инча,[11]. Због различите употребе модерни бонтон дозвољава употребу тањира за послуживање за главно јело у неформалном трпезаријиском распореду (стога и веће удубљење), док је у старим временима (и модерној свечаној трпези) сервисни тањир служио само као основа за предјело и супу.[12]

Галерија

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Venable, Charles L.; et al. (2000). China and Glass in America, 1880-1980: From Table Top to TV Tray. New York: Harry N. Abrams. ISBN 0-8109-6692-1. 
  2. ^ Милан Вујаклија, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1991. година
  3. ^ Wansink & Wansink 2010, стр. 944.
  4. ^ Dias 1996, стр. 63–64.
  5. ^ Condrasky et al. 2007, стр. 2088.
  6. ^ Von Drachenfels 2000, стр. 85–86.
  7. ^ а б Von Drachenfels 2000, стр. 89.
  8. ^ Dias 1996, стр. 63.
  9. ^ Von Drachenfels 2000, стр. 88–89.
  10. ^ Von Drachenfels 2000, стр. 84–85.
  11. ^ Von Drachenfels 2000, стр. 82.
  12. ^ Von Drachenfels 2000, стр. 82–84.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди