Терме или римско купатило биле су састави део виле са перистилом, данас на археолошком локалитету Медијана код Ниша, у којима су римљани која је изузетно поштовала и неговала култ воде, обилато користила благодети топлих и лековитих бањских вода Нишке Бање. За Римљане свих слојева, купање и телесна нега боли су важна делатност у слободно време, па тако и за становнике античке Медијане. Они су за ту намену саградили терме, неку врсту купатила, у којима су свакодневно не само користили топлу и лековиту бањску воду са термалних извора Нишке Бање, већ и водили богат друштвени живот. Терме су настале заједно са вилом са перистилом, као и само насеље (Медијана), на самом крају 3. или почетком 4. века.[1][2][3]
Због свог историјског и археолошког значаја Терме на Медијани, као и локалитет на коме се оне налазе је проглашен, 19. децембра 1981. године, за „Културно добро од изузетног значаја“ и под бројем АН 22 уведено је у централни регистар споменика културе у Републици Србији. Као основ за упис у регистар послужило је решење Завода за заштитуту и научно проучавање споменика културе НРС бр.220/49 од 09. фебруара 1949. године.[4]
Археолошки локалитет терме налази се у склопу археолошког парка Медијана, у нишкојградској општини Медијана, (као једном од најзанчајнијих градски насеља Наиса), у југоисточном делу Нишке котлине, изван густо насељеног и урбанизованог градског језгра, источно од центра Наиса на око три римске миље.[а] Она је својевремено имала највећу површину мећу насељима у околини Наиса, са великим бројем грађевина, које је одвајао широки међупростор, башта и пољопривредног имања.[1]
Вила са перистилом која је представљала на античкој Медијани главну административно-стамбену зграду, имала је у свом саставу и терме (купатило) које су се налазиле на западној страни сале за аудијенције.
У централном делу смештена је вила са перистилом(1), термама(2) и нимфејем (3). Западно од ње налази се житница (4), а северно грађевина са кружном и октогоналном просторијом. Јужно од виле налазиосе водоторањ(5). Неколико других мањих вила и привредних грађевина откривено је на простору између поменутих објеката: тврђава(6), вила са конхама (7), вила са оградним зидом (8), вила (9), вила са централним коридором (10), житница II (11), сакрални објекти (12,13), вицус(14), некропола(15)[5]
Терме (купатило) које су на Медијани биле у саставу виле са перистилом, биле су повезане са вилом дугачким ходником од перистила са мозаиком, прво са свлачионицом, а затим и осталим простором за вежбање, односно бављење спортом пре ритуала купања.
Терме је чинио низ међусобно повезаних просторија различите намене, од којих су најзначајније:
свлачионица (лат. apodyterium),
вежбаоница (лат. palestra),
топло купатило (лат. сaldarium), ,
Археолошки остаци терми на локалитету Медијана.хладно купатило (лат. frigidarium)
просторија за знојење (лат. sudatorium),
ложиште (лат. praefurnium), које је било смештено поред просторије за знојење, из кога је струјао између стубића хипокауста топа ваздух и загревао под испод када и просторију за знојење.
Терме које су биле луксузно уређен, на око 1.200 квадратних метара, по својој архитектури, изгледу и опремљености биле су аналогне налазима из Константинове виле опремљене мермерном архитектонском пластиком, мозаиком и врло богато декорисна фрескосликарством.
Како су терме биле мањих димензија, за разлику од оних великух градских јавне намене, ове терме су вероватно служиле само власницима виле и њиховим гостима, који су у њих улазили директно из својих одаја.
Корисници терме су прво користилу тапидаријум за припрему тела за базене са топлом водом и хладном водом. Затим су тела мазали разним миришљавим уљима и поново се купали. Како је у саставу купатила била просторија за знојење (слична саунуни), масажу и вежбаоницу, ритуал релаксације купања и вежбања, који је Римљанима био врло значајан трајао је неколико сати.
Становници Медијане у терме су долазиле не само ради купања, вежбања, масаже и одржавања хигијене, већ су у њима водили богат друштвени. Уживајући у обиљу хране и вина они су се у термама међусобно дружили, склапали послове, па и сексуално задовољавали.
Plemić, B. [2015]. Arheološki park Medijana - nedovoljno iskorišćen potencijal turizma Srbije. Turističko poslovanje, (15), 63-74.
Bratanić, R. (1938) Arheološka istraživanja u Brzom Brodu. Starinar, XIII: 199-204
Ćirić, J. (1974) Prilog istorijsko-geografskom proučavanju lokacija Niša. Niš
Ćirković, S. (2003) Spomenici kulture od izuzetnog značaja kao turistička vrednost Srbije. Glasnik Srpskog geografskog društva, vol. 83, br. 2, str. 71-86
Davidov, D., ur. (2004) Arheološko blago Niša, od neolita do srednjeg veka. Beograd, katalog izložbe
_(7183945323).jpg)
Србија
_.jpg)
