Титије је у грчкој митологији био гигант.

Тицијан Вечели: Кажњавање Титија, 1548, Мадрид

Етимологија уреди

Његово име је можда изведено од речи tisis и има значење „онај који трпи одмазду“, што је у складу са митом о њему.[1]

Митологија уреди

Био је син Зевса и Еларе. Како би заштитио своју бремениту љубавницу од гнева своје љубоморне супруге Хере, Зевс ју је под земљу, где је она родила Титија. Ту га је Земља и отхранила и изнела на светлост дана.[2] У Хомеровој Одисеји, као и према још неким ауторима, Геја је заправо његова мајка.[1] Био је застрашујуће велики. Настанио се на Еубеји или у Фокиди. Када је Лето на путу ка Делфима пролазила кроз Панопеј, Титије ју је напао у намери да је силује и стргао вео са главе. Аполон и Артемида су притрчали својој мајци у помоћ и устрелили га, што је Зевс, његов отац, са задовољством прихватио. Међутим, тиме се његова казна није завршила; у Подземљу (или Тартару) су га клиновима приковали за тло, покривши његовим телом девет јутара земље, а његову јетру су изједала два орла или змије, али је она стално зацељивала, упоредо са Месецом. Његов гроб је приказиван у граду где је напао Лету, а у једној пећини на Еубеји, поштован је као херој.[2][3] Његова кћерка је била Европа.[1] Пиндар га наводи и као Тасовог оца.[4]

Тумачење уреди

Неки извори Титија поистовећују са Титиројем, што је иначе име из Беотије које означава сатира који свира флауту. У том смислу он подсећа на Аполоновог противника Марсију, а неки делови приче о њему указују на сличност са гигантом Орионом и титаном Прометејем.[1] Покушај силовања богиње Лете је, према неким изворима, симболично приказао покушај побуне становника брдовитих области Фокиде против освајача.[3]

Извори уреди

  1. ^ а б в г theoi.com: Tityos, Приступљено 25. 4. 2013.
  2. ^ а б Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  3. ^ а б Роберт Гревс. 1995. Грчки митови. 6. издање. Нолит. Београд.
  4. ^ Пиндар: Питијске оде IV, 46

Види још уреди

Спољашње везе уреди