Тодор Коблишка
Тодор Коблишка (Дубровник, 1867) нишлија словачког порекла, један од најистакнутијих интелектуалаца у Србији на прелазу деветнаестог у двадесети век, професор Прве нишке гимназије за латински, грчки језик и књижевност, српски и немачки језик, један од члановима редакције часописа „Градина” (који и данас излази у Нишу), све до погибије у Првом светском рату. Носилац је ордена „Светога Саве”, писац књиге „Речник мисли и изрека”, са преко 10.000 сентенци преко хиљаду књижевника, филозофа, научника, политичара, војсковођа и других великана.[1]
| Тодор Коблишка | |
|---|---|
 Професори нишке Гимназије из 1900.: уредници часописа Градина. Међу њима је и Тодор Коблишка (седи здесна) | |
| Лични подаци | |
| Место рођења | Дубровник,  Хабзбуршка монархија |
| Место смрти | Ниш,  Краљевина Србија |
| Научни рад | |
| Поље | Књижевност |
| Институција | Прва нишка гимназија Стеван Сремац |
| Познат по | „Речник мисли и изрека” |
Живот и каријера уреди
Родио се у Дубровнику 1867. године у породици Коблишка, од оца Јозефа, родом из Моравске у Словачкој, признатог војни хирурга у Дубровнику, и мајке рођене дубровчанке Ане Жакерија.
Матурирао је у дубровачкој гимназији 1884. године. и баш у ту време, доживети први сусрет, са Србијом, у којој ће касније провести највећи део живота. У Бечу је започео студије, које није окончао. Године 1891. године уписао студије језика на Филозофском факултету Високе школе у Београду, и дипломирао 1895. године. Исте године одлуком Министарства просвете и црквених дела постављен је за предавача у Првој нишкој мушкој гимназији, где је звање суплента стекао 1898. године. Након положеног стручног испита 1901. године, стекао је звање професора за латински и грчки језик и књижевност, српска и немачки језик.
Са својим полиглотским знањем Тодор Коблишка се брзо уклопио у интелектуални круг, и мешовити живот тадашњег варошког живота у Нишу, који је чинила мешавина оријенталног и надирућег европског. Тако да је:
| „ | Високи и наочити Коблишка лако прихватио и српски варошке навике: седење у кафанама уз мало пића и много разговора, од безазлених ћаскања до бучних и жучних расправа о „светским” темама. | ” |
Живота у Нишу мотивисао је Коблишку да и званично затражи превођење из аустроугарског у српско подаништво. Добио га је, заједно са Сведочанство Министарства унутрашњих дела од 3. новембра 1898 . године, у коме пише:
| „ | Сведочанство Тодору Коблишки, наставнику Нишке гимназије, родом из Дубровника у Далмацији и Аустроугарској...којим се он има од дана...положене заклетве сматрати за урођеног сожитеља српског. | ” |
Године 1898. године, Коблишка је у нишкој Саборној цркви, по православном обреду, ступио у брак са Катицом Николић, родом из Ковина (која је за то време била образованија девојка). У браку се родио син Душан који је био један од најстаријих школованих грађевинских инжењера у Јужној и источној Србији.
Погинуо је током Првог светског рата.
Дело уреди
Био је један оснивач и члан редакције, часописа „Градина”, основане 1900. године у Нишу. Био је то први књижевни часопис на ужем подручју Балкана, и сигурно први који је редовно објављивао преводе дела најугледнијих европских писаца с почетка 20. века. Један од најзаслужнијих био Тодор Коблишка, који је у редакцији (коју су чинили Милан Банић, Јеремија Живановић, Милан Костић и Светозар Обрадовић, као власник), био уредник рубрика за страну књижевност. Највећи број Коблишкиних објављених текстова били су преводи са француског, италијанског, немачког, латинског.[2][3]
Награде уреди
За културни и просветни рад награђен је:
- 1911. Орден Светог Саве
Види још уреди
Извори уреди
- ^ Vidanović, Sava. „Dubrovački Slovak sa Ordenom Svetog Save”. Sava Vidanović, Niš, 2011. Приступљено 26. 10. 2016.
- ^ Pejčić, Jovan (1996), Gradina 1900–1901. U kontekstu srpske književne periodikena prelomu vekova, Gradina 31(11/12): 37–46.
- ^ Penčić, Sava (1996), Niški književni časopis „Gradina“ sa početka ovog veka, Gradina 31(11/12): 6–36.