Википедија

Трауматска коштана шупљина вилице

Трауматска коштана шупљина вилице једна је од три лажне цистичне промена које немају епителну овојницу, чија унутрашњост је празна или испуњена течношћу која може бити серозна или хеморагична, а јавља се у овом делу главе.[1][2][3]

Трауматска коштана шупљина вилице

Називи

уреди

Трауматска коштана шупљина вилице — Трауматска коштана шупљина чељусти — Солитарна коштана циста — Хеморагична коштана циста вилиаце — Екстравазацијска коштана циста вилице — Једноставна коштана циста виилице — Једнокоморна циста вилице.[4]

Етиопатогенеза

уреди

Ради се о празној коштаној шупљини која се у више од 95% случајева појављује у доњој вилици, а најчешће је празна или садржи нешто мало течног садржаја и понекад мало везивнога ткива.[5][6]

Иако су патогенеза и механизми настанка коштане шупљине непознати претпоставка је да настаја након коштане трауме које је довела до поремећаја хемодинамике траумом оштећених крвнихсудова, што доводи до накупљања течности и стварања коштане шупљине.[7][8]

Трауматска коштана шупљина вилице најчешће је локализиована у латералним деловима мандибуле (доње вилице) и то у у њеном узлазном краку.[3][9]

Дијагноза

уреди

Раст ове промене, асимптоматске трауматске коштане шупљине вилице се најчешће дијагностикује тек након случајне радиографије индиковане из неких других разлога.[10][11][12][13]

Радиолошки налаз показује просветљење лобулираних ивица које не оштећује ламину дуру околних зуба, нити узрокује ресорпцију коренова. Међутим, да се заиста ради о трауматској коштаној шупљину могуће је са сигурношћу доказати тек након оперативног налаза током којег се види шупљина без чауре или са танким везивним слојем испуњена сукрвичавим садржајем.[14][15][16][17][18]

Диференцијална дијагноза

уреди

Дијагноза коштаних циста је увек сложена, због одсуства специфичних симптома и сличне радиографске слике других неоплазми, као и разноврстне етиологије интраосалних бенигних тумора. У процесу одређивања врсте и природе тока цисте, често се праве грешке, њихов проценат је веома висок - до 70% погрешних дијагноза. Нетачна дијагноза цисте кости доводи до неправилног избора начина лечења и честих релапса, док је мање изражено повећање ризика од малигнитета тумора.

Диференцијална дијагноза трауматске коштане шупљине на конвенционалној радиографији укључује кератоцисту, резидуалну упалну цисту, амелобластом и друге промене различите етиологије.[19] Ивица трауматске коштане шупљине може варирати од добро дефиниране у неким случајевима до слабо дефиниране у другим случајевима.[20] Нека од спроведених истраживања показала су како анализа ивица може послужити за разликовање кератоцисте и трауматске коштане шупљине. Наиме на конвенционалном рендгену трауматска коштана шупљина, за разлику од кератоцисте, својим растом заобилази коренове зуба с којима је у контакту и нема наглашен склеротични руб што олашава њено препознавање.[21]

Матсмура и садници су у својем истраживању, које је обухватио 53 случајева, трауматске коштане шупљине поделили у две групе:

  • Тип А — којој припадају цисте које имају чауру од везивне овојнице
  • Типа Б — која има сужени руб од диспластичне кости. Цисте типа Б показале су на конвенционалној радиографији као радиоопакна лезија, због чега треба узети у обзир да се трауматска коштана шупљина у ретким случајевима може приказати као радиоопакна творевина.[7]

Терапија

уреди

Терапија ових цисти разликује се од лечења правих циста, јер им недостаје цистични омотач који мора да се уклонимо код правих циста.[22] Уз штедљиву трепанацију коштаног ткива са вестибуларне стране, а садржај шупљине се евакуише, водећи рачуна да се не оштети неуроваскуларни сноп. Коштана шупљина се обично испуњава желатинским сунђером.[23]

Прогноза

уреди

Већина ових цисти ће зарасти до тренутка физиолошког затварања. Дорманс и сар.[24] старост пацијента сматрају важним фактором. Код пацијенти старији од 10 година цисте зарастају већом стопом (90%) од млађих (60%), без обзира на модалитет лечења. С друге стране, Хаидар и сарадници,[25] лезију која се налази на удаљености мањој од 2 cm сматрају фактором ризика за рецидив. Ризик од рецидива такође може бити повезан са врстом лечења, а не са локацијом лезије [ 2 ].

Компликације

уреди

Најчешћа компликација је рецидив након лечења и развој накнадног патолошког прелома.[4] Остале компликације су:[8]

  • потенцијална емболизација ињектираног материјала као што су стероиди,
  • аспират коштане сржи,
  • локалне реакције на материјал који се користи за попуњавање шупљине цисте,

Макдоналд је 2010. године известио о претераном инфламаторном одговору након употребе рекомбинантног коштаног морфогеног протеина код пацијената са графтом.[27]

Извори

уреди
  1. ^ Knežević, Goran; Lovrinić, Vlatko Traumatska koštana šupljina čeljusti Zbornik sažetaka, 6. kongresa Hrvatskoga društva za maksilofacijalnu, plastičnu i rekonstruktivnu kirurgiju glave i vrata Hrvatskoga liječnikog zbora, Zagreb: Hrvatsko društvo za maksilofacijalnu, plastičnu i rekonstruktivnu kirurgiju glave i vrata HLZa, 2004.
  2. ^ „Циста кости : узроци, симптоми, дијагноза, лечење | Стручно о здрављу на iLive”. sr.iliveok.com. Приступљено 2021-01-31. 
  3. ^ а б Noordin, Shahryar; Allana, Salim; Umer, Masood; Jamil, Mujahid; Hilal, Kiran; Uddin, Nasir (2018-06-28). „Unicameral bone cysts: Current concepts”. Annals of Medicine and Surgery. 34: 43—49. ISSN 2049-0801. PMC 6138978  . PMID 30224948. doi:10.1016/j.amsu.2018.06.005. 
  4. ^ а б Wilkins R.M. Unicameral bone cysts. J. Am. Acad. Orthop. Surg. 2000;8(4):217–224
  5. ^ Kuna T. Ciste čeljusti, mekih tkiva usne šupljine i okolnih područja. Sonda. 2003; 5(8,9): 42-5.
  6. ^ Jaffe H.L., Lichtenstein L. Solitary unicameral bone cyst: with emphasis on the roentgen picture, the pathologic appearance and the pathogenesis. Arch. Surg. 1942;44(6):1004–1025
  7. ^ а б Mastmura et al. Histopatologic and radiographic findings of the simple bone cyst. Oral Surg Oral Med Oral pathol Oral radiol Endod. 1998; 85(5): 619-25.
  8. ^ а б Boseker E., Bickel W., Dahlin D. A clinicopathologic study of simple unicameral bone cysts. Surg. Gynecol. Obstet. 1968;127(3):550–560. [PubMed] [Google Scholar]
  9. ^ Biermann J.S. Common benign lesions of bone in children and adolescents. J. Pediatr. Orthop. 2002;22(2):268–273.
  10. ^ Marotti M. Osnove radiologije za stomatologe. Sonda. 2003; 5(8-9): 33-9.
  11. ^ Malčić A. Radiologija u endodonciji. Sonda. 2004; 6(10): 77-81.
  12. ^ Marotti M., Sušić Z. Digitalna radiografija i kompjutorizirana tomografija. In: Hebrang A, Klarić-Čustović R. Radiologija. 1. Izd. Zagreb: Medicinska naklada; 2007 p. 58-60.
  13. ^ Abrahams JJ. Dental CT imaging: a look at the jaw. Radiology. 2001; 219(2): 334-5.
  14. ^ Jeong HG, Hwang JJ, Nam W. Effect of decompression for patients with various jaw cysts based on a three-dimensional computed tomography analysis. Oral Surg Oral Med Oral Pathol Oral Radiol. 2017; 123(4): 445-52.
  15. ^ Zadravec D, Krolo I. Dentalna radiologija. 1. Izd. Zagreb: Medicinska naklada; 2016. Poglavlje 3, Dentalni radiološki uređaji; pр. 26-9.
  16. ^ Schom C, Engelke W, Kopka L, Fischer U, Grabbe E. Indications for dental CT: Case reports. Aktuelle Radiol. 1996; 6(6): 317-24.
  17. ^ Zadravec D. CBCT u dentalnoj medicini. In: Krolo I, Zadravec D. Dentalna radiologija. 1. Izd. Zagreb: Medicinska naklada; 2016. p. 270-5.
  18. ^ Medojević D, Granić M, Katanec D. Cone beam kompjutorizirana tomografija. Sonda. 2010; 11(20): 66-8.
  19. ^ Knežević G: Ciste čeljusti i mekih tkiva usne šupljine. In: Knežević G. et al. Oralna kirurgija.1. Izd. Zagreb: Medicinska naklada; 2003. p. 85-132.
  20. ^ White S, Pharoah M: Oral Radiology: Principles and interpretation. 4th ed. St. Luis: Mosby; 2000. Chapter 19, Cysts of the jaws; p. 357-69
  21. ^ Ferreira Junior O, Damante JH, Lauris JR: Simple bone cyst versus odontogenic keratocyst: differencial diagnosis by digitalized panoramic radiography. Dentomaxillofacial Radiol. 2004; 33(6): 373-8
  22. ^ Knežević G: Ciste čeljusti i mekih tkiva usne šupljine. In: Knežević G. et al. Oralna kirurgija.1. Izd. Zagreb: Medicinska naklada; 2003. p. 85-132.
  23. ^ Miše I. Oralna kirurgija. 1.izd. Zagreb: Jugoslavenska medicinska naklada; 1982. Poglavlje 10, Ciste oralnih tkiva. p. 253-85.
  24. ^ Dormans J., Pill S. Fractures through bone cysts: unicameral bone cysts, aneurysmal bone cysts, fibrous cortical defects, and nonossifying fibromas. Instr. Course Lect. 2002;51:457. [PubMed] [Google Scholar]
  25. ^ Haidar S.G., Culliford D.J., Gent E.D., Clarke N.M. Distance from the growth plate and its relation to the outcome of unicameral bone cyst treatment. Journal of children's orthopaedics. 2011;5(2):151–156.
  26. ^ Pretell-Mazzini J., Murphy R.F., Kushare I., Dormans J.P. Unicameral bone cysts: general characteristics and management controversies. J. Am. Acad. Orthop. Surg. 2014;22(5):295–303.
  27. ^ MacDonald K.M., Swanstrom M.M., McCarthy J.J., Nemeth B.A., Guliani T.A., Noonan K.J. Exaggerated inflammatory response after use of recombinant bone morphogenetic protein in recurrent unicameral bone cysts. J. Pediatr. Orthop. 2010;30(2):199–205.

Спољашње везе

уреди
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Трауматска_коштана_шупљина_вилице&oldid=27441946”