Википедија

Трауме из детињства

Трауме из детињства се често описују као озбиљна нежељена искуства у детињству.[1] Деца могу проћи кроз низ искустава која се класификују као трауме, а то могу бити занемаривање,[2] напуштање,[2] сексуално и физичко злостављање,[2] присуствовање злостављању брата, сестре или родитеља или ментално обољење родитеља. Ови догађаји имају дубоке психолошке, физиолошке и социолошке утицаје и могу имати негативне, трајне ефекте на здравље и благостање, попут несоцијалног понашања, поремећаја хиперактивности са дефицитом пажње и поремећаја спавања.[3] Слично, мајке које су током трудноће доживеле трауматичне или стресне догађаје могу повећати ризик детета од поремећаја менталног здравља и других неуроразвојних поремећаја.[3] Kaiser Permanente и студија Центра за контролу и превенцију болести из 1998. су утврдили да су трауме из детињства основни узрок многих друштвених, емоционалних и когнитивних оштећења која доводе до повећаног ризика од аутодеструктивног понашања,[2] насиља или поновне виктимизације, хронична здравствена стања, низак животни потенцијал и прерана смртност. Како се повећава број нежељених искустава, расте и ризик од проблема од детињства до одрасле доби,[4] што је потврђено скоро 30 година након почетне студије.

Здравље уреди

 
Трајни ефекти трауме из детињства.

Трауме из детињства изазивају стрес који повећава алостатичко оптерећење појединца и тако утиче на имунолошки, нервни и ендокрини систем.[5][6][7][8] Изложеност хроничном стресу утростручује или учетворостручује рањивост на неповољне медицинске исходе.[9] Трауме из детињства су често повезане са неповољним здравственим исходима, укључујући депресију, хипертензију, аутоимуне болести, рак плућа и прерану смртност.[5][7][10][11] Ефекти трауме из детињства на ментални развој укључују негативан утицај на емоционалну регулацију и оштећење развоја социјалних вештина.[7] Истраживања су показала да деца одгајана у трауматичном или ризичном породичном окружењу имају тенденцију да имају прекомерну интернализацију (нпр. социјално повлачење, анксиозност) или екстернализацију (нпр. агресивно понашање) и самоубилачко понашање.[7][12][13] Недавно истраживање је открило да су физичко и сексуално злостављање повезано са поремећајима расположења и анксиозности у одраслој доби, док су поремећаји личности и схизофренија повезани са емоционалним злостављањем у одраслој доби.[14][15] Осим тога, истраживања су показала да се исходи менталног здравља од трауме из детињства могу боље разумети кроз димензионални оквир (интернализирање и екстернализација) за разлику од специфичних поремећаја.[16]

Психолошки утицај уреди

Трауме из детињства могу повећати ризик од душевних болести, укључујући посттрауматски стресни поремећај, проблеме везаности, депресију и злоупотребу супстанци. Осетљиве и критичне фазе развоја детета могу резултирати измењеним неуролошким функционисањем, прилагођеним злонамерном окружењу, али тешким за бенигнија окружења.

У студији Стефаније Тогнин и Марије Калем упоређују се здрава појединци и они са клинички високим ризиком за развој психозе, 65,6% ових пацијената и 23,1% здравих је доживело неки ниво трауме из детињства. Закључак студије показује да постоји корелација између ефеката трауме из детињства и високог ризика за настанак психозе.[17]

Ефекти на одрасле особе уреди

Као одрасли, могу задржати осећања анксиозности, бриге, стида, кривице, беспомоћности, безнадежности, туге, и беса који су започели траумом из детињства. Осим тога, они који претрпе трауму из детињства чешће ће бити склони анксиозности, депресији, самоубиству и самоповређивању, посттрауматском стресном поремећају, злоупотреби дрога и алкохола и потешкоћи у вези.[18] Ефекти трауме из детињства се не завршавају само емоционалним последицама, преживели имају и већи ризик од развоја астме, коронарне болести срца, дијабетеса или можданог удара. Развиће појачан одговор на стрес који им може отежати регулацију емоција, довести до проблема са спавањем, ослабити имунолошку функцију и повећати ризик од бројних физичких болести током одрасле доби.[18]

Друштвено–економски трошкови уреди

Неки трошкови су директно повезани са злостављањем, као што су болнички трошкови насталих услед физичког злостављања и трошкови хранитељства који су последица уклањања деце када не могу безбедно да остану са својим породицама. Остали трошкови, мање директно повезани са учесталошћу злостављања, укључују нижа академска постигнућа, криминалитет одраслих и доживотне проблеме менталног здравља. Директни и индиректни трошкови утичу на друштво и економију.[19]

Трансгенерацијски ефекти уреди

Људи могу пренети своје епигенетске ознаке, укључујући демијелинизиране неуроне, на своју децу. Ефекти трауме могу се пренети са једне генерације преживелих на потомке што је познато као трансгенерацијска или међугенерацијска траума и може се манифестовати у понашању родитеља.[20][21][22] Изложеност трауми из детињства, заједно са стресом из околине, такође може изазвати промене у генима и експресији гена.[23][24][25] Све већи број литературе сугерише да трауме из детињства и злостављања у блиским односима не само да угрожавају њихово благостање у детињству, већ могу имати и дуготрајне последице које се протежу и у одрасло доба[26] и могу укључивати питања регулације емоција, која се затим могу пренети на следеће генерације кроз интеракције дете–родитељ.[27]

Прогноза уреди

Траума утиче на сву децу различито, нека развију значајне и дуготрајне проблеме, док друга могу имати минималне симптоме.[28] Студије су откриле да се, упркос широком утицају трауме, деца могу и опоравити. Брига информисана о трауми дефинише се као пружање услуга или подршке на начин који задовољава посебне потребе људи који су доживели трауму.[29]

Лечење уреди

Здравствени ефекти трауме из детињства се могу ублажити негом и лечењем.[30][31][32] Постоји много третмана за трауму из детињства, укључујући психосоцијалне и фармаколошке.[30][31][32] Психосоцијални третмани могу бити усмерени на појединце, попут психотерапије, или на ширу популацију, попут интервенција у целој школи.[30][33] Иако су студије тренутних доказа показале да су многе врсте третмана ефикасне, когнитивно–бихејвиорална терапија усредсређена на трауму може бити најефикаснија за лечење траума из детињства.[32][34] Насупрот томе, друге студије су показале да фармаколошке терапије могу бити мање ефикасне од психосоцијалних терапија за лечење траума из детињства.[30][32] Рана интервенција може значајно смањити негативне ефекте трауме из детињства на здравље.[35][36]

Референце уреди

  1. ^ „Childhood adversity and trauma: experiences of professionals trained to routinely enquire about childhood adversity”. Heliyon. 5 (7): e01900. јул 2019. PMC 6658729  . PMID 31372522. doi:10.1016/j.heliyon.2019.e01900. 
  2. ^ а б в г „Childhood origins of self-destructive behavior”. The American Journal of Psychiatry. 148 (12): 1665—71. децембар 1991. PMID 1957928. doi:10.1176/ajp.148.12.1665. 
  3. ^ а б Lupien, Sonia J.; McEwen, Bruce S.; Gunnar, Megan R.; Heim, Christine (2009). „Effects of stress throughout the lifespan on the brain, behaviour and cognition”. Nature Reviews Neuroscience (на језику: енглески). 10 (6): 434—445. ISSN 1471-0048. PMID 19401723. doi:10.1038/nrn2639. 
  4. ^ „The Adverse Childhood Experiences (ACE) Study”. Centers for Diesase Control. Приступљено 6. 6. 2017. 
  5. ^ а б „Adverse childhood experiences are associated with the risk of lung cancer: a prospective cohort study”. BMC Public Health. 10: 20. јануар 2010. PMC 2826284  . PMID 20085623. doi:10.1186/1471-2458-10-20. 
  6. ^ „Cumulative childhood stress and autoimmune diseases in adults”. Psychosomatic Medicine. 71 (2): 243—50. фебруар 2009. PMC 3318917  . PMID 19188532. doi:10.1097/PSY.0b013e3181907888. 
  7. ^ а б в г „Early environment, emotions, responses to stress, and health”. Journal of Personality. 72 (6): 1365—93. децембар 2004. CiteSeerX 10.1.1.324.5195  . PMID 15509286. doi:10.1111/j.1467-6494.2004.00300.x. 
  8. ^ „Stress, stress response, and health”. The Nursing Clinics of North America. 39 (1): 1—17. март 2004. PMID 15062724. doi:10.1016/j.cnur.2003.11.001. 
  9. ^ Miller, Gregory E.; Chen, Edith; Zhou, Eric S. (2007). „If it goes up, must it come down? Chronic stress and the hypothalamic-pituitary-adrenocortical axis in humans”. Psychological Bulletin. 133 (1): 25—45. ISSN 0033-2909. PMID 17201569. doi:10.1037/0033-2909.133.1.25. 
  10. ^ „Adverse childhood experiences and the risk of depressive disorders in adulthood”. Journal of Affective Disorders. 82 (2): 217—25. октобар 2004. PMID 15488250. doi:10.1016/j.jad.2003.12.013. 
  11. ^ „Developmental origins of cardiovascular disease: Impact of early life stress in humans and rodents”. Neuroscience and Biobehavioral Reviews. 74 (Pt B): 453—465. март 2017. PMC 5250589  . PMID 27450581. doi:10.1016/j.neubiorev.2016.07.018. 
  12. ^ „Adult shyness: the interaction of temperamental sensitivity and an adverse childhood environment”. Personality & Social Psychology Bulletin. 31 (2): 181—97. фебруар 2005. PMID 15619591. doi:10.1177/0146167204271419. 
  13. ^ „The long-term health consequences of child physical abuse, emotional abuse, and neglect: a systematic review and meta-analysis”. PLOS Medicine. 9 (11): e1001349. 2012. PMC 3507962  . PMID 23209385. doi:10.1371/journal.pmed.1001349. 
  14. ^ „When Emotional Pain Becomes Physical: Adverse Childhood Experiences, Pain, and the Role of Mood and Anxiety Disorders”. Journal of Clinical Psychology. 73 (10): 1403—1428. октобар 2017. PMC 6098699  . PMID 28328011. doi:10.1002/jclp.22444. 
  15. ^ „The role of early life stress in adult psychiatric disorders: a systematic review according to childhood trauma subtypes”. The Journal of Nervous and Mental Disease. 201 (12): 1007—20. децембар 2013. PMID 24284634. doi:10.1097/NMD.0000000000000049. 
  16. ^ Curran, Emma; Adamson, Gary; Rosato, Michael; De Cock, Paul; Leavey, Gerard (2018-05-03). „Profiles of childhood trauma and psychopathology: US National Epidemiologic Survey”. Social Psychiatry and Psychiatric Epidemiology. 53 (11): 1207—1219. ISSN 0933-7954. PMID 29725700. doi:10.1007/s00127-018-1525-y. 
  17. ^ „M122. Impact of Childhood Trauma on Educational Achievement in Young People at Clinical High Risk of Psychosis”. Schizophrenia Bulletin. 43 (suppl_1): S255. 1. 3. 2017. PMC 5475870  . doi:10.1093/schbul/sbx022.116. 
  18. ^ а б „Effects of Childhood Trauma on Adults”. International Society for Traumatic Stress Studies. Архивирано из оригинала 07. 08. 2020. г. Приступљено 17. 2. 2019. 
  19. ^ „The Estimated Annual Cost of Child Abuse and Neglect”. Prevent Child Abuse America. 
  20. ^ „Poor Parenting Can Be Passed From Generation to Generation”. NBC News. 2. 5. 2016. Приступљено 2017-03-16. 
  21. ^ „Childhood trauma compromises health via diverse pathways”. The Blue Knot Foundation. Архивирано из оригинала 2017-03-22. г. Приступљено 2017-03-16. 
  22. ^ „Adverse Childhood Experiences (ACEs): Mental Illness of a Parent”. Crow Wing Energized. Архивирано из оригинала 2017-03-22. г. Приступљено 2017-03-16. 
  23. ^ „Epigenetic mechanisms in the development of behavior: advances, challenges, and future promises of a new field”. Development and Psychopathology. 25 (4 Pt 2): 1279—91. новембар 2013. PMC 4080409  . PMID 24342840. doi:10.1017/S0954579413000618. 
  24. ^ „Psychobiology and molecular genetics of resilience”. Nature Reviews. Neuroscience. 10 (6): 446—57. јун 2009. PMC 2833107  . PMID 19455174. doi:10.1038/nrn2649. 
  25. ^ „Childhood adversity and epigenetic regulation of glucocorticoid signaling genes: Associations in children and adults”. Development and Psychopathology. 28 (4pt2): 1319—1331. новембар 2016. PMC 5330387  . PMID 27691985. doi:10.1017/S0954579416000870. 
  26. ^ „Child and adolescent abuse and neglect research: a review of the past 10 years. Part I: Physical and emotional abuse and neglect”. Journal of the American Academy of Child and Adolescent Psychiatry. 38 (10): 1214—22. октобар 1999. PMID 10517053. doi:10.1097/00004583-199910000-00009. 
  27. ^ „Maternal early-life trauma and affective parenting style: the mediating role of HPA-axis function”. Archives of Women's Mental Health. 19 (1): 17—23. фебруар 2016. PMID 25956587. doi:10.1007/s00737-015-0528-x. 
  28. ^ „Chapter 3, Understanding the Impact of Trauma.”. Trauma-Informed Care in Behavioral Health Services. Trauma-Informed Care in Behavioral Health Services (Treatment Improvement Protocol (TIP) Series. 57. Rockville (MD): Center for Substance Abuse Treatment (US). 2014. 
  29. ^ SAMHSA's Concept of Trauma and Guidance for a Trauma-Informed Approach. Rockville, MD: Substance Abuse and Mental Health Services Administration. 2014. 
  30. ^ а б в г Wethington, Holly R.; Hahn, Robert A.; Fuqua-Whitley, Dawna S.; Sipe, Theresa Ann; Crosby, Alex E.; Johnson, Robert L.; Liberman, Akiva M.; Mościcki, Eve; Price, LeShawndra N. (септембар 2008). „The Effectiveness of Interventions to Reduce Psychological Harm from Traumatic Events Among Children and Adolescents”. American Journal of Preventive Medicine (на језику: енглески). 35 (3): 287—313. PMID 18692745. doi:10.1016/j.amepre.2008.06.024. 
  31. ^ а б Ehring, Thomas; Welboren, Renate; Morina, Nexhmedin; Wicherts, Jelte M.; Freitag, Janina; Emmelkamp, Paul M. G. (децембар 2014). „Meta-analysis of psychological treatments for posttraumatic stress disorder in adult survivors of childhood abuse”. Clinical Psychology Review. 34 (8): 645—657. ISSN 1873-7811. PMID 25455628. doi:10.1016/j.cpr.2014.10.004. 
  32. ^ а б в г Coventry, Peter A.; Meader, Nick; Melton, Hollie; Temple, Melanie; Dale, Holly; Wright, Kath; Cloitre, Marylène; Karatzias, Thanos; Bisson, Jonathan (август 2020). „Psychological and pharmacological interventions for posttraumatic stress disorder and comorbid mental health problems following complex traumatic events: Systematic review and component network meta-analysis”. PLOS Medicine. 17 (8): e1003262. ISSN 1549-1676. PMC 7446790  . PMID 32813696. doi:10.1371/journal.pmed.1003262. 
  33. ^ Avery, Julie C.; Morris, Heather; Galvin, Emma; Misso, Marie; Savaglio, Melissa; Skouteris, Helen (2021). „Systematic Review of School-Wide Trauma-Informed Approaches”. Journal of Child & Adolescent Trauma. 14 (3): 381—397. PMC 8357891  . PMID 34471456. doi:10.1007/s40653-020-00321-1. Приступљено 2021-09-14. 
  34. ^ „First-line therapy for post-traumatic stress disorder: A systematic review of cognitive behavioural therapy and psychodynamic approaches”. Counselling and Psychotherapy Research. 18 (3): 237—250. септембар 2018. PMC 6099301  . PMID 30147450. doi:10.1002/capr.12174. 
  35. ^ „A paradigm shift in responding to children who have experienced trauma: The Australian treatment and care for kids program”. Children and Youth Services Review. 94: 525—534. новембар 2018. doi:10.1016/j.childyouth.2018.08.031. 
  36. ^ Oosterbaan, Veerle; Covers, Milou L. V.; Bicanic, Iva A. E.; Huntjens, Rafaële J. C.; de Jongh, Ad (2019). „Do early interventions prevent PTSD? A systematic review and meta-analysis of the safety and efficacy of early interventions after sexual assault”. European Journal of Psychotraumatology. 10 (1): 1682932. ISSN 2000-8066. PMC 6853210  . PMID 31762949. doi:10.1080/20008198.2019.1682932. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Трауме_из_детињства&oldid=27026134”