Трг Републике (Пирот)

(преусмерено са Трг републике (Пирот))

Трг Републике у Пироту некадашњи Трг краља Петра Ослободиоца, је просторна историјска целина и културно добро које поседује знамените и естетске атрактивне атрибуте, оплемењене новим садржајима.

Трг Републике у Пироту

ПоложајУреди

Налази се у занатско-трговачком центару у насељу Тијабара у коме је за време владавине Турака постојала покривена чаршија.

Географски положај

Северна географска ширина: 43° 09′ 07"

Источна географска дужина: 22° 35′ 06"

Надморска висина: 367 m

ИсторијаУреди

Место Трга у симболичној топографији Пирота је веома истакнуто будући да је насеље Тијабара у коме се он налази, у односу на Пазар, млађи део Пирота.

Као што и сам назив говори — Тиха бара или Тијабара, настала је на простору на коме су се налазиле баре које су се пуниле водом из оближњих извора и периодичних бујица. Поосле вишедеценијског насипања песком који је ископаван из реке Нишаве од простора чесме Гушевице до простора на коме се данас налази Споменик ослободиоцима Пирота, коначно су биле исушене након Првог балканског рата, о чему сведочи и данашњи ниво чесме Гушевице.[1]

Тијабара није старија од 150 година. Прво насељавање је било у облику турских читлука. Турци су издавали сиромашним породицама зграде које су градили на сувим местима у овој депресији. Амбаре су градили за спахијске десетке. Близу су биле и њиве у садашњем насељу Јатаган а тадашња Бег - башча.

 
Простор градског трга у Тијабари, својевремено Трг краља Петра Ослоободиоца из 1930-тих.

Временом је Тијабара полако бивала све више насељенија због стављања насипа. Прво су се градиле куће на неким вишим висоравнима због воде и поплава. На крају се насељавање завршило и куће су се изградиле све до Големог моста на Нишави.

Урбанизација града Пирота након ослобођења од Османлијског царства 1877. године довела је до регулације улица и развоја архитектуре јавних здања по узору на европске центре. Старе куће су биле замењене новим и грађене у осмишљеним стамбеним блоковима. Улице су правилно формиране, а тргови су концептуално замишљени.[2]

Тако је настао и простор градског трга у Тијабари, својевремено Трг краља Петра Ослоободиоца, данас Трга Републике који је имао задатак да створи другачији идентитет и обезбеди припадност токовима у склопу нове државе у коју би град требало да буде интегрисан. Временом трг су окружили не само бројни стамбено — трговачки садржаји већ и споменик о историјском догађају (ослобођењу Пирота од Турака), о коме је не он не само сведочиочио, већ је својом конструкцијом дао посебну архитектонско амбијенталну целину трга у Тијабари, која није могла да промекне оку посматрача.

АрхитектураУреди

Архитектонски фонд ове градске целине распоређен је у три улице које у облику троугла окружују Трг Републике, чинећи тако амбијент типичан за чаршију српске вароши насталу у 19. веку.[3]

Фасаде имају профилисане кровне венце, док су излози скромни са ретким украсима. Најатрактивнијим објектом сматра се рестаурирана кућа ћилимарске породице Гаротић из 1869. године.

Естетска вредност ове амбијенталне целине нарушена је модернизацијом фасада, изградњом савремених објеката, као и таблама и надстрешницама трговинских и угоститељских објеката који ту послују.

На овом простору се налази и градска аутобуска станица, која иако мала, знатно нарушава амбијент.

ИзвориУреди

  1. ^ Бранковић, С. (2012). Прошлост мог завичаја : предања, приче, догађаји, Пирот, Музеј Понишавља, стр. 151
  2. ^ Ћирић, Ј. (1973). Регулациони план вароши Пирота 1888. и 1891. Пиротски зборник, 5, 157-170.
  3. ^ Лилић, Б. (1994). Историја Пирота и околине. Део 2, Пирот у саставу српске државе : 1878-1918. године, Пирот, Хемикалс

Спољашње везеУреди