Трипко Вукаловић
Трипко Вукаловић, (често и Трифко Вукаловић) најмлађи син Лака Вукаловића[1] (Богојевићи у Зупцима, на подручју Требиња, Источна Херцеговина, 1835 — Никшић, 1. април 1898) је био један од српских устаничких вођа током Невесињске пушке и војвода од Зубаца.[2] Био је најмлађи брат војводе Луке Вукаловић.
| Трипко Вукаловић | |
|---|---|
.jpg) Војвода Трипко Вукаловић | |
| Датум рођења | 1835. |
| Место рођења | Богојевићи (у Зупцима) Османско царство |
| Датум смрти | 1. април 1898. |
| Место смрти | Рапти ЗупциОсманско царство |
ЖивотУреди
Трипков отац Војвода Лако је отрован и сахрањен у Богојевић Селу. Лако је имао три сина, Луку, Јола и Трипка. Трипков син Јован је имао три сина, Димитрија (Митра), Милоша и Трипка.
Трипко Вукаловић је постављен за Војводу од Зубаца 1875. године. Један је од вођа Невесињске пушке и учесник битке на Вучјем Долу. Како наводи Милена Прајндлсбергер-Мразовић, ауторка путописа кроз Босну и Херцеговину (Bosnisches Skizzenbuch), три дана су трајале борбе између пратиоца каравана, који је био под нападом више од 3.000 устаника, међу којима су се истицали борци са планине Црне горе. Ту је, између осталог, било и бораца из Зубаца и Шуме под Трипком, сином Лака Вукаловића.[3]
У октобру 1881. године је пребјегао у Црну Гору.[4]
Приликом народног покрета који је избио у Далмацији 1. новембра 1881., забележено је, на основу гласина, да је почетком фебруара 1882. године број побуњеника у јужној Далмацији износио 1.200, од чега је на Вратлу 350—400 било под командом Трипка Вукаловића и Нике Одаловића.[5]
Након што је 1881. пребјегао у Никшић, убрзо га је 1. априла 1898. задесила смрт. Краљ Никола му је подигао гробницу у Никшићу. Сахрањен је као Трипко Вукаловић.
Поводом његове смрти Босанска вила је писала следеће:
| „ | За живота се одликовао својим јунаштвом, те је био дика и понос све Црне Горе, а десна рука господарева. Спровод му је био величанствен. Бог да га прости и помилује![6] | ” |
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Лако се оженио Анђом Ђуричића из истијех Зубаца и она је жена била лијепа, умиљата и виђена. С њоме је Лако красан пород имао, три сина: Луку, Јола и Трифка; двије кћери: Јовану, која се удала за Спајића у истоме селу, и Петрану, удату за Ковачевића у Грахову. О томе опширније види у: Јован Накићеновић, „Лука Вукаловић. Херцеговачки велики војвода“, Летопис Матице српске, Књ. 116, св. 1 (1874), стр. 162. и даље COBISS.SR 156268039
- ^ Матица српска: Биографије Архивирано на сајту Wayback Machine (30. март 2012) (језик: српски)
- ^ Milena Preindlsberger-Mrazović, Bosnisches Skizzenbuch. Landschafts- und Kultur- Bilder aus Bosnien und der Hercegovina, Dresden 1900, S. 331.
- ^ Аустро-угарска окупација 1878 — 1918: Регрутација-увођење војне обавезе[мртва веза] (језик: српски)
- ^ Der Aufstand in der Hercegovina, Süd-Bosnien und Süd-Dalmatien (1881-1882), Wien 1883, S. 151.
- ^ Босанска вила, XIII, 30. мај 1898, бр. 10, стр. 160.
Спољашње везеУреди
- Матица српска: Биографије (језик: српски)
- [Босанска вила, XIII, 30. мај 1898, бр. 10, стр. 160.http://digital.nub.rs/greenstone/cgi-bin/library.cgi?e=d-01000-00---off-0period--00-1----0-10-0---0---0direct-10---4-------0-1l--11-srZz-bhZz-cyr-50---20-home---00-3-1-00-0--4--0--0-0-11-10-0utfZz-8-00&a=d&c=period&cl=CL1.1.13&d=HASH01404f1834e6d24672597751.10.3<]