Тровање сардинама
Тровање сардинама или клупеотоксизам (енг. clupeotoxism) је редак и веома слабо пријављен облик тровања морским плодовима узрокован гутањем слеђевке (Clupeiformes) риба из реда зракоперки који обухвата фамилију харинги (Clupeidae), и фамилије (Engraulidae) која обухвата многе важне крмне и прехрамбене рибе, које укључују сардине, харинге и инћуне.[1][2] Током 2019. у Сједињеним Америчким Државама документоване су две појединачне експозиције тровања сардинама.[3]
| Тровање сардинама | |
|---|---|
 | |
| Конзумирање јела од сардина може изазванти клупеотоксизам, редак и веома слабо пријављен облик тровања морским плодовима | |
| Специјалности | ургентна медицина, токсикологија |
| Симптоми | оштар метални или горак укус праћен мучнином и пецкањем језика и усана, повраћање, бол у стомаку, тешка дијареја. |
| Компликације | диспнеја, прогресивна парализу мишића, конвулзије, кома и смрт |
| Лечење | симптоматско |
Опште информације уреди
Иако је клупеотоксизам спорадичан и веома редак облик тровања, пријављен је значајан морталитет код отрованих особа.
Тровање услед једења клупеоидних риба као што су сардине и харинге (Clupeidae) или инћуни (Engaulidae), названо клупеотоксизам, је редак али широко распрострањен облик тровања рибама у тропским и суптропским областима света. Смртни случај догодио се у Кауаију 1978. након конзумирања маркизанске сардине (Sardinella marquesensis). Ова врста риба је на Хавајским острвима у изобиљу замењена другом увозном сардином (Herklotsichthys quadrimaculatus). Онума и сарадници су 1999. године набавили главу примерка ове сардине која је на Мадагаскару изазвала смртни исход и у њој открили да она садржи палитоксин. Пошто је ова супстанца откривен на шкргама и у једњаку, закључили су да се риба хранила на морском дну бентоским динофлагелатима (Ostreopsis siamensis), за које се зна да производи палитоксин, један од отрова. Талог на шкргама ове рибе је вероватније био резултат тога што се риба хранила динофлагелатима са морског дна. Иако се златна сардина храни зоопланктоном, а не бентоским динофлагелатима, она је исхраном унела у себе и пелагични динофлагелат који је вероватан произвођач палитоксина.[4]
Клиничка слика уреди
Најизразитији и најнепосреднији знаци и симптоми су:[5]
- оштар метални или горак укус праћен мучнином и пецкањем језика и усана,
- повраћање,
- бол у стомаку,
- тешка дијареју,
- тахикардија,
- лепљива кожа,
- хипотензија и другим знацима предстојећег васкуларног колапса.
Пријављени неуролошки симптоми укључују:
- нервозу,
- проширене зенице,
- јаку главобољу,
- утрнулост,
- пецкање,
- хиперсаливацију,
- диспнеју,
- прогресивну парализу мишића,
- конвулзије,
- кому и смрт.
Почетак симптома је веома брз, обично у року од 15 минута. Смрт може наступити у року од неколико сати.[1] Међутим треба истаћи да врста симптома и брзина њиховог пјављују након тровања палитоксином делимично зависе од тога колико и којим путем је неко био изложен, нпр. да ли је отров удахнут или је до излагања дошло преко коже.[6]
Терапија уреди
Антидот за ову врсто отрова није доступан, а лечење је искључиво симптоматско.
Антидоти у истраживању:
Досадашње студије на животињама су показале да се вазодилататори, као што су папаверин и изосорбид динитрат, могу користити као антидоти. Такође експерименти на животињама су показали корист од ових андидота само ако су убризгани у срце одмах након излагања отрову.[7]
Извори уреди
- ^ а б Randall J. Review of Clupeotoxism, an Often Fatal Illness from the Consumption of Clupeoid Fishes. Pacific Science. 2005 Jan. 59(1):73-77.
- ^ Onuma Y, Satake M, Ukena T, Roux J, Chanteau S, Rasolofonirina N. Identification of putative palytoxin as the cause of clupeotoxism. Toxicon. 1999 Jan. 37(1):55-65. [Medline].
- ^ Gummin DD, Mowry JB, Beuhler MC, Spyker DA, Brooks DE, Dibert KW, et al. 2019 Annual Report of the American Association of Poison Control Centers' National Poison Data System (NPDS): 37th Annual Report. Clin Toxicol (Phila). 2020 Dec. 58 (12):1360-1541. [Medline].
- ^ Onuma, Y.; Satake, M.; Ukena, T.; Roux, J.; Chanteau, S.; Rasolofonirina, N.; Ratsimaloto, M.; Naoki, H.; Yasumoto, T. (јануар 1999). „Identification of putative palytoxin as the cause of clupeotoxism”. Toxicon: Official Journal of the International Society on Toxinology. 37 (1): 55—65. ISSN 0041-0101. PMID 9920480. doi:10.1016/s0041-0101(98)00133-0.
- ^ „Sardine poisoning (clupeotoxism). У: Seafood Toxicity: Overview, Finfish Poisoning, Shellfish Poisoning”. 2021-11-10 — преко emedicine.medscape.com.
- ^ Deeds, Jonathan R.; Schwartz, Michael D. (2010). „Human risk associated with palytoxin exposure”. Toxicon. 56 (2): 150—162. PMID 19505494. doi:10.1016/j.toxicon.2009.05.035..
- ^ Wiles JS, Vick JA, Christensen MK (August 1974). "Toxicological evaluation of palytoxin in several animal species". Toxicon. 12 (4): 427–33.
Спољашње везе уреди
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
