Тромболиза периферних артерија

Тромболиза периферних артерија је класична ендоваскуларна техника уклањања тромба употребом тромболитичког средства за разбијање фибрина садржаног у тромбу, код акутне периферне артеријске болести (ПАБ) која је повезана са тешким морбидитетом и морталитетом широм света.[1] Акутна тромбоза која је идентификована као главна компликација ПАБ, значајно утиче на квалитет живота милиона пацијената и захтева правилно лечење укључујући и отворене и ендоваскуларне технике. Тромболиза се појавила као разумна опција у последњим деценијама за лечење таквих пацијената, иако су подаци добијени рандомизованим студијама ограничени.[1]

Тромболиза периферних артерија
Ангиографija пре и после тромболитичке терапије у случају акутне исхемије периферних артерија екстремитета.
СинонимиThrombolysis in peripheral artery disease
MedlinePlus007089
eMedicine811234

Историјат интраваскуларне примена тромболитичких агенаса

уреди

Интраваскуларна примена тромболитичких агенаса започела је 1960-их са интравенским (ИВ) третманом плућне емболије. Тромболиза помоћу селективне инфузије катетером за васкуларну оклузију ушла је у употребу током 1970-их. Од тада, технике тромболизе су се разгранале у неколико праваца лечење тромба и/или тромбозе у:

  • коронарним артеријама,
  • периферним васкуларним и висцералним артеријама,
  • дијализним трансплантацијама,
  • венама и
  • ИВ катетерима.

Бројни фармаколошки режими су коришћени за тромболизу (нпр урокиназа, стрептокиназа, алтеплаза, ретеплаза, анистреплаза). Сваки агенс посредује у тромболизи претварањем плазминогена у плазмин, који затим разграђује фибрин и фибриноген до њихових фрагментарних нуспроизвода. Тромболитичка средства су коришћена сама или са антикоагулансима (нпр хепарин), антагонистима рецептора тромбоцита (нпр абциксимаб) и инхибиторима плазминогена или тромбина (нпр аргатробан).[2][3][4][5][6][7][8][9][10][11][12][13][14]

Опште информације о ПАБ

уреди

Периферна артеријска болест доњих екстремитета (ПАБ) је манифестација системске атеросклеротичне болести, која погађа милионе пацијената и представља значајан здравствени терет на глобалном нивоу.[15] Иако ПАБ може бити асимптоматска и субклиничка, повезан је са смањењем функционалног капацитета и квалитета живота. Када је симптоматска и, у свом најтежем облику, представља главни узрок ампутације екстремитета.[16] Тромбоза је веома распрострањена код пацијената са скорим симптомима (< 6 месеци) и праћена је клаудикацијама или исхемијом екстремитета због оклудираних крвних судова доњих екстремитета.[17]

Лечење ових тромботичних оклузија је изазовно, при чему је тромболиза све више једна од главних опција. Тромболиза укључује употребу тромболитичког средства за разбијање фибрина садржаног у тромбу. Као третман за акутне артеријске оклузије и оклузије графтаова метода се користи око 40 година.

Лечење тромбозе је изазовно, јер употреба само антикоагуланата може бити недовољна за обнављање артеријске проходности и на тај начин довести до продужења акутних симптома и повећаног ризика од хроничних компликација, укључујући инсуфицијенцију крвних судова и посттромботички синдром (ПТС).[18]

У овим случајевима, раније и потпуније уклањање тромба може ублажити акутне симптоме и смањити дугорочне последице. За постизање ових циљева развијене су ендоваскуларне терапије које укључују употребу фармаколошких, механичких и комбинованих фармакомеханичких модалитета.[19]

Најчешће коришћена од ових техника, катетером усмерена тромболиза (КУТ), укључује инфузију тромболитичког агенса кроз катетер са више бочних отвора постављен унутар тромбозираног крвног судада би се постигле високе локалне дозе и на тај начин разбио угрушак уз минимизирање системске изложености тромболитичком агенсу.[19]

Резултати рандомизованих контролисаних студија су указали на смањене стопе посттромботичког синдрома и побољшане стопе проходности крвног суда код пацијената лечених катетером усмереном тромболиза у поређењу са овим стопама код пацијената лечених антикоагулантима.[19]

Индикације за тромболизу

уреди

Најчешћа стања која могу изазвати артеријску опструкцију и спадају у индикације за тромболизу су :[20]

  • Акутна артеријска емболија.
  • Акутна артеријска тромбоза
    • Основна стеноза.
    • Анеуризма која се манифестује акутном тромбозом изливених судова.
  • Акутна опструкција артеријске бајпаса.
  • Траума (случајеви акутне артеријске тромбозе или дисекције; само када је ризик од крварења придружених повреда мали и виталност екстремитета угрожена).
  • Дисекција.
  • Тромболиза током ендоваскуларних процедура.
  • Дијализни трансплантати са акутном тромбозом.
  • Интраоперативна тромболиза.

Индикације за тромболизу укључују акутну исхемију Рутхерфорд класе I и IIа, као и класу IIб под околностима. Мора се подвући да тромболиза није индикована код Рутхерфордове исхемије III класе, што је индикација за примарну ампутацију. Коначно, тромболиза периферних артерија никада није индикована само код пацијената са интермитентном клаудикацијом.[20]

Контраиндикације за тромболизу

уреди

Контраиндикације за тромболизу се дела на апсолутне, релативне и мање:[20][21]

Апсолутне контраиндикације

уреди
  • Мождани удар или пролазни исхемијски напад у последња 2 месеца.
  • Поремећаји коагулације (тромбопенија, вон Вилебрандова болест).
  • Недавно гастроинтестинално крварење (<10 дана).
  • Неурохируршки захват у последња 3 месеца.
  • Краниоцеребрална повреда у последња 3 месеца.

Релативне контраиндикације

уреди
  • Кардиопулмонална реанимација у последњих 10 дана.
  • Хируршки захват или траума у последњих 10 дана.
  • Неконтролисана хипертензија.
  • Високо калцификована артерија, некомпресивна.
  • Интракранијални малигнитет.
  • Недавна офталмолошка процедура.

Мање контраиндикације

уреди
  • Отказивање јетре у комбинацији са поремећајем коагулације.
  • Бактеријски ендокардитис.
  • Трудноћа.
  • Дијабетичка хеморагична ретинопатија.

Тромболитичка средства

уреди

Уобичајени тромболитици укључују:

Тромболитичка средства која се користе у лечењу болести периферних артерија укључују стрептокиназу и урокиназу, као и, тренутно, алтеплазу.[22] Међутим, недавне смернице препоручују употребу рекомбинантног ткивног активатора плазминогена (ртПА) или урокиназе уместо употребе стрептокиназе.[23] тПА се добија из васкуларног ендотела и вештачки се производи коришћењем ДНК технологије, као ртПА. Механизам деловања је директна активација плазминогена. Инфундирана интравенозно, алтеплаза остаје релативно неактивна у циркулацији. Међутим, када се повеже са фибриноидом тромба, он се активира, изазивајући трансформацију плазминогена у плазмин и накнадну деградацију фибриноида тромба. Његово полувреме је 4-7 минута, а препоручена доза је 0,05 мг/кг/х.[24]

Према недавном систематском прегледу фибринолитичких агенаса за ПАБ, постоје неки докази који указују на то да је интраартеријски ртПА ефикаснији од интраартеријске стрептокиназе или интравенског ртПА у побољшању проходности крвних судова код пацијената са акутном артеријском оклузијом. Није било доказа да је ртПА био ефикаснији од урокиназе за пацијенте са оклузијом периферне артерије и неких доказа да почетна лиза може бити бржа са ртПА, у зависности од режима. Инциденца хеморагијских компликација није била статистички значајно већа код ртПА него код других режима. Међутим, сви налази потичу из малих студија, а општи недостатак резултата значи да није могуће извући јасне закључке.[25]

У литератури се водила одређена дебата о врсти инфузије. Неколико студија је проценило ефикасност и безбедност различитих техника укључујући интраартеријску и интравенску примену. У недавном систематском прегледу Kessel-а и сардника,[26] откривено је да су веће дозе и присилна инфузија постигле пролазност крвних судова за краће време у поређењу са нижим дозама, иако су прве биле повезане са већим ризиком од крварења и без повећања стопе пролазности или побољшања спасавања удова након 30 дана.[1] На основу ових сазнања чини се да је корист већа када се агенс унесе у тромб, чиме се смањује потребна доза лека и избегавају систематске компликације.[1] Међутим, постоје неке новије кохортне студије[27] које потврђујући ефикасност и безбедност убрзане катетерски усмерене тромболизе за акутну исхемију екстремитета.[1]

Постоје подаци да су неки аутори комбиновали континуирану инфузију тромболитичког агенса са применом помоћних агенаса као што су инхибитори гликопротеина IIb/IIIa, и тиме добили обећавајуће резултате, иако они и даље остају неубедљиви.[28]

Извори

уреди
  1. ^ а б в г д Giannakakis, Sotirios; Galyfos, George; Sachmpazidis, Ioannis; Kapasas, Kostas; Kerasidis, Stavros; Stamatatos, Ioannis; Geropapas, Georgios; Kastrisios, Georgios; Papacharalampous, Gerasimos (2017). „Thrombolysis in peripheral artery disease”. Therapeutic Advances in Cardiovascular Disease. 11 (4): 125—132. ISSN 1753-9447. PMC 5933543 . PMID 28164744. doi:10.1177/1753944716687517. 
  2. ^ Kuo WT, van den Bosch MA, Hofmann LV, Louie JD, Kothary N, Sze DY (август 2008). „Catheter-directed embolectomy, fragmentation, and thrombolysis for the treatment of massive pulmonary embolism after failure of systemic thrombolysis”. Chest. 134 (2): 250—4. .
  3. ^ Chamsuddin A, Nazzal L, Kang B, Best I, Peters G, Panah S; et al. (март 2008). „Catheter-directed thrombolysis with the Endowave system in the treatment of acute massive pulmonary embolism: a retrospective multicenter case series”. J Vasc Interv Radiol. 19 (3): 372—6. .
  4. ^ Vedantham S, Millward SF, Cardella JF, Hofmann LV, Razavi MK, Grassi CJ, et al. Society of Interventional Radiology position statement: treatment of acute iliofemoral deep vein thrombosis with use of adjunctive catheter-directed intrathrombus thrombolysis. J Vasc Interv Radiol. 2009 Jul. 20(7 Suppl):S332-5. [QxMD MEDLINE Link].
  5. ^ Rathi S, Latif F, Emilio Exaire J, Hennebry TA. Use of simultaneous angioplasty and in situ thrombolysis with a specialized balloon catheter for peripheral interventions. J Thromb Thrombolysis. 2008 Nov 6
  6. ^ Rao AS, Konig G, Leers SA, Cho J, Rhee RY, Makaroun MS; et al. (новембар 2009). „Pharmacomechanical thrombectomy for iliofemoral deep vein thrombosis: an alternative in patients with contraindications to thrombolysis”. Journal of Vascular Surgery. 50 (5): 1092—8. .
  7. ^ Michel P, Ntaios G, Reichhart M, Schindler C, Bogousslavsky J, Maeder P, et al. Perfusion-CT guided intravenous thrombolysis in patients with unknown-onset stroke: a randomized, double-blind, placebo-controlled, pilot feasibility trial. Neuroradiology. 2011 Aug 2.
  8. ^ Burkart DJ, Day JS, Henderson K, Borsa JJ (септембар 2013). „Efficacy of peripheral interventional radiologists performing endovascular stroke therapy guided by CT perfusion triage of patients”. J Vasc Interv Radiol. 24 (9): 1267—72. .
  9. ^ Said SM, Salhab KF, Joyce LD (септембар 2013). „Management of peripheral pulmonary emboli with the use of transvenous catheter-directed thrombolysis and right ventricular assist device”. J Card Surg. 28 (5): 611—5. .
  10. ^ Dakhil B, Lacal P, Abdesselam AB, Couffinhal JC, Gordienco A, Bagan P (август 2013). „Evaluation of balloon catheter-guided intra-arterial thrombolysis for acute peripheral arterial occlusion”. Ann Vasc Surg. 27 (6): 781—4. 
  11. ^ Dumantepe M, Tarhan IA, Ozler A (септембар 2013). „Treatment of chronic deep vein thrombosis using ultrasound accelerated catheter-directed thrombolysis”. Eur J Vasc Endovasc Surg. 46 (3): 366—71. .
  12. ^ Williams M, Patil S, Toledo EG, Vannemreddy P (октобар 2009). „Management of acute ischemic stroke: current status of pharmacological and mechanical endovascular methods”. Neurol Res. 31 (8): 807—15. .
  13. ^ Wardlaw JM, Koumellis P, Liu M. Thrombolysis (different doses, routes of administration and agents) for acute ischaemic stroke. Cochrane Database Syst Rev. 2013 May 31. CD000514.
  14. ^ Ebben HP, Jongkind V, Wisselink W, et al. Catheter Directed Thrombolysis Protocols for Peripheral Arterial Occlusions: a Systematic Review. European Journal of Vascular and Endovascular Surgery. MAY 01, 2019. VOLUME 57, ISSUE 5,:667-675
  15. ^ Patel MR, Conte MS, Cutlip DE, Dib N, Geraghty P, Gray W, Hiatt WR, Ho M, Ikeda K, Ikeno F, Jaff MR, Jones WS, Kawahara M, Lookstein RA, Mehran R, Misra S, Norgren L, Olin JW, Povsic TJ, Rosenfield K, Rundback J, Shamoun F, Tcheng J, Tsai TT, Suzuki Y, Vranckx P, Wiechmann BN, White CJ, Yokoi H, Krucoff MW (март 2015). „Evaluation and treatment of patients with lower extremity peripheral artery disease: consensus definitions from Peripheral Academic Research Consortium (PARC).”. Journal of the American College of Cardiology. 65 (9): 931—41. .
  16. ^ Issa SM, Hoeks SE, Scholte op Reimer WJ, Van Gestel YR, Lenzen MJ, Verhagen HJ, Pedersen SS, Poldermans D (јун 2010). „Health-related quality of life predicts long-term survival in patients with peripheral artery disease.”. Vasc Med. 15 (3): 163—9. .
  17. ^ Shammas NW, Weissman NJ, Coiner D, Shammas GA, Dippel E, Jerin M (2012 Jul-Aug). „Treatment of subacute and chronic thrombotic occlusions of lower extremity peripheral arteries with the excimer laser: a feasibility study.”. Cardiovasc Revasc Med. 13 (4): 211—4.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ).
  18. ^ Deitelzweig SB, Johnson BH, Lin J, Schulman KL (2011). „Prevalence of clinical venous thromboembolism in the USA: current trends and future projections”. Am J Hematol. 86 (2): 217—220. . Crossref, Medline, Google Scholar
  19. ^ а б в Chen, James X.; Sudheendra, Deepak; Stavropoulos, S. William; Nadolski, Gregory J. (2016-09-01). „Role of Catheter-directed Thrombolysis in Management of Iliofemoral Deep Venous Thrombosis”. RadioGraphics. 36 (5): 1565—1575. ISSN 0271-5333. doi:10.1148/rg.2016150138. 
  20. ^ а б в „Thrombolysis in the management of lower limb peripheral arterial occlusion--a consensus document.”. Working Party on Thrombolysis in the Management of Limb Ischemia. J Vasc Interv Radiol. 14 (9 Pt 2): S337—49. септембар 2003. .
  21. ^ Karnabatidis D, Spiliopoulos S, Tsetis D, Siablis D (децембар 2011). „Quality improvement guidelines for percutaneous catheter-directed intra-arterial thrombolysis and mechanical thrombectomy for acute lower-limb ischemia.”. Cardiovasc Intervent Radiol. 34 (6): 1123—36. .
  22. ^ Gabrielli R, Rosati MS, Carra A, Vitale S, Siani A (март 2015). „Outcome after preoperative or intraoperative use of intra-arterial urokinase thrombolysis for acute popliteal artery thrombosis and leg ischemia.”. Thorac Cardiovasc Surg. 63 (2): 164—7. .
  23. ^ Alonso-Coello P, Bellmunt S, McGorrian C, Anand SS, Guzman R, Criqui MH, Akl EA, Vandvik PO, Lansberg MG, Guyatt GH, Spencer FA (фебруар 2012). „Antithrombotic therapy in peripheral artery disease: Antithrombotic Therapy and Prevention of Thrombosis, 9th ed: American College of Chest Physicians Evidence-Based Clinical Practice Guidelines.”. Chest. 141 (2 Suppl): e669S—e690S. .
  24. ^ Kühn JP, Hoene A, Miertsch M, Traeger T, Langner S, Hosten N, Puls R. „Intraarterial recombinant tissue plasminogen activator thrombolysis of acute and semiacute lower limb arterial occlusion: quality assurance, complication management, and 12-month follow-up reinterventions.”. American Journal of Roentgenology. 196 (5): 1189—93. мај 2011. .
  25. ^ Robertson I, Kessel DO, Berridge DC Fibrinolytic agents for peripheral arterial occlusion. Cochrane Database Syst Rev. 2013 Dec 19; (12):CD001099.
  26. ^ Kessel D., Berridge D., Robertson I. (2004) Infusion techniques for peripheral arterial thrombolysis. Cochrane Database Syst Rev 1: CD000985. [PubMed] [Google Scholar]
  27. ^ Lukasiewicz A, Lichota W, Thews M (октобар 2016). „Outcomes of accelerated catheter-directed thrombolysis in patients with acute arterial thrombosis.”. Vasc Med. 21 (5): 453—458. .
  28. ^ Allie DE, Hebert CJ, Lirtzman MD, Wyatt CH, Keller VA, Khan MH, Khan MA, Fail PS, Stagg SJ, Chaisson GA, Vitrella DA, Allie SD, Allie AA, Mitran EV, Walker (август 2004). „CM Continuous tenecteplase infusion combined with peri/postprocedural platelet glycoprotein IIb/IIIa inhibition in peripheral arterial thrombolysis: initial safety and feasibility experience.”. J Endovasc Ther. 11 (4): 427—35. .

Спољашње везе

уреди
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).